Bravar Tito i superbravar Vučić: Graditelji puteva i kulta ličnosti

Vučićeva predstava o samome sebi nadmašila je čak i idealiziranje Josipa Broza i njegovog vremena (EPA)

„Sad se narod naveliko pita, ko će nama da zameni Tita?” – stihovi su mitingaške pesme nastale u vreme dolaska na vlast Slobodana Miloševića.

Skoro tri decenije kasnije Srbi su, čini se, dobili adekvatnu zamenu za Tita, kao što se u vreme sankcija po srpskim prodavnicama prodavala “zamena za kafu”.

Doduše, niko tu ne vidi neku preteranu sličnost, osim što se “Titova zamena” konstantno, ponekad i opsesivno, poredi sa Josipom Brozom po sistemu “hvalite me usta moja”.

Godinu dana pre nego što je Aleksandar Vučić postao radikal, 1991. godine, Vojislav Šešelj je napravio miting ispred Kuće cveća u Beogradu, na koji su njegove pristalice ponele i glogov kolac, tradicionalno sredstvo za “upokojavanje vampira” po raznovrsnim narodnim praznoverjima.

Zahtev je tada bio da se Titov grob što hitnije izmesti iz Beograda u Kumrovec, jerbo je Broz po ideologiji Šešelja zapravo neki zli čika koji je protežirao sve narode i narodnosti rahmetli nam zajedničke države na račun interesa Srba.

Iako je politički odrastao na toj ideološkoj matrici, Vučić od dolaska vlast svaki čas sebe poredi sa Brozom.

Balansirati između Istoka i Zapada

Povodom kritika zbog toga, on je jednom rekao: “Šta me briga. Ne pričam o ideološkim stvarima. Kažem šta ostaje kao rezultat”.

Mada Vučić misli da je njegova sličnost sa Brozom najviše u tome što su obojica balansirali između Istoka i Zapada, te gradili autoputeve, pre će biti da je podudarnost drugačija. I Tito i Vučić tokom svoje vlasti pored autoputeva pedantno su gradili kult ličnosti.

Tako da Vučićeva permanentno graditeljsko poređenje sa “najvećim sinom naših naroda i narodnosti” ima nekog smisla – gradeći sopstveni kult ličnosti, srpski premijer je na dobrom putu da stigne doživotnog predsednika pokojne SFRJ. Nije, istina, još izrazio želju da se njegove slike kače po kancelarijama, ali ima dobrovoljaca koji to čine i bez njegovog izričitog stava.

Vučićeve usporedbe sa Brozom se stalno ponavljaju. Poslednje što je rekao jeste da je njegova Vlada u protekle dve do tri godine uradila onoliko koliko svojevremeno i Josip Broz Tito u bivšoj Jugoslaviji. Pre toga je tvrdio kako će “za mandata ove vlade biti napravljeno više puteva nego u vreme Josipa Broza Tita za 35 godina”. Nešto ranije je objašnjavao da “Tito jeste bio autoritaran, ali nam je ostavio industrijalizovanu zemlju, prozvođače aviona, automobila, a mi iz bivše Jugoslavije smo sve to uništili”.

Koristeću ličnu zamenicu “mi” Vučić je verovatno mislio na sebe i svoje političke pajtose koji su imali turbulentne životne faze: najpre su od Srbije želeli da naprave nenormalnu zemlju, mada im je sad, kako ističu, glavni cilj da od Srbije stvore “normalnu zemlju”.

Dačićeve dosjetke

Govoreći o tome, Ivica Daćić, srpski šef diplomatije, na obeležavanju sedmogodišnjice Vučićeve SNS ispričao je jedan posttitoistički vic kako je u vreme Josipa Broza kada voz stane, jer nema više pruge, Tito organizovao radnu akciju. Devedesetih, u vreme Miloševića, čiji je Dačić bio glasnogovornik, “uzmemo prugu od pozadi, stavimo je napred i idemo dalje”.

-Kada je DOS došao na vlast, u takvoj situaciji morali ste da izađete napolje i drmate vagone koji stoje tako da deluje kao da se krećemo napred – objasnio je Dačić na rođendanu Vučićevih naprednjaka. I oni su to pozdravili valjanjem od smeha, smatrajući da nedorečenost vica znači da će Vučić početi da organizuje radne akcije, kao drug Tito.

Šešelj je jedared poredeći Tita i Vučića na svom Tviter nalogu napisao kako je trideset godina važila parola: “Bravar je bio bolji”. Sada je promovisana nova parola -“Vučić je bolji čak i od bravara. Vučić je superbravar“, napisao je Šešelj.

Na vlasti do kraja života

Srpski premijer iz sadašnje perspektive jedino liči na čoveka ko će na vlasti biti doživotno kao i pokojni Broz. Uz to, Vučić za svoju opsesivnu priču koristi najčešće bajkovita narodna sećanja na SFRJ, ne bi li posle skoro pet godina na vlasti pokazao kako živimo u istorijskom trenutku, samo to nikako ne shvatamo.

Titova epoha se među običnim svetom najčešće idealizuje do krajnjih granica. Isto tako se, ali u percepciji samog Vučića, idealizuju potezi sadašnjih vlasti iako su oni, ne samo faktografski, najčešće jeftina samoreklama. Ako je politika “veština mogućeg”, može se reći da je Vučićeva vladavina “veština nemogućeg”, zato što se u njoj zapravo nikada ne zna ni šta će biti posle podne.

Sredinom šezdesetih godina grupa engleskih producenata došla je na pregovore oko snimanja filma kod direktora Avala filma, inače oficira unutrašnje bezbednosti. Pitali su da li može da im garantuje da u toku snimanja neće biti rata u Jugoslaviji. Direktor je uzeo telefon, obavio kratak razgovor, pozvao sekretaricu i iziktirao joj sledeće pismo: “Kao direktor Avala filma, garantujem da u toku snimanja ovog filma neće biti rata u Jugoslaviji”.

Drug Tito, opet, obožavao je da gleda filmove, ali voleo je i da ih snima – o slikanju sa raznim Bartonima i Brinerima da i ne govorimo – pa je SFRJ u to vreme nazivana “istočni Holivud”. Dok se Srbija u ovom trenutku pre može nazvati “Holivud jednog čoveka”. I to može biti jedina sličnost između Tita i Vučića.

Izvor: Al Jazeera

 


Reklama