Beograd na vođi

Aleksandar Vučić nije ni bio planiran za premijera, još manje za harizmatičnog lidera (Al Jazeera)

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

Beograd je jedini grad na svetu koji ima park posvećen italijanskim specijalitetima. Pizzin park. Nalazi se prekoputa železničke stanice, ispred zgrade Ekonomskog fakulteta i nazvan je tako jer se u njemu odvajkada okupljaju prijateljice noći.

Uskoro će Pizzin park, ne svojom voljom, biti lociran prekoputa gradilišta “Beograd na vodi”. I baš koliko Pizzin park ima veze sa italijanskom kujnom, a prijateljice noći sa studijama ekonomije, toliko “Beograd na vodi” ima veze sa Beogradom.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić spada u one ljude koji menjaju ekspertska zvanja iz dana u dan.

Kao što se Kevin Spejsi u ulozi američkog predsednika Frenka Andervuda tokom aktuelnog trećeg serijala House of Cards k'o pijan plota uhvatio programa “Amerika radi”, iako ima problem da nađe makar jednog ekonomistu koji će tu rabotu, smišljenu za ekspresno upošljavanje nezaposlenih Amerikanaca i ekspresno dizanje sopstvenog rejtinga, proglasiti racionalnom, tako i Aleksandar Vučić u ulozi premijera Srbije Aleksandra Vučića ima problem da za taj meglomanski projekat, smišljen iz istih razloga k'o i Spejsijev, nađe jednog renomiranog arhitektu ili urbanistu koji će mu reći: “Bravo, majstore!”

Premijer Vučić spada u one ljude koji menjaju ekspertska zvanja iz dana u dan. Ponedeljkom je naš poznati forenzičar, utorkom priznati stručnjak za crnu metalurgiju, sredom je doktor ekonomije, četvrtkom avioinženjer, a petkom se radi o čuvenom arhitekti. Takav kakav je, multipraktičan, svako mišljenje koje nije njegovo, makar se radilo o vapaju 40 najboljih srpskih arhitekata pod naslovom “Hitno obustavite projekat ‘Beograd na vodi'”, ili ignoriše, ili potpisnike apela smatra za hejtere, ili logično pita: “Samo mi onda vi nađite nekog ko će da uloži u Srbiju tri milijarde dolara…”

Visočke piramide i čačanska Sfinga

Da je kojim slučajem baš on otkrio ona tri brda u Visokom koja sliče na plato u Gizi i da mu je 40 najboljih arheologa objasnilo da to možda odokativno podseća na piramide (ali nije), Vučić bi uvažio njihovo mišljenje samo pod uslovom da ti arheolozi što pre pronađu nešto drugo, ravnomerno epohalno, recimo Sfingu kraj Čačka, što bi podjednako privlačilo turiste. Čovek, jednostavno, smatra da je za Srbiju važno sve ono što može zacementirati ionako visoke rejtinge njegove vlasti, makar ispred “razgledničkog” vidika starog jezgra Beograda sagradio centar Abu Dabija, sa sve kulom od 240 metara, koju je neki projektant, na prvom pojektu, “namestio” duboko unutar reke Save. Kasnije se ispostavilo da projektant nikada nije bio u Beogradu.

Drugi projektant-maketar je, valjda, svrnuo na kafu, pa u prostorijama zgrade Geozavoda, koju je arapski investitor “Beograda na vodi” gratis renovirao, izložio maketu, jedan šljašteći minijaturni megapolis idealan za one manijačne fanove malecnih vozova na baterije i eskurzije raspamećenih glasača iz unutrašnjosti. Na osnovu te makete se menjaju urbanistički planovi, zakoni, a da, zapravo, niko nema pojma, sem možda premijera, šta će od svega ispasti.

U pitanju je vekovna težnja građana srpske prestonice da siđu na reke.

Ko se ne seća, Vučić uopšte nije bio planiran za premijera, još manje za harizmatičnog lidera. On je maja meseca 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića i označio kraj “petooktobarske” epohe novije srpske istorije, imao “zadatak” da pobedi demokratu Dragana Đilasa i postane gradonačelnik Beograda, a glavni adut bio mu je upravo “Beograd na vodi”. U pitanju je vekovna težnja građana srpske prestonice da siđu na reke, kako je to zvanično objašnjeno, jer su to do sada uglavnom činili kad im od svega padne mrak na oči i odluče da skoče s mosta.

Opet, Vučić je, osim što je rođen kao riba u horoskopu, opterećen vodom u svim agregatnim stanjima: kad voda zimi zamrzne – spasava decu iz smetova, kad voda prelije bedeme – spasava ljude iz poplavljenih gradova i sela. Jedno vreme je u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Srpske napredne stranke stajalo, kao jako bitna referenca, da je kao direktor hale “Pinki” u Zemunu, tokom vladavine Šešeljevih radikala u toj beogradskoj opštini, “oživeo ideju o noćnom kupanju”.

Voda i vođa – jeste slično, ali…

Te je nekako i logično da “Beograd na vodi” predstavlja njegov lični projekat koji prerasta u fiks ideju: sam nalazi investitore, sam preskače tendere, javne rasprave, sam odlučuje odakle će i dokle to čudo da se prostire, jedino on tvrdi da taj grad u gradu neće totalno saobraćajno blokirati ionako već zagušen Beograd, a da će nedostatak mesta za parking biti nadomešten podzemnim garažama u rečnom andergraundu, za koji se zna da obiluje podzemnim vodama. A pretpostavlja se da imućni kupci stanova i lokala neće voziti amfibije.

Uz pomoć Forest Gamp tipova, koji su se slučajno zadesili tu gde su, poput Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, počeo je nedavno da traži kupce stanova u prve dve stambene kule iz one makete, što je podsetilo na poduhvat biznis genijalaca koji su su se dosetili da nude placeve na Marsu, veoma povoljno.

Pretpostavlja se da imućni kupci stanova i lokala neće voziti amfibije.

Na stranu i što projekat podrazumeva izmeštanje železničke i autobuske stanice, pa nas “za-to-ovlašćeni-mediji” redovno izveštavaju koliko je kilometara pruge, uglavnom one koja decenijama nije u funkciji, bačeno u staro gvožđe. Uz budući “Beograd na vodi” prolazi i biciklistička staza te, ako ste biciklista, morate primetiti da se na tom prostoru, gde ljudi žive u kojekakvim živopisnim udžericama, poput betonom nadograđenih rashodovanih vagona, nešto radi. Jedni su iseljeni, država im je našla drugi smeštaj. Neki i dalje prkose, poput likova iz prodavnice carinske robe uz reku, gde biciklisti sede, piju pivo i ogovaraju fudbalere, vladu, ponajviše sudbinu…

Taj deo grada – složićete se konačno sa Vučićem – jeste jedna poludivlja ledina sa čoporima izgladnelih pasa i romskim enklavicama s brdašcima otpada, olupinama zarđalih barži, jezivim stovarištima nekih propalih preduzeća, koje je ustanovio još drug Tito, a upropastili ih naslednici. I tu bi – složićete se takođe s premijerom – trebalo da se napravi neki “Beograd na vodi”. Ali da ne podseća mnogo na aktuelni projekat, koji najviše liči na “Beograd na vođi”. Voda i vođa jesu slične reči, ali nisu isto.

Izvor: Al Jazeera