Piše: Ivana Momčilović
Nedeljama već ne viđam Milicu i Suzanu u kraju. Obično se sretnemo po mom povratku sa posla. Ovde na Voždovcu ispred jednog velikog marketa. Jedan je od mnogih, ali su one izabrale baš taj. Možda zato što radi 24/7, cirkuliše tu mnogo ljudi a Milici i Suzani oni trebaju. Ne baš ljudi koliko pune kese različite robe.
Sada je mnogo hladnije, – 8 je, barem tako piše na mom telefonu. Valjda nas ne lažu još i vremenske prognoze.. ne bih se kladila ali kako god, očigledno da jeste previše hladno za Milicu i Suzanu. Čim ih nema.
Poslednji put sam ih videla pre tri nedelje. Vraćala sam se sa posla, na isti onaj način na koji se mnogi od nas sa posla vraćaju. Nešto zamišljena, mnogo gladna i željna da što pre stignem kući. Njih dve su opet bile ispred.
Ne čekaju one mene, da budemo načisto, čekaju bilo koga ko bi im dao čokoladu, neku bombonu, sendvič. Ispruže ruku i pitaju “imaš neku paru” ili “šta ti je to u kesi”… Neko im da to što traže, neko ih otera, mnogi samo prođu pored njih. A one se samo smeju..na sve njih. Ne pitah ih šta im je u postupcima tih ljudi tako smešno. Nešto sigurno jeste- to je onaj deo dečije logike i smisla za humor koji odrasli veoma često ne razumeju.
To veče im nisam dala ništa od onoga što su mi tražile, krenula sam po hranu do obližnjeg kioska i one sa mnom. Milica mi pokazuje prstima koliko ima godina. Valjda 5 jer je raširila celu levu ruku. Namazala je nokte crvenim, vidim ostatke laka. Ja mislim da ipak ima malo više. Ima i Deda Mraz kapu sa crvenim zvezdicama.
I Suzana je mazala nokte lakom. Istim, crvenim. Milica i ona su sestre. Vidim to po krupnim crnim očima i istim izrazom lica kada usne razvuku u osmeh.
Stižemo do kioska. One kažu da će picu, ja palačinke, pa će i one palačinke. Jedna sa bananom i čokoladom, druga plazma i nutela. Dok stojimo i čekamo da nam spreme hranu, pitam ih šta rade na ulici po ceo dan.
Znam, znam. Pitanje na koje svi znamo odgovor ali nisu iste priče svih onih koji “žive na ulici”. A ja baš želim da čujem ovu. Milica, koja je mnogo pričljivija od sestre mi kaže da beže od “centra za socijalni rad”.
JA: ”A zašto?”
MILICA (raširene oči, u čudu): ”Pa,hoće da nas odvedu od majke”
JA (ćutim, skupila sam obrve ali one ne kometarišu mimiku mog lica )
SUZANA: “Treba da idemo u školu a ne idemo pa se socijalno ljuti”
JA (stavom mlade učiteljice): “Pa, dobro, naravno da treba da idete u školu”
MILICA: “Ih, bre, ti, hoću školu ali neću u dom”
JA (ćutim, odustala od moralnih pridika o važnosti obrazovanja)
MILICA (gleda me onim krupnim očima): ”Pa, šta hoćeš, ni ti ne bi išla od svoje majke ”
JA: ”Pa, naravno da ne bih, ne bih”
U to stigoše pica i palačinke, one zgrabiše kesu i otrčaše… opet se nešto smejući usput.
………………………………………………………………………….
Letos sam snimala neku priču u “karton naselju” na periferiji Beograda. Uobičajene slike -djubre na sve strane, nakrivljene, trošne kuće, nema struje, nema vode. Pa još kada zapeče sunce, objašnjava mi Miranda i dodaje da ima i pacova. Nije strašno, samo noću, priča mi dok se desetak njenih unuka i klinaca iz ostalih kuća mota oko nas. Sve gledaju, sve prate, zanimljiv im je svaki korak koji napravimo – snimatelj, kamera, mikrofon. Razbijamo im svakodnevnicu.
Posle smo igrali “ringe ringe raja”. Desetak njih i ja. Kakva ljutnja kada neko mora da ispadne. Ali takva je igra a i ja sam najstarija, pa me slušaju, šta će. A vidim da su ljuti, pa se krišom ponovo ubace u krug pa ih izbacimo a onda se smeju dok vrebaju novu priliku da se ponovo uključe.
Svratila sam pre par meseci ponovo. Nisam im donela ni struju ni vodu, kao što su očekivali, samo neke kese. Dočekala me Miranda, treba im i to ali ide zima…šta da rade?
…………………………………………………………………………………………
I sada bih ovde mogla da počnem da morališem. ..o deci, roditeljima i socijalnim službama, državi, o pravdi i nepravdi, hladnoći,bogatima i siromašnima, srećnom-nesrećnom detinjstvu, težim i lakšim izborima, lažnoj i pravoj filantropiji.
Ali neću, ko mi daje to pravo. Pitaću Milicu kada je sledeći put budem videla..Sada ima važnija posla-beži od “socijalnog”.
A i lepo mi je objasnila i to za nju, jedinim logičnim kontrapitanjem, o mojoj mami.
Izvor: Al Jazeera