Piše: Vladimir Bobetić
Porodica Bandi sa naoružanim pristalicama zauzela je komad zemlje pod direktnom upravom federalne vlade SAD-a u državi Oregon. Iako prilično dobro naoružani idejom da će narednih nekoliko godina ostati u Nacionalnom utočištu za divlje životinje, u američkim medijima toliko zaokupljenim terorizmom tim povodom nema drame niti dramatičnih izveštaja sa terena.
Drame nije bilo ni kada su se pripadnici još jedne naoružane grupe ili “milicije”, kako ih u Americi zovu, pojavili na ulicama Fergusona naoružani dugim cevima tokom protesta zbog ubistva afroameričkog dečaka. Bili su to “Čuvari časti”.
Pa ko su svi ti naoružani ljudi?
Dugačka tradicija
Tradicija milicije ili naoružanih civila dugačka je koliko i istorija SAD-a. Drugi amandman američkog Ustava, na koji se pozivaju promicatelji ideje slobodnog nošenja oružja i udruživanja u oružane grupe, glasi: “Dobro regulisana Milicija neophodna je da osigura bezbednost i slobodu Države, a pravo ljudi da drže i nose oružje neće biti ugroženo.”
Prvi amandman američkog Ustava daje pravo Kongresu da pozove “miliciju da sprovede zakon unije, suzbije pobunu i odbije invaziju”.
Godine 1792. donet je Zakon o milicijama, koji ih je definisao kao grupe sposobnih građana starijih od 18, a mlađih od 45 godina.
Iako doneti u određenom istorijskom trenutku i za potrebe ondašnjeg vremena, upravo sve gore pobrojano služi kao temelj svima onima koji danas sebe nazivaju milicijama i manje-više do zuba naoružani slobodno šetaju širom Amerike, a od pre pet dana pod okupacijom drže i komad zemlje federalne vlade.
Dobar deo tih naoružanih grupa sastavljen je od bivših pripadnika američke vojske, zatim onih koji se protive, kako kažu, “diktatu” federalne vlade, raznih skorojevića i sumnjivih likova, a većina njih veruje u superiornost belaca nad ostalima.
Dvadeset i četiri savezne države zabranile su privatne paravojne organizacije i milicije, a isto toliko njih zabranilo je vojnu obuku bilo kakve vrste koja bi mogla da znači građanske nemire ili dovede do njih.
Organizacija Južnjački pravni centar za siromašne (The Southern Poverty Law Center) u Montgomeriju, država Alabama, koja prati rad i aktivnosti paramilitarnih grupa, nedavno je poslala pisma državnim tužiocima širom SAD-a, tražeći da hitno i odlučno primene postojeće zakone. Centar procenjuje da postoji 190 paravojnih grupa u 36 saveznih država, a da bar 37 tih grupa ima veze sa organizacijama koje podrazumevaju ideje bele supremacije nad ostalima.
Van zakona
Ako ste mislili da je porodica Bandi prva koja je preduzela takvo nešto, onda treba podsetiti i na slučaj iz 2009. godine, kada je paravojna formacija “Američke policijske snage” u košuljama pesak braon boje nedeljama patrolirala ulicama grada Hardina, država Montana. Iako su tvrdili da samo sprovode zakon, nisu odgovarali nikome i bili su van svih zakonskih i ustavnih ograničenja.
Porodica Bandi i njihove pristalice zauzeli su Nacionalno utočište za divlje životinje u okrugu Harni, država Oregon. Taj okrug veći je od osam saveznih američkih država. Iste je veličine kao Ruanda ili Haiti. Ne ulazeći u razloge zbog kojih su okupirali federalnu imovinu, treba reći da do sada niko nije povređen i da u utočištu za divlje životinje ne drže nikoga protiv volje. Naprotiv, na njihov poziv, sve je više onih koji im se pridružuju.
Nakon svega, moglo bi se očekivati da američki mediji situaciju prate danonoćno i pomno, da televizijski helikopteri nadleću područje, da se na ekranima smenjuju analitičari. Ne. Toga nema. A još je zanimljivije što se nijedan američki medij ne usuđuje da te ljude nazove teroristima.
