Piše: Dragoljub Draža Petrović
Svaki političar je u predizbornoj kampanji spreman, ako zatreba, da udomi i 12 mačaka. A zna se koliko je udomljavanje mačaka težak poduhvat. Zoran Milanović ide dalje od toga, on je spreman svašta da udomi, a samo se čeka kada će viknuti: “Za udomiti spremni”.
Bosna je “big shit”, Srbija je “šaka jada” – najnoviji su biseri Milanovića u epizodi: “Kad porastem biću premijer, a možda u međuvremenu u tim nastojanjima bar na kratko postanem i ustaša”.
Na sastanku sa hrvatskim braniteljima Milanović je uspeo da izvređa pola bivše Jugoslavije. Posebno se isticao u disciplini “sve po spisku”, pa su se na tom spisku našli Bošnjaci, Srbi i njihove države.
Nije to ništa čudno za Milanovića, čoveka sklonog ekspresivnom izražavanju u kome zna preći čak i desničarsku meru, iako je na papiru levičar. Kažu da spava do deset, pa je nervozan i logorejičan dok se ne razbudi, a to obično traje do pola dana.
Balkanski kentaur
Tako da je Milanović dvostruka ličnost: pola dana je desničar, pola dana levičar, ili kao što je primetio Dodik – pola dana partizan, a pola ustaša. Sve u svemu, Milanović sve više liči na neko mitsko biće poput kentaura, a da toga verovatno nije svestan.
Da je Milanović trenutno svojom voljom postao balkanski kentaur – pola čovek, pola konj, pola partizan, pola ustaša, pola desničar, pola levičar – vidi se po tome što je bar na kratko ujedinio, recimo, Izetbegovića i Vučića.
Nije sve ovo, međutim, čudno za prema prvom komšiji vazda potcenjivački eksjugoslovenski prostor gde postoji uvreženo mišljenje da je za sve nedaće u poslednjih tri decenije, pola veka ili vek kriv onaj neki tamo “big šit ili jadnik”.
Sličan razgovor kao onaj Milanovića sa braniteljima mogli ste tajno ili javno snimiti u bilo kojoj kafani od Splita do Novog Sada.
Baš pre neki dan sedeo sam u jednoj birtiji u zapadnoj Srbiji gde me je neki ćelavac iz ćoška pitao: “Kada će neki rat?”
Misleći da svaki novinar zna kad će neki rat, pošto novinari, po smatranjima tog polusveta, izazivaju ratove. Ćelavac nema posao, nekada je bio dobrovoljac u ratu, i to vreme pamti kao bolji deo svog života.
E sad, što mnogi drugi taj period ne pamte kao bolji deo svog života, ne znači da i oni ponekad, u kafanskom ćakulanju na opšte teme, ne kažu koju “milanovićevsku” opservaciju o komšiluku. Nekako je u bivšoj Jugoslaviji moderno biti mrzitelj bližnjeg svog.
Političari, međutim, za razliku od kafanskih “mislilaca” moraju biti malo taktičniji zato što sukobi ne počinju zbog teoretičara koji bistre politiku uz pivo za šankom, već zbog kabinetskih lajavaca željnih izbornog “lajkovanja”.
Istančan smisao za svađu
Vučić je, recimo, trenutno u fazi “kad porastem biću taktičan”, pa je zabranio svojim saradnicima da odgovaraju na izjave koje dolaze iz Hrvatske. To je uradio pre svega zato što pojedinci iz njegovog okruženja imaju istančan smisao da se svađaju s onima preko “tarabe”. Te bi, ako bi ih pustio da pokažu šta sve umeju, mogli da ispadnu i gori od Milanovića što se ne uklapa u Vučićev trenutni imidž čoveka koji “stoički” odoleva kako spoljnim, tako i unutrašnjim neprijateljima.
Srpski premijer se ne drži toliko one – pametniji popušta – već više one pametniji propušta, pošto je za sada odlučio da svesno propusti priliku za još jedan verbalni “pičvajz” sa uvek za svađu spremnim Hrvatima. U čemu je u političkoj karijeri bio dokazani maher.
Sadašnji Vučićev stav podseća na sličan stav hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović pre neku godinu, kada je osudila govor srpskog ministra za rad Aleksandra Vulina u Jadovnom, i poručila da je Hrvatska “nadišla taj nivo provokacije” i da je Vulin “problem srpskog premijera”.
Tako i Vučić smatra da je Srbija nadišla taj nivo komunikacije, da je Milanović problem Evropske unije, a on je “svojim problemima” začepio usta. Prednost Vučića u celom slučaju jeste i što su izbori u Srbiji okončani, te nema nekih naročitih motiva da radi ono što je većom delom svoje karijere radio mnogo vatrenije od Milanovića.
Vučićeva odluka da se od Hrvata do daljnjeg brani ćutanjem svakako nije začepila usta njegovim trbuhozborcima iz srpskih medija. Tabloid Informer, glasilo koje objavljuje šta Vučić misli kad to ne izgovara, zatražio je od srpskog premijera da prekine sve odnose sa Evropskom unijom zbog toga “što će izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister prilikom posete Srbiji 22. septembra pričati o slučaju Savamala, slobodi medija i ljudskim pravima i slobodama, ali ne i o sve brutalnijoj ustaškoj agresiji na Srbiju”.
Kafanska diplomatija
I ostali srpski mediji Milanovića uglavnom porede sa Pavelićem, sa kojim ga je uporedio i srpski predsednik Tomislav Nikolić, koga je Milanović, pak, nazvao po nadimku Toma Grobar, što je svakako vrhunski nivo bircuz diplomatije.
Ovde sve mora asocirati na zadimljeni bircuz pa Milanović liči na onog lokalnog siledžiju koji upada u krčmu i počinje da se bahati i vređa samo da bi pokazao kako je trenutno najveći mangup u kvartu zvanom Balkan. S tim što su gosti te kafane svesno odlučili da ga puste da ispadne glup u društvu do daljnjeg.
Izvor: Al Jazeera