Piše: Željko Regoda
Kad god pomislim da više ništa ne može da me zaprepasti i da sam, posle svega što nam se događalo u poslednjih 20 godina, poprilično oguglao na mnoge stvari, neko ili nešto opet uspe da me zaprepasti, da me iznova šokira, da me sablazne. Međutim, ono što sam nedavno pročitao u beogradskoj Politici bukvalno me je, kako se to danas često kaže, “izulo iz cipela”. Čovek je dobio otkaz dok je bio u komi.
Izvesni Dragoslav Burčul, 59-godišnji veterinar iz Beograda, doživeo je tešku saobraćajnu nezgodu, nakon što je naporne noćne smene krenuo da nastavi posao u dnevnoj. Direktorka firme, za koju je tako nesebično i angažovano radio, odužila mu se na način koji kod svakog poštenog čoveka može izazvati samo bes – uručila mu je otkaz. Tačnije, poslala mu je na kućnu adresu otkaz ugovora o radu, dok je on bespomoćno ležao u šok-sobi priključen na aparate i borio se za život.
Mnogih koji su postali žrtve tranzicije i ovog nesrećnog vremena u kojem živimo, ili, bolje reći, preživljavamo.
Čitam dalje i ne verujem. Pitam se – kakav li je mozak tako nešto mogao da smisli i uradi, kakav je to mentalni sklop, zašto takvi ljudi postoje i da li se ovakve stvari dešavaju još negde, ili samo ovde kod nas, na našem brdovitom Balkanu? Nesrećni čovek je najpre otpušten iz svog prethodnog preduzeća, beogradskog PKB-a, podelivši sudbinu mnogih koji su proglašeni za tehnološki višak. Mnogih koji su na ovaj ili onaj način postali žrtve tranzicije i ovog nesrećnog vremena u kojem živimo, ili, bolje reći, preživljavamo.
Budući da mu je preostalo samo nekoliko godina do penzije, zaposlio se u Veterinarskom centru u Kraljevu. Primili su ga na mesec dana, uz obećanje da će dobiti ugovor na neodređeno vreme ako se pokaže, pa se on svojski trudio da tako i bude. Raspoređen je u u veterinarsku stanicu u Ušću na Ibru, koja je pokrivala mahom planinsko područje, više od 50 kilometara od Kraljeva.
Iz noćne u dnevnu
Uprkos godinama, Dragoslav se ni na šta nije žalio. Radio je i noću, i danju. Obilazio je farme po brdima kada je stigao nalog direktorke da odradi dežurstvo na kraljevačkoj stočnoj pijaci. Proveo je tamo čitavu noć izdajući uverenja o transportu i zdravstvenom stanju stoke, da bi ujutro krenuo natrag u Ušće, u dnevnu smenu.
Ovo svakako može biti interesantan podatak za inspekciju rada, ali doći ćemo posle i do toga. Nakon naporne i neprospavane noći, koja bi verovatno teško pala i mnogo mlađima, umorni čovek je verovatno zaspao za volanom i doživeo tešku saobraćajnu nezgodu.
Direktorka se konsultovala sa advokatima i inspektorima (što oni demantuju) i dosetila se da je najpametnije da Burčulu da otkaz.
A preduzeće mu se, eto, baš onako čovečanski, odužilo za predan i savestan rad onda kad mu je to bilo potrebno. Baš su mu se našli u nevolji. Direktorka kaže da je sve po zakonu i da je ona u stvari htela da mu produži ugovor, jer je očigledno da je čovek vredan i radan, ali da to nije mogla da uradi u ovakvoj situaciji. I, šta će žena, konsultovala se i sa advokatima, i sa inspektorima (što su i jedni i drugi demantovali u razgovoru sa novinarima) i dosetila se da je najpametnije da mu da otkaz. Ionako je u komi. Pa da, možda više neće ni da se probudi.
Pokušao sam da saznam nešto više o svemu ovome i o tome kako se čitava stvar dalje razvijala nakon što je priča dospela u medije. Uz mnogo muke, uspeo sam da stupim u kontakt sa jednim od zaposlenih u kraljevačkom Veterinarskom zavodu i čujem da je direktorka svim zaposlenim zabranila da daju bilo kakve izjave. Ko išta pisne – biće otpušten. Kaže mi čovek, odavno trpe torturu i svakojaka maltretiranja na poslu zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora i njihovih prava.
Direktorki niko ništa ne može
I nisu ćutali. Žalili su se i inspekciji i sudovima, ali im ništa nije pomoglo. Kažu da direktorka ima dobra “leđa” i da joj niko ništa ne može. A kad se nakon ovog nemilog događaja za čitavu stvar najzad zainteresovala i inspekcija, opet ništa. Došli inspektori da prekontrolišu dokumentaciju i da vide da li je sačinjen izveštaj o povredi na radu, ali uzalud. Sve je bilo zaključano, a direktorka na putu.
Navodno je izjavila da joj je žao što se ovako jedan tužan slučaj politizuje. Ona smatra da nigde nije pogrešila i uporno ponavlja da je sve urađeno u skladu sa propisima i da je firma bila korektna, jer je supruzi povređenog Dragoslava platila boravak u hotelu. Zbog odugovlačenja sa izdavanjem izveštaja o povredi na radu, Mirjana Burčul, supruga nesrećnog čoveka, morala je da ga prebaci na svoje zdravstveno osiguranje kako bi mu bila omogućena adekvatna bolnička nega.
U Veterinarskom centru kažu kako se sa većim uvažavanjem oni ophode prema svojim pacijentima nego direktorka prema njima.
U Srbiji je nedavno donet novi Zakon o radu, za koji nam je objašnjeno da bi trebalo više da štiti prava zaposlenih, uprkos manjim naknadama koje ćemo dobijati tokom godišnjih odmora, pojednostavljenoj procedure otpuštanja i niza drugih “pogodnosti”. Da li će i nesrećni Dragoslav Burčul na neki način biti zaštićen, ako čitava stvar uopšte dobije sudski epilog? Da li će neko biti kažnjen zbog očiglednog nepoštovanja prava radnika i surovog teranja na prekovremeni rad? Čisto sumnjam…
Kako kažu u Veterinarskom centru u Kraljevu, sa većim uvažavanjem se oni ophode prema svojim pacijentima nego direktorka prema njima. Sudeći po svemu ovome, nisu daleko od istine.
Izvor: Al Jazeera