Piše: Fahri Musliu
Emigracija građana Kosova (raznih nacionalnosti, ali najviše Albanaca) u evropske zemlje u poslednja četiri meseca, čiji broj niko ne zna (barata se ciframa od 60.000 do 100.000), prema ocenama mnogih, ilegalna je, no čini se da je ovo poslednji čin očajnika. To masovno bežanje je uzmenirilo zvaničnike nekih zemalja Evropske unije, ali ne i njihovu savest. Oni se plaše ovog egzodusa, nazvavši ga “lavinom”, kao da su Kosovari prirodna katastrofa, smrtonosna “kolera” koja stiže u Evropu.
Međutim, niko od evropskih zvaničnika, pa ni vlade zemalja članica EU-a, ne postavljaja osnovno pitanje: “Šta Kosovari rizikuju na ovom ‘putu pakla'”, trošeći, možda, pozajmljeni novac, istovremeno rizikujući sopstvene živote?”
Evropski zvaničnici prave analize, daju izjave, drže lekcije, pa čak i prete da će “ovim emigracijama Kosovo rizikovati proces vizne liberalizacije”. A šta gubi onaj koji nema ništa? Iako nekada najoptimističniji narod Evrope, Kosovari danas dobijaju “packe” od tih istih onih zvaničnika koji uveliko sede na Kosovu i svesni su teške materijalne situacije u zemlji.
Šta gubi onaj koji nema ništa?
Doduše, i njihove ocene su različite: evropski komesar za saradnju i proširenje Johanes Hahn je rekao: “Kosovari beže zbog bede” i ne slaže se sa ocenom Vlade Kosova da je “masovni odlazak posledica viznog režima Evrope”. Dodao je da “rešenje treba tražiti u popravljanju ekonomske situacije, borbi protiv korupcije i podsetio da je EU u narednih pet godina odvojila 660 miliona evra” za Kosovo.
Dijagnoza je delimično tačna (ljudi beže zbog bede), ali ključni faktor je da ljudi sa Kosova odlaze zbog neperspektivnosti, nepoverenja u institucije, ubijanja nade, prava na slobodno kreteanje… Situacija je alarmantna i zahteva hitno rešenje. Vi, gospodine Hahn, pominjete pomoć Kosovu u narednih pet godina, a do tada na Kosovu, možda, neće ostati nijedan čovek. Taj novac možete slobodno da date vlastodršcima za njihove potrebe.
‘Oni su već u Evropi’
I dok ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johanna Mikl-Leitner, tokom posete prošlog meseca, najavljuje povratak izbeglih, držeći javno jednu parolu na konferenciji za novinare sa natpisom “Nema azila za Kosovare”, ambasador Holandije u Prištini Robert Bosch mlade Kosovare poredi sa mladima Crne Gore, Makedonije, Albanije, ali, dodao bih, i drugih država Evrope. Ti mladi ne beže nigde. Oni su već u Evropi.
Međutim, ambasador je zaboravio jednu važnu stvar: mladi tih zemalja uživaju puna prava, a to su sloboda kretanja u evropskim zemljama, gde se upoznaju sa kulturom, tradicijom, životom zemalja čije su članice ili koje žele da budu. Gospodine ambasadore, a gde se mladi Kosova slobodno kreću? Jedina šansa je odlazak u Albaniju, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru. Kako mislite da mladi upoznaju Evropu kad im je oduzeto jedno od osnovnih ljudskih prava – sloboda kretanja?
Oni su izolovani i žive u getu, kako zbog svojih lidera, tako zahvaljujući i državama EU-a koje ne mare što su ceo narod Kosova izolovali kao nekada istočnoevropske države u doba komunizma. Građani Kosova su, stiče se utisak, građani drugog reda.
Kosovari su izolovani i žive u getu – zbog svojih lidera i evropskih zvaničnika.
Da li su građani Kosova ovo zaslužili? Da li su oni deo evropske porodice? Koji to standardi vizne liberalizacije nisu ispunjeni? Ko je krivac za neispunjavanje tih standarda? Kosovo ili Evropa? Punih 16 godina Evropa (međunarodna zajednica – UNMIK) ima faktičku vlast na Kosovu. Pa, gospodo iz EU-a, koji su to uslovi bili potrebni za viznu liberalizaciju ako znamo da je ovo politička odluka, kao što je i ulazak u EU isključivo politička odluka? Zato vas molim – govorite otvoreno i bez diplomatskog rečnika.
Gospodine ambasadore Bosch, zašto sa čuđenjem postavljate pitanje: “Šta se to dešava na Kosovu?” Čini se da reagujete upravo onako kako je krajem prošle godine iznenađeno reagovala ambasadorka SAD-a u Prištini Tracey Ann Jacobson – čudeći se “visokoj stopi korupcije”. Zar ona nije znala za to? A gde vi živite kad nemate takva saznanja, a predstavljate vaše države na Kosovu? Ili, možda, imate druga, važnija angažovanja, a problemi Kosova i građana uopšte vas se ne tiču?
