Kada zastaneš na pumpi da popiješ kafu, koja je UVEK (ali, uvek) slađa od svake druge, ZNAŠ da je tvoje putovanje kolima započelo. I tu kafu piješ sa osmehom jedne strane usne, zadovoljan jer nemaš pojma, a i ne želiš mnogo da pretpostavljaš…
Njihov Index je poseban baš zato što se ni malo ne trude…Bosanska kahva košta jednu marku (50 dinara), i postavlja NEDOSEŽAN standard!!!!
Ovaj čovek ne da “može da se uda”, već bih potpuno razumela i posedovanje harema. Mogla bih da kažem da mi je to bila prva kafa ikada, prosto, njegova kafa je ono što svaka kafa želi da bude.
Sam grad je, zbog sopstvene brdovitosti, organizovan u oblik olovke, ni malo širok a veoma dugačak, što stvara izuzetno neobičan osećaj preglednosti, prestajete da budete gost već posle nekoliko sati. Tu štraftu smo, često zbog alve ili bureka (kod nas poznato kao „burek sa mesom“), prešli nebrojeno mnogo puta za dan i po, koliko smo bili na putu..
Za kraj, pokazatelj ljudske upornosti i domišljatosti. Čovek je želeo da napravi hotel u toj ulici i da svojim gostima ponudi odličan pogled na grad….Pa je ekskluzivan hotel…sagradio na staroj zgradi!!!
…a česma je, sada kada razmislim… možda i ozbiljica…