Washington Post naziva ih “okupatorima”. Zapravo, bolji prevod bi bio “grupa koja je okupirala”. New York Times naziva ih “naoružani aktivisti” i “pripadnici milicije”. CNN ih naziva “naoružana grupa”. NBC pravi čitavu reportažu pod nazivom “Upoznajte Amona i Rajana Bandija, aktiviste koji predvode oregonsku blokadu”. ABC optira sa “naoružani pripadnici milicije” i tako redom.
Ovog puta nema razbojnika, nema ni “čopora vukova koji hara ulicama punim droge”, kako je novinar CNN-a Don Lemon slikovito opisao proteste i nemire nakon ubistva dvanestogodišnjeg crnog dečaka. O tome da neko Bandijeve nazove teroristima u američkim medijima niko i ne pomišlja ni u najluđim snovima.
Drugi protagonisti
Hajde sada da zamislimo istu ili sličnu situaciju sa drugim protagonistima. Na primer Afroamerikancima ili nekim od pripadnika muslimanske zajednice u SAD-u. Upravo o tome nedavno je govorio novinar i član uređivačkog kolegijuma Washington Posta Džonatan Kejphart.
Između ostalog je rekao: “Zamislite naoružane demonstrante iz pokreta ‘Blek Lajvs Meter’ koji zauzimaju kancelariju federalnog tužioca u Fergusonu ili naoružane aktiviste koji zahtevaju reformu imigracione politike koji zauzimaju prostorije granične policije u Teksasu. Ili, zašto ne, Amerikance muslimane koji samo sprovode svoja prava garanatovana prvim i drugim amandmanom Ustava u nekoj od federalnih zgrada, protestujući protiv antiterorističkog nadgledanja. Ne možete, je li tako? A zašto je to tako? Zato što se tako nešto ne bi ni dogodilo niti bi bilo dozvoljeno da se desi. Ni za milion godina. I evo nas nekoliko dana od oružane pobune zbog kontrole federalnog zemljišta i primene federalnog zakona. I, ništa. Nema policije, federalnih agenata. Nisu ih nazvali razbojnicima, demonstrantima. Nisu ih čak nazvali ni teroristima, a to je upravo ono što ti ljudi jesu… Amon Bandi tvrdi da neće upotrebljavati silu da bi ostvarili svoja prava, ali da će, ukoliko budu napadnuti, odgovoriti oružjem kako bi se odbranili. To je pretnja. Pretnja protiv vlade SAD-a i građana od belaca sa oružjem. Videli smo nenaoružane afroameričke dečake i muškarce koje je policija ubila za mnogo manje stvari. Zato oprostite nekolicini nas koji se pitamo koliko će trebati vremena da Bandi i njegove kolege teroristi budu smatrani odgovornim za jasno kršenje zakona.”
Dakle, da li su Bandijevi i njima slični teroristi? Za federalnu vladu mogli bi biti. Za američke medije izvesno nisu, a nisu ni za pojedine zvaničnike.
Zamenik direktora u Ministarstvu pravde savezne države Montana Denis Tejlor jednom je rekao da bi mnogi želeli da vide kako se policija obračunava sa onima koji su navodno članovi milicija, dodavši: “Mi to jednostavno nećemo da radimo dok god neko od tih ljudi ne prekrši državne ili federalne zakone.”
Svake godine u SAD-u u pucnjavama bude ubijeno 30.000 ljudi. Više nego i u jednoj razvijenoj državi na planeti. Administracija predsednika Obame više puta pokušala je da zakonom uspostavi kontrolu prodaje oružja i provere onih koji ga kupuju. Kongres nije bio u stanju da takav zakon usvoji, pa je Obama bio prinuđen da donese takozvanu “predsedničku izvršnu odluku”. Problem je što tu odluku može da opozove prvi naredni predsednik.
Izvor: Al Jazeera