Nekada zemlja uzor za balkanske države, Mađarska je danas na ivici kolapsa. I ekonomskog i političkog. Nekada popularni premijer Viktor Orban, koji je na poslednjim izborima osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu, danas ima podršku samo 18 posto birača. Opozicija ga kritikuju da je autokrata koji planira da vlada doživotno, građani su nezadovoljni sve težom ekonomskom situacijom, a Evropa ga kritikuje da, između ostalog, ograničava slobodu centralne banke.
Lideri opozicije kažu kako je Mađarska htela da bude član elitnog kluba ali da pravila tog kluba ne poštuje. Premijeru Orbanu to bi bio manji problem sa galantnom većinom koju ima u parlamentu, da mišljenje opozicije ne deli i EU.
Vladajući FIDES spada u desni centar i visoko patriotske stranke. Baš zbog tog izraženog patriotizma i obećanja da će Mađarsku u velikom stilu vratiti kao ključnog političkog igrača,Orban je dobio izbore. U početku je tako i izgledalo. Mađarska je imala manje-više uspešno šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom (EU) tokom kojeg je na sve načine nastojala da pomogne pre svega susedima, prvo Hrvatskoj, a zatim i Srbiji. To je činjenica koju ne osporava ni opozicija, jer Mađarska je bila jedan od najglasnijih zagovornika da Hrvatska što pre završi pregovore i potpiše Ugovor o pristupanju, a da Srbija dobije status kandidata.
Problemi su počeli 2010. godine kada je vlada u Budimpešti rešila da ne nastavi pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom u nameri da izbegne kontrolu budžetske potrošnje. Usledilo je pisanje i donošenje novog Ustava i donošenje niza zakona, kao onog o medijima i centralnoj banci, koje je opozicija ocenila kao zakone koji krše demokratiju i slobodu. Lideri opozicije kažu kako je Mađarska htela da bude član elitnog kluba ali da pravila tog kluba ne poštuje. Premijeru Orbanu to bi bio manji problem sa galantnom većinom koju ima u parlamentu, da mišljenje opozicije ne deli i EU.
Pritisak EU
EU tvrdi da novim Ustavom, Mađarska ozbiljno narušava ravnotežu između tri stuba vlasti. Novim zakonom o centralnoj banci i medijima, omogućava se direktna kontrola vlade nad tim oblastima. Novi izborni sistem, prema mišljenju Brisela, takođe ide u korist vladajućeg FIDES-a.
„Učinićemo sve kako bi smo naveli Mađarsku da poštuje evropske propise“, rekao je nedavno predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso.
Mađarskoj, dakle, nije ostalo mnogo izbora. Ili će promeniti sporne zakone i članove ustava ili slede sankcije u vidu tužbe za kršenje pravila EU, mehanizam za kažnjavanje koji je Evropska komisija dobila Lisabonskim sporazumom.
“Spremni smo za konsultacije i podržaćemo objektivne, konkretne i razumne primedbe o svakom spornom pitanju. Ono što ne možemo da prihvatimo jesu zaključci opterećeni predrasudama, da Mađarska uništava demokratiju. To je glupost. To nisu ozbiljne i fer kritike. To je nepravda”, kaže ministar inostranih poslova Janos Martonyi.
U Budimpešti su spremni na dijalog. Ali premijer Viktor Orban neće političko mišljenje nego argumente.
„Kada argumenti EU budu uverljiviji, odnosno kada bude jasno da je taj pravac bolje usvojiti i pratiti, tada neće biti razloga da se postupa drugačije“, rekao je Orban.
Uz ocenu da je položaj Mađarske unutar EU vrlo težak, još oštriji u kritici Unije prema Mađarskoj je ministar inostranih poslova Janos Martonyi.
„Mi imamo jasnu poziciju. Otvoreni smo za dijalog oko zakona o centralnoj banci, medijima, o svemu. Spremni smo za konsultacije i podržaćemo objektivne, konkretne i razumne primedbe o svakom spornom pitanju. Ono što ne možemo da prihvatimo jesu zaključci opterećeni predrasudama, da Mađarska uništava demokratiju. To je glupost. To nisu ozbiljne i fer kritike. To je nepravda.”
Osim toga, smatra Martonyi, Ustav je pisan dugo, usvojen je 25. aprila prošle godine, i ko je hteo, mogao je da ga čita i da da primedbe mnogo ranije, pa i Evropska komisija (EK).
Možda EK jeste, ali opozicija nije. Pošto su daleko nadjačani vladajućim FIDES-om, opoziciju niko nije ništa ni pitao. Poslanica Demokratske koalicije Anges Vadai kaže da je vlada zbog ne razumevanja funkcionisanja demokratskog sistema, dobila ono što je tražila:
“Čak i kada imate većinu, kakvu ima vladajuća koalicija, trebalo bi da slušate opozicione stranke i glas naroda i njihove ideje trebalo bi da integrišete u Ustav. To su zaboravili da urade pa su napravili jednopartijski ustav.”
Sedmica odluke
Vlada Viktora Orbana, zbog ekonomske situacije, spremna je da popusti. Bar u ekonomskom delu. Bez kredita MMF-a i fiskalne pomoći EU, Mađarskoj preti bankrot. Ekonomski analitičari upozoravaju da bez obzira na veoma solidne devizne rezerve Centralne banke, sa trenutnom monetarnom i fiskalnom politikom, neće potrajati dugo.
„Pokušaćemo u parlamentu da pokrenemo proces po članu 7 evropskog sporazuma. To znači sasvim konkretne sankcije protiv Mađarske, u koje može biti uključeno i oduzimanje prava glasa u Evropskom savetu “, najavljuje nemački liberalni poslanik Alexander Graf Lambsdorff.
Da je vreme nediscipline i obmana prošlo potvrdio je i evropski komesar za monetarnu politiku Olli Rehn:“Ta zemlja (Mađarska) nije učinila dovoljno da smanji svoja nova, godišnja zaduženja. Svako malo, vlada u Budimpešti zavarava Evropsku uniju obećanjima da će se popraviti. Ali sada je došlo do tačke kada može da se pokrene proces protiv Mađarske. Budući da Mađarska nije u evrozoni, protiv nje se ne mogu sprovesti uobičajene sankcije. Ali njoj od sledeće godine mogu biti uskraćena sredstva iz kohezionih fondova“, rekao je Rehn.
Preti i Evropski parlament. Nove kazne traže pre svega liberalni poslanici:
„Pokušaćemo u parlamentu da pokrenemo proces po članu 7 evropskog sporazuma. To znači sasvim konkretne sankcije protiv Mađarske, u koje može biti uključeno i oduzimanje prava glasa u Evropskom savetu “, najavljuje nemački liberalni poslanik Alexander Graf Lambsdorff.
Naredna sedmica je sedmica odluke za Mađarsku. O ovom zahtevu nemačkog poslanika odlučivaće poslanici Evropskog parlamenta, a ako sva sporna pitanja ne budu razrešena, Evropska komisija na sastanku 17. januara najavljuje pokretanja postupka zbog kršenja evropskih sporazuma.
Izvor: Al Jazeera