Kako su ‘vanzemaljci’ posvađali Srbiju i Albaniju

''Sve je počelo oktobra prošle godine kada je usred utakmice Srbije i Albanije na stadionu Partizana iz vazduha sleteo dron...'' (EPA)
''Sve je počelo oktobra prošle godine kada je usred utakmice Srbije i Albanije na stadionu Partizana iz vazduha sleteo dron...'' (EPA)

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

Fudbalska reprezentacija Srbije večeras igra istorijsku utakmicu: ako pobedi Albaniju neće se plasirati na Evropsko prvenstvo u fudbalu, a ako izgubi od Albanije cela situacija biće daleko bolja – neće se plasirati na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Ovo bi narodi na Balkanu nazvali – duplo golo.

“A što vi uopšte idete u Albaniju?”, zapitao bi se svaki dobronameran čovek koji je primetio da srpski reprezentativci putuju u Elbasan, lep grad u centralnoj Albaniji.

“Vidiš, brate, ni mi nemamo pojma koji će nam to u životu!”,  kazaće mu kapiten srpske reprezentacije, zamaskiran u japanskog turistu na ulicama Tirane.

To što srpski kapiten mora da izigrava Japanca u Tirani zapravo je rezultat apsurda utakmice Srbija – Albanija. Ta utakmica uopšte se ne igra zbog fudbala, iako je fudbal, jelte, sastavni deo fudbala.

Utakmica Albanija – Srbija se igra zbog politike, najvažnije sporedne stvari na svetu. Posle fudbala.

U takvim čudnovatim situacijama nekako uvek nastrada fudbal.

Slučaj ‘dron’

Sve je počelo oktobra prošle godine kada je usred utakmice Srbije i Albanije koja se igrala na stadionu Partizana iz vazduha sleteo dron, samoupravljiva bespilotna letelica, okićen zastavom “velike Albanije”.

Ministar srpske policije Nebojša Stefanović izgleda kao čovek koji je oduvek verovao u vanzemaljce. Znao je da će se kad-tad pojaviti, ali ni u snu nije verovao da će se to desiti baš u njegovom mandatu. Oko pola deset, te večeri prošlog oktobra, kada ga je pozvao komandir žandarmerije zadužen za obezbeđenje utakmice Srbija – Albanija, shvatio je da mu se ostvaruje dečački san.

“Alo, šefe, na stadion je upravo sleteo neidentifikovani leteći objekat”, zamuckivao je prvi među žandarima.

“NLO! Baš NLO! Siguran si da je NLO…”, bio je iznenađen ministar Stefanović.

”Da, kao onaj u filmovima. Ima neke lampice, ima propeler, ima njihovu zastavu na jarbolu…”

“Komandire, ti nisi ni svestan – to je revolucionarno otkriće… Upravo krećem ka stadionu! Obezbedite mesto sletanja i nikako ne hapsite male zelene, oni žele da nam saopšte neku poruku. Možda žele da podrže reforme premijera Vučića, uglavnom: zapisuj sve što ti kažu”, već je bio ushićen ministar Stefanović.

Posle dva minuta, opet je pozvao komandira.

“Šta se dešava. Je l’ su izašli mali zeleni?”, pitao je ministar znatiželjno.

“Vidite, šefe, nisu baš mali zeleni. Tu je jedan mali debeli”,  prenosio je komandir dešavanja sa stadiona.

“Odlično. Je l’ kaže nešto? Je l’ pominje reforme, Vladu, premijera Vučića…”

“Da, da, evo baš sad pominje premijera…”

“Znao sam da će i vanzemaljci podržati premijera Vučića i njegovu borbu da od Srbije napravi normalnu zemlju”, ministar je bio na ivici suza radosnica.

“Evo, opet pominje premijera”, nastavio je komandir da izveštava sa lica mesta.

“Šta kaže?”, ministar je poludeo od radoznalosti.

“Paaaa… Kaže: Vučiću, pederu…”

“Šta, bre?”

“Kaže: Vučiću, pederu… I to tri puta.”

“To kaže! Slušaj komandire, hapsi tog malog zelenog…”

“Malog debelog…”

“Ma svejedno… ‘Apsi ga. I vanzemaljce su nahuškali protiv reformi!”, rekao je srpski ministar policije.

Utakmica je zapravo prekinuta zato što je neki albanski huligan usred utakmice, usred Beograda, na stadion Partizana spustio dron sa albanskom zastavom, što je bio neverovatan propust srpskih bezbednosnih službi i uspeh dotičnog albanskog huligana. Tokom prekida desilo se još nešto: jedan navijač Partizana uleteo je u direktan prenos srpskog javnog servisa i počeo da viče uvredljivu parolu: “Vučiću, pederu!”

Najvažnija uloga politike

Pošto vlast Aleksandra Vučića sebe želi da predstavi kao nepogrešivu, cela situacija podignuta je na međudržavni nivo. U čemu ni najmanje naivna nije bila albanska strana. Ali, da je neki navijač Srbije spustio dron sa zastavom “velike Srbije” na stadion u Tirani, u srpskim tabloidima bio bi proglašen za nacionalnog heroja, većeg od Miloša Obilića.

Pa sada srpski reprezentativci imaju zadatak da pobede Albaniju usred Elbasana iako im to rezultatski ništa ne znači, a dolazak na stadion najavio je i srpski premijer Aleksandar Vučić, valjda da bi pokazao da je veći heroj od Obilića.

Rat između Salvadora i Hondurasa 1969. godine počeo je zbog fudbalske utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1970. godine. U prvom meču Honduras je kao domaćin pobedio 1:0, dok je u revanšu Salvador slavio 3:0.

U obe zemlje mediji i političari dizali su tenzije. Kada je centarfor Hondurasa Roberto Kardona u poslednjem minutu prve utakmice postigao gol, u Salvadoru se osamnaestogodišnja Amelija Bolanios ubila.

„Mlada devojka nije mogla da podnese da njena otadžbina bude bačena na kolena“, pisao je salvadorski El Nasional. Njenu sahranu je prenosila televizija, došla je skoro cela prestonica, vlada i predsednik Salvadora.

Na revanš u Salvadoru, fudbaleri Hondurasa su na stadion prebačeni oklopnim vozilima, što ih je spasilo od domaćih navijača koji su bes iskalili na pristalicama gostujuće ekipe. Ubijena su dva, ranjene desetine navijača Hondurasa. Nekoliko sati po završetku utakmice, granica između dve zemlje je zatvorena. Ubrzo je, napadom Salvadora na Honduras, počeo rat.

Čudna vam je stvar taj fudbal: 22 čoveka trče na terenu, a okolo terena trče njih 22.000 ili 222.000. Minimum. Dakle, divan dan za rusvaj internacionalnih razmera.

Kao i tada, fudbal je u slučaju Srbije i Albanije samo okidač za besmislenu tinjajuću mržnju dva naroda u kojoj najvažniju ulogu igra politika.

Kada sam pre neki dan u Njegoševoj ulici u Beogradu sreo mog prijatelja Idru, Albanca, on je tvrdio da će rezultat biti 3:3. Pružili smo ruku jedan drugom, složivši se da je taj rezultat najrealniji. Ostaje nada da će tako biti i večeras.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO