Film se gleda u sali, mraku i tišini

FEST daje priliku da se razvije sopstveni kritički stav (Tanjug)
FEST daje priliku da se razvije sopstveni kritički stav (Tanjug)

Piše: Boris Grgurović

Svake godine nakon novogodišnih praznika, sledi raspust. Potom, kako sam odrastao, praznici i raspust su postajali sve  kraći i kraći, a ubrzo bih se našao u januarskom ispitnom roku. Početak godine je uvek sa sobom nosio neku rutinu.

Tek u nekim starijim razredima gimnazije, iako sam uvek bio filmofil, počeo sam da odlazim na FEST. Kada sam bio mlađi, sve što sam znao o njemu, znao sam da je u februaru i da se tu puštaju neki filmovi.

Trebalo je da upišem studije, da shvatim koliku vrednost nosi ovaj festival sa sobom. A ne postoji bolji način da se razbije rutina od FEST-a i ogromnog broja bioskopskih projekcija.

Paralelno sa shvatanjem vrednosti FEST-a, raslo je i moje divljenje i poštovanje prema bioskopu. Svaki film, sem ako nije u pitanju film pravljen namenski za televiziju ili neki autorski pečat, pravljen je da bi se gledao na velikom platnu.

Kritički stav

Postojao je jedan period u mom životu kada zaista nisam razumeo vrednost bioskopa. Nije mi bilo pojmljivo zašto da za nešto što može da se skine sa interneta, iznajmi iz video kluba ili kupi na ulici, dajem više novca kako bih sedeo u nekoj polupraznoj sali sa nekim ljudima.

Drugačije sam tada posmatrao film. Danas shvatam da jedini pravi način da se pogleda film, jeste na velikom bioskopskom platnu, u mraku i tišini.

Takođe, osim što nam pruža tu mogućnost, da pogledamo film na odgovarajući način, FEST nam takođe daje priliku da razvijemo sopstveni kritički stav. Bilo koji film koji gledamo sa određenim zakašnjenjem, on sa sobom nosi i tuđe utiske.

Bilo da je to ocena na IMDB-u, preporuka ili kritika od prijatelja, a ako smo uporniji i kritika sa interneta, svaki film posle određenog vremena sa sobom nosi određeni pečat. Tako recimo, visoko hvaljeni i na ovim prostorima jako popularni „Veliki Lebovski“, meni je predstavljao bačenih dva sata života.

Ne bih se sada bavio tim filmom, samo se sećam koliko ljudi mi je govorilo da je to najbolji film svih vremena i da je nedopustivo da ga nisam pogledao.

Dosta je komplikovano izgraditi svoje mišljenje i ukus. Što zbog različitih uticaja, što zbog toga što je prirodno da se ukus i mišljenja vremenom menjaju. FEST nam dopušta da pogledamo nove, kvalitetne filmove, koji iako nagrađivani ili ne, sa svojim kratkim vekom postojanja ne nose toliko tuđih utisaka.

Filmovi su na FEST-u s razlogom

Svakako uvek postoje manje ili više dobri filmovi na FEST-u, ali svake godine su u pitanju filmovi koji su tu sa razlogom.

Što se tiče ovogodišnjeg FEST-a, valja napomenuti da postoji i takmičarski program. Iz tog programa, do sada sam pogledao mađarski film „Beli bog“, koji je bio i u Kanu.

Od ostalih filmova, izdvojio bih „Ničije dete“, Vuka Ršumovića i „Branio sam Mladu Bosnu“, Srđana Koljevića, koji se takmiče u kategoriji Srpski film. U različitim programima su i novi film Grega Arakija, američkog nezavisnog reditelja – „Bela ptica u mećavi“, film oskarovke Suzan Bir „Druga šansa“.

Tu je i „Birdman“, koji je osvojio Oskara za najbolji film, pobednik prošlogodišnjeg Sandensa „Whiplash“, „Turista“, Rubena Estlunda, „Foxcatcher“, Beneta Milera. To je samo mali broj filmova.

Neke od njih sam gledao, neke ne. Internet je prepun članaka gde se preporučuju filmovi koji bi trebalo da se pogledaju na FEST-u. Ja nisam spreman da odem toliko daleko, da preporučim određeni broj filmova, ali kao što se može zaključiti neke od filmova sam sa razlogom izdvojio.

Na svakom FEST-u, na kome sam bio, mislim da je ovo šesti, svaka projekcija je veoma posećena. Slično je i na FAF-u, Festivalu autorskog filma, kao i na festivalu „Slobodna zona“. Sa druge strane, bioskopi su najblaže rečeno prazni.

Nije u pitanju samo slaba ponuda, što stvarno jeste tačno, već i određeni vid navike, tačnije nedostatak navike da se odlazi u bioskop. U samom centru grada, nalazi se DKC, gde često odlazim, budući da slabo puštaju filmove iz Holivuda, pa ni u njemu se ne može reći da je gužva.

Prilika da se podsjetimo važnosti filma

Nemojte pogrešno da me shvatite, ja mislim da uprkos velikoj krizi u kojoj se nalazi kinematografija generalno, činjenica je da najbolji filmovi dolaze iz Amerike. Bioskopi u tržnim centrima jesu posećeni i njihova publika, valjda i zbog repertoara njihovih bioskopa, je mahom tinejdžerska.

Stoga je dosta interesantno da Beograd, naizgled potpuno bez želje za bioskopom, ima jedan toliko posećen festival posvećen filmu.

Svakako je jednostavnije, jeftinije i mnogima verovatno i udobnije da nakon što se vrate kući sa posla, odgledaju nešto na svom kompjuteru. Serije su u poslednjih pet, a možda i više godina uzele primat.

Složio bih se da to ima veze i sa velikim brojem kvalitetnih serija koje su se pojavile u poslednje vreme, ali takođe ima veze i sa velikim brojem nekvalitetnih filmova koji su se uporedo pojavili. Ne sviđa mi se u kom pravcu to ide.

Znam jedino da serije ne mogu da gledam u bioskopu, u mraku i tišini na velikom platnu i da će mi stoga filmovi uvek biti draži.

FEST je super prilika da se svi podsetimo koliko je film važan, ali i zbog čega je svaki film pravljen kako bi se pogledao u bioskopu.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO