„Sladak život“- na sniženju!

U životu sve krize su prolazne- samo je Rim večan (AFP)

Očekivano.

Rim je jednako lep kao što ga se sećam od prošlog decembra. Bučan. Vulgarno osunčan sa mnogo toplijih 19 stepeni nego što sam ih upamtio u Sarajevu.

Veći od života. I dalje arogantno predivan. Otac svih metropola.

Italijani i dalje opsesivno predano nose svoje ešarpe/šalove. Koračaju napred-nazad dok razgovaraju mobilnim telefonom i svoj jutarnji espresso ispijaju brzinom svetlosti. Na prvi pogled ništa se nije promenilo.

Ovaj gost grada možda samo nespretno prelistava svoje ideje italijanskih klišea. Zagrebao sam po površini. Ali kako je moj četvorodnevni boravak u Rimu pokazao – ovo je ipak nešto drugačiji grad od onog prošlog decembra.

Italijani u novu godinu ulaze sa novim premijerom, ali starim problemima.

Treća najveća ekonomija Evrope, hoda tankom linijom između onoga što bi mogao da bude debakl na nivou Grčke ako previše dugo okleva sa nepopularnim merama štednje, i onoga što je optimizam da će -„Monti sve to srediti!“

Dolce Far Niente

Bivši evropski komesar i aktuelni premijer Mario Monti je ono što Italijani, neki ponosno a neki podrugljivo, opisuju kao saveznika Brisela. Ali Brisel iako možda zna da bude strog- ne ostavlja na cedilu „svoje“ ljude. Bar ne ukoliko ne krenu da sprovode ideja tipa referendum- kao u slučaju Papandreua. Onda obično ustupaju mesto onima koji su više „Brisel“ a manje „Mediteran“.

Debata oko „udarničkog i odgovornog“ Zapada Evrope i onih koji vole da „planduju“ sa Juga- iznova je rasplamasala ideju o tome da je odnos cvrčak-mrav za EU više neodrživ.

Ali ovo bi bilo krajnje površno gledanje na stvari.

Cvrčak i mrav

Da li su mediteranski cvrčci godinama živeli izvan svojih mogućnosti, zaduživali se bez unutrašnjeg alarma i naivno očekivali da će leto trajati zauvek? Da. Ali da li su zapadnjački mravi sasvim prećutno preko svojih banaka i finasijskog sistema fino uštedeli za zimu zahvaljujući nekotrolisanom pozajmljivanju odnosno keširanju svojim rođacima sa juga? O, da.

Niko u ovom odnosu nije sasvim kriv i sasvim nevin.

Ali ono što će za sve njih biti grubo buđenje iz evropskog sna je činjenica da velikudušna državna davanja i komotan penzioni sistem- bez sumnje postaju deo prošlosti.

Monti to nije mogao direktnije da saopšti svojim sunarodnicima. Kada su tri najveća sindikata u zemlji shvatila da se ne šali i da će zaista i muškarci i žene sa 66 godina odlaziti u penziju- udružili su snage po prvu put za šest godina.

Hajde da razgovaramo o ovome?

Italijanski sindikalci u odnosu na svoje kolege u Španiji, Portugaliji, nisu u toj meri glasni ili, kao što smo svedočili u Grčkoj, spremni da se bore sa suzavcem za svoja prava.

Na ulicama Rima sam u ponedeljak video grupu od možda par stotina njih. Čak će vam i sindikalne vođe reči da imaju razumevanja za nezahvalan posao rezanja koji je pred Montijem, ali mu ne mogu oprostiti ono što vide kao odsustvo želje za dijalogom.

Kako sada stoje stvari Monti punom parom nastavlja sa reformom penzionog sistema, ali i poreskog, podiže PDV za 2 posto. Benzin u Italiji je već poskupeo.

A dogodilo se i ono što je za većinu Italijana do sada bilo nezamislivo…

Da li jedan kaiš paše svakom struku?

Monti je rešio i da drastično sreže plate i za 950 zakonodavaca koji sede u italijanskom parlamentu.

Do sada se verovalo da je politički establišment u Italiji nedodirljiv i da sve može biti dovedeno samo ne njihove privilegije.

Prosečna plata italijanskog člana parlamenta sa svim beneficijama, bonusima, troškovima života dostiže i do 11.000 evra mesečno. To ih čini najplaćenijim u Evropi.

Montiju se prebacuje da je ovo jeftini populistički trik kojim se ne može mnogo doprineti sakupljanju tih čuvenih 30 milijardi evra uštede.

Ali sama činjenica da je prstom uperio na političku elitu i poručio im- stezanje kaiša se odnosi na vas- za prosečne Italijane znači utoliko više jer odaje utisak da iako će mere štednje možda biti oštre i bolne- ako ništa drugo onda bar će biti pravedne.

Svi putevi vode u Rim

Grad koji je preživeo uspone i padove imperatora, carstava, dinastija svih vrsta i oblika, najezde varvara, kuge, zemljotresa i požara sigurno može da pobedi i nešto tako minorno kao što je finansijska kriza? Može li?

Jedna od čudnijih stvari koja mi se dogodila tokom snimanja reportaža po čitavom gradu je poznanstvo sa ličnim bricom Silvija Berluskonija. Njegova porodica drži berbernicu pored Piazza del Popolo još od 1950-tih.

Kada sam ga onako krajnje novinarski naivno upitao- šta misli o aktuelnoj krizi- dobio sam verovatno najbolji odgovor od svih sagovornika sa kojima sam ove godine razgovarao na istu temu.

Uz najširi osmeh koji možete zamisliti, rekao mi je …

„Dečko, u životu sve krize su prolazne – samo je Rim večan.“

Izvor: Al Jazeera