Šta će ti posao kad si u komi?!

Direktorka je navodno izjavila da joj je žao što se ovako jedan tužan slučaj politizuje (EPA)
Direktorka je navodno izjavila da joj je žao što se ovako jedan tužan slučaj politizuje (EPA)

Piše: Željko Regoda

Kad god pomislim da više ništa ne može da me zaprepasti i da sam, posle svega što nam se događalo u poslednjih 20 godina, poprilično oguglao na mnoge stvari, neko ili nešto opet uspe da me zaprepasti, da me iznova šokira, da me sablazne. Međutim, ono što sam nedavno pročitao u beogradskoj Politici bukvalno me je, kako se to danas često kaže, “izulo iz cipela”. Čovek je dobio otkaz dok je bio u komi.

Izvesni Dragoslav Burčul, 59-godišnji veterinar iz Beograda, doživeo je tešku saobraćajnu nezgodu, nakon što je naporne noćne smene krenuo da nastavi posao u dnevnoj. Direktorka firme, za koju je tako nesebično i angažovano radio, odužila mu se na način koji kod svakog poštenog čoveka može izazvati samo bes – uručila mu je otkaz. Tačnije, poslala mu je na kućnu adresu otkaz ugovora o radu, dok je on bespomoćno ležao u šok-sobi priključen na aparate i borio se za život.

Mnogih koji su postali žrtve tranzicije i ovog nesrećnog vremena u kojem živimo, ili, bolje reći, preživljavamo.

Čitam dalje i ne verujem. Pitam se – kakav li je mozak tako nešto mogao da smisli i uradi, kakav je to mentalni sklop, zašto takvi ljudi postoje i da li se ovakve stvari dešavaju još negde, ili samo ovde kod nas, na našem brdovitom Balkanu? Nesrećni čovek je najpre otpušten iz svog prethodnog preduzeća, beogradskog PKB-a, podelivši sudbinu mnogih koji su proglašeni za tehnološki višak. Mnogih koji su na ovaj ili onaj način postali žrtve tranzicije i ovog nesrećnog vremena u kojem živimo, ili, bolje reći, preživljavamo.

Budući da mu je preostalo samo nekoliko godina do penzije, zaposlio se u Veterinarskom centru u Kraljevu. Primili su ga na mesec dana, uz obećanje da će dobiti ugovor na neodređeno vreme ako se pokaže, pa se on svojski trudio da tako i bude. Raspoređen je u u veterinarsku stanicu u Ušću na Ibru, koja je pokrivala mahom planinsko područje, više od 50 kilometara od Kraljeva.

Iz noćne u dnevnu

Uprkos godinama, Dragoslav se ni na šta nije žalio. Radio je i noću, i danju. Obilazio je farme po brdima kada je stigao nalog direktorke da odradi dežurstvo na kraljevačkoj stočnoj pijaci. Proveo je tamo čitavu noć izdajući uverenja o transportu i zdravstvenom stanju stoke, da bi ujutro krenuo natrag u Ušće, u dnevnu smenu.

Ovo svakako može biti interesantan podatak za inspekciju rada, ali doći ćemo posle i do toga. Nakon naporne i neprospavane noći, koja bi verovatno teško pala i mnogo mlađima, umorni čovek je verovatno zaspao za volanom i doživeo tešku saobraćajnu nezgodu.

Direktorka se konsultovala sa advokatima i inspektorima (što oni demantuju) i dosetila se da je najpametnije da Burčulu da otkaz.

A preduzeće mu se, eto, baš onako čovečanski, odužilo za predan i savestan rad onda kad mu je to bilo potrebno. Baš su mu se našli u nevolji. Direktorka kaže da je sve po zakonu i da je ona u stvari htela da mu produži ugovor, jer je očigledno da je čovek vredan i radan, ali da to nije mogla da uradi u ovakvoj situaciji. I, šta će žena, konsultovala se i sa advokatima, i sa inspektorima (što su i jedni i drugi demantovali u razgovoru sa novinarima) i dosetila se da je najpametnije da mu da otkaz. Ionako je u komi. Pa da, možda više neće ni da se probudi.

Pokušao sam da saznam nešto više o svemu ovome i o tome kako se čitava stvar dalje razvijala nakon što je priča dospela u medije. Uz mnogo muke, uspeo sam da stupim u kontakt sa jednim od zaposlenih u kraljevačkom Veterinarskom zavodu i čujem da je direktorka svim zaposlenim zabranila da daju bilo kakve izjave. Ko išta pisne – biće otpušten. Kaže mi čovek, odavno trpe torturu i svakojaka maltretiranja na poslu zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora i njihovih prava.

Direktorki niko ništa ne može

I nisu ćutali. Žalili su se i inspekciji i sudovima, ali im ništa nije pomoglo. Kažu da direktorka ima dobra “leđa” i da joj niko ništa ne može. A kad se nakon ovog nemilog događaja za čitavu stvar najzad zainteresovala i inspekcija, opet ništa. Došli inspektori da prekontrolišu dokumentaciju i da vide da li je sačinjen izveštaj o povredi na radu, ali uzalud. Sve je bilo zaključano, a direktorka na putu.

Navodno je izjavila da joj je žao što se ovako jedan tužan slučaj politizuje. Ona smatra da nigde nije pogrešila i uporno ponavlja da je sve urađeno u skladu sa propisima i da je firma bila korektna, jer je supruzi povređenog Dragoslava platila boravak u hotelu. Zbog odugovlačenja sa izdavanjem izveštaja o povredi na radu, Mirjana Burčul, supruga nesrećnog čoveka, morala je da ga prebaci na svoje zdravstveno osiguranje kako bi mu bila omogućena adekvatna bolnička nega.

U Veterinarskom centru kažu kako se sa većim uvažavanjem oni ophode prema svojim pacijentima nego direktorka prema njima.

U Srbiji je nedavno donet novi Zakon o radu, za koji nam je objašnjeno da bi trebalo više da štiti prava zaposlenih, uprkos manjim naknadama koje ćemo dobijati tokom godišnjih odmora, pojednostavljenoj procedure otpuštanja i niza drugih “pogodnosti”. Da li će i nesrećni Dragoslav Burčul na neki način biti zaštićen, ako čitava stvar uopšte dobije sudski epilog? Da li će neko biti kažnjen zbog očiglednog nepoštovanja prava radnika i surovog teranja na prekovremeni rad? Čisto sumnjam…

Kako kažu u Veterinarskom centru u Kraljevu, sa većim uvažavanjem se oni ophode prema svojim pacijentima nego direktorka prema njima. Sudeći po svemu ovome, nisu daleko od istine.

Izvor: Al Jazeera
 



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO