Srbi i Benfica

Mladi srpski nogometaš nosit će dres broj 26 (Twitter / SLBenfica)

Piše: Vladimir Bobetić

Zamislite momka rođenog u Mozambiku koji svoju fudbalsku karijeru započne u lokalnom timu šutirajući loptu napravljenu od čarapa i napunjenu novinama. Kada su ga otkrili iz lisabonske Benfice za njegov transfer u Lisabon platili su 350.000$, što bi danas bilo nešto više od 130.000 evra.

Zamislite fudbalera koji je na 745 prvenstvenih utakmica dao 749 golova i još 41 igrajući za nacionalni tim. Zvali su ga Crni Panter, Crni Biser ili jednostavno Kralj.

Kada je umro 5. januara 2014.godine u Portugalu je proglašena trodnevna žalost. Četiri dana nakon smrti ispunjena mu je poslednja zelja. Kovčeg sa njegovim telom poslednji put prešao je preko terena stadiona “da Luz” (Svetlost ).

Već sam bio doselio u Lisabon kad su 3. jula 2015. godine njegovi posmrtni ostaci preneti u Nacionalni Panteon.

Tog dana procesija je prošla čitavim gradom a Euzebiu da Silva Ferajra našao se u probranom društvu portugalskih istorijskih ličnosti kojima je ukazana najveća državna čast da večno počivaju u Nacionalnom Panteonu.

Klinac sa talentom

Zamislite sad derana rođenog u jednom predgrađu Funsala, glavnog grada arhipelaga Madaira, bližeg Africi nego Portugalu.

Klinca sa toliko talenta da je nakon samo tri dana provedena u Sportingovoj akademiji bio preuzet od tog kluba za sumu novca koja nikada nije otkrivena. Bilo mu je deset godina.

Nakon Sportinga, Kristiano Ronaldo odlazi u Manchester United pa Real Madrid.

Mnogi Portugalci, naravno navijači Benfice, reći će da ga ne vole. I brzo će dodati “šalimo se.” Jer ne voleti Ronalda znaci ne voleti Euzebija, jer njih dvojca su bili prijatelji.

Osim toga, fudbal u Portugalu a pre svega u Lisabonu je strast, često prevelika ljubav, samo ponekad netrpeljivost i gotovo nikada nasilje.

Navijanje za Sporting

Čim sam se doselio bio sam pritisnut da se opredelim za koji ću gradski klub da navijam. Odlučio sam se za Sporting, što je među većinom portugalskih prijatelja izazvalo osećaj sažaljenja prema meni.

Onako gledali su me kao da mi fali koja moždana vijuga. A onda je moj novi šef uzeo stvar u svoje ruke.

– Ti si iz Srbije?

– Da.

– I navijaćeš za Sporting? A znaš li ti ko je Nemanja Matić? I pri tome ustade u stav mirno.

– Fudbaler.

– Fudbaler? Nemanja Matić je igrao za Benficu, a 2013. proglašen je za najboljeg igrača Portugala. A znaš li ko je Filipović?

– Rekao bih i da je i oni fudbaler.

– Jeste. I on je igrao za Benficu kad se ti još nisi ni rodio. I hoćeš i dalje da navijaš za Sporting?

– Neću.

Najnovije pojačanje

Tako pritisnut činjenicama morao sam da zelenu zamenim crvenom bojom. I zaista kad god bih nekome ovde u Lisabonu rekao da sam iz Srbije, naizust su mi nabrajali fudbalere iz moje zemlje koji su igrali ili igraju za Benficu.

Bez greške su izgovarali Zoran Filipović, Nemanja Matić, Stefan Mitrović, Miralem Sulejmani, Lazar Marković, Filip Đuričić, Ljubomir Fejsa.

Da, Zoran Filipović bio je prvi strani fudbaler iz Evrope i prvi Srbin koji je obukao dres Benfice u tada 77 godina dugoj istoriji kluba.

Neverovatno je kakav je trag ostavio kada ga se još dan-danas stariji dobro sećaju a klinci znaju da je igrao za njihov omiljen klub.

Ipak, Nemanja Matić je bio taj koji je u 21. veku otvorio put za one koji su igrali ili igraju za Benficu.

Najnovije pojačanje stiže iz Partizana. Ivan Šaponjić potpisao je ugovor sa Benficom do 2021.godine.

Nosiće dres broj 26. Velika čast i odgovornost za nekog ko ima 18 godina i zbog toga neka mu je sa srećom!

Za potrebe ovog teksta tražio sam od jednog prijatelja da mi dostavi tačan broj Srba koji žive u Portugalu.

Poruka je bila kratka: oko 400 da ste legalno ovde. Malo vas je ali ste lepo probrani. Sve inženjeri, arhitekte, profesori, novinari, umetnici, kuvari i igrači Benfike.   

Izvor: Al Jazeera