Yasser Zaatreh

Studi­ja Stephena Wal­ta pred­stavl­ja anal­izu stvarnih mogućnos­ti Irana, koje su dru­gači­je od uo­biča­jenih pret­postav­ki.

Nema tog prin­ci­pa koji bi oprav­dao da tiranin ubi­ja svoj nar­od u Sir­i­ji, niti agre­si­je koju provo­di man­ji­na u Je­menu.

Na djelu je ara­p­sko-tursko buđen­je u suoča­van­ju sa iran­skom dom­i­naci­jom u regi­ji koja je pre­maši­la sva očeki­van­ja.

Svako ko Iranu bude služio kao pokri­vač sig­urno će os­jeti­ti hlad­noću, uko­liko ga ne zadese i kakve teže bolesti.

Ono što Al-Sisi za­ista želi nije ko­ri­gi­ran­je vjere nego odsust­vo vjere iz ci­jel­og društ­va.

Hoće li Ab­bas dozvoli­ti palestin­skom nar­o­du da krene u pravcu sveobuh­vatnog us­tan­ka kako bi izb­jegli daljn­je lu­tan­je?

Isti­na je da ide­je nisu os­novni pokre­tač nasil­ja, iako se ko­riste (bilo one ovosv­jetske ili nebeske) kako bi se ono oprav­da­lo pro­tiv dru­gog – nev­jerni­ka.

Priča počin­je i za­vrša­va s Ira­nom, koji mora po­sta­ti sv­jes­tan svo­jih mogućnos­ti i grani­ca svog ut­je­ca­ja i presta­ti potc­jen­ji­vati os­tatak is­lam­skog svi­je­ta.

Is­lam­s­ka drža­va Irak i Lev­ant se svo­jom poli­tikom dovela u stan­je izo­lacije, što će pri­je ili kas­ni­je rezul­ti­rati ra­su­lom, ako ne i pot­punim gušen­jem or­ga­ni­zaci­je.

Posta­je jas­no da su neki od­lučno i zado­voljno pri­h­vatili čin­jenicu da će se bor­ba u Sir­i­ji nas­tavi­ti une­dogled.