Tragedija u Tisi
Gospodine ambasadore, takođe grešite kada tvrdite da je na Kosovu počela kampanja, da su počeli pregovori, da se stvara fantastična slika, a mi sa druge strane imamo organizovani kriminal koji tera te ljude da beže, jer ih “negde tamo” čeka bolji život… “Ovo bežanje proizvešće negativna mišljenja i o procesu vizne liberalizacije za Kosovo”, napominjete vi.
Ništa od ovoga ne stoji što ste rekli, Vaša ekselencijo. To su amaterska razmišljanja. Ovakvu reakciju sigurno niste mogli da čujete od nekog predstavnika vlasti ili političara Kosova. Ova pojava “bežanja” poznata je odavno. Poznata je čak i prodaja šengenskih viza za visoke svote od službenika nekih ambasada EU-a u Prištini.
Gospodo iz EU-a, ovo nije nikakva kampanja, već proces koji se odvija duže vreme. Pre četiri godine 18 Albanaca, uključujući decu sa roditeljima, utopilo se u reci Tisa u Vojvodini (blizu mađarske granice) bežeći za boljim životom. Zbog ovog slučaja vi se uopšte niste uznemirili, kao što se nisu uznemirili ni postideli, i nisu odgovarali, ni vlastodršci Kosova.
Na Kosovu dobro žive samo vlastodršci, njihove porodice, mafijaši, kriminalci i tajkuni.
Građani Kosova ne vide perspektivu, izgubili su poverenje. Politička kasta, uz vašu pomoć, već 15 godina ubija nadu za boljim i srećnijim životom. Na Kosovu dobro žive samo vlastodršci, njihove porodice, mafijaši, kriminalci i tajkuni koji, paradoksalno, imaju i diplomatske vize – pasoše, koje koriste i za prenošenje na sigurno novac ukraden od naroda Kosova.
Kosovari su odabrali ovo bolno rešenje, rizikujući svoje i živote svoje dece. To je put pakla, gospodine ambasadore, jer Vi niste sretali te ljude i razgovarali sa njima, kao što ih nisu sretali ni vlastodršci Kosova. Plaše se istine, jer nemaju šta da ponude ovim bednicima, jer ne znaju kako da opravdaju svoje ogromno bogatstvo stečeno preko noći.
Vi, gospodine ambasadore, i ostali funkcioneri EU-a, sve ste ovo znali, ali ste godinama podržavali te vlastodršce, a samim tim i najveću korupciju i kriminal u Evropi. Sada vidite da se potvrđuje stara izreka – narod se može prevariti nekoliko puta, ali ne može zauvek. Sve ima svoj kraj…
‘Put pakla’
Istina je, gospodine ambasadore i gospodo iz EU-a, da u ovakvim emigracijama učestvuje i mafija. Da li znate koji je doprinos vaših država, članica EU-a, za stvaranje i funkcionisanje ovih mafijaša u slučaju građana Kosova? Ili za ovakav stepen kriminaliteta i korupcije na Kosovu? Sigurno da znate.
Da li bi postojali ti mafijaši i ove kriminalne pojave ukoliko biste vi postupili drugačije prema građanima Kosova, ukoliko biste ih tretirali drugačije, ukoliko biste tim građanima, kao i svim zemljama i narodima Balkana, omogućili slobodno kretanje i liberalizaciju viznog režima? Ili ste, možda, ustanovili da su Kosovari bolesni od ebole i da će zaraziti celu Evropu?
Znajte da vašim i stavovima vaših kolega terate građane Kosova da krenu na “put pakla”, jer ste im oduzeli osnovno ljudsko pravo – slobodu kretanja, i to u kolevci ovih sloboda, u srcu Evrope. Odlično znate: da ste odobrili viznu liberalizaciju Kosovarima, oni sigurno ne bi bežali na ovakav način. Putovali bi legalno, registrujući se na graničnim prelazima i vi biste imali punu kontrolu nad njihovim kretanjem.
Ili ste, možda, ustanovili da su Kosovari bolesni od ebole i da će zaraziti celu Evropu?
Ova je cena, gospodine ambasadore i gospodo iz EU-a, previsoka. Vi ne pripremate građane Kosova, naročito omladinu, da se upozna sa zemljama, ljudima, kulturom, tradicijom i vrednostima građanske Evrope, niti ih pripremate za članstvo Kosova u EU? Kako da se Kosovari osećaju drugačije osim kao građani bez elementarnih prava, kao građani drugog reda, žigosani kao “loša sorta”…
A vi, lideri i diplomate EU-a, možete doprineti i pomoći da se i građani Kosova izvuku iz “živog blata”, u koje svakim danom sve više tonu. I Kosovarima pripada pravo na slobodu kretanja i dostojanstven život kakav imaju građani celog evropskog kontinenta.
Izvor: Al Jazeera