Saida Mustajbegović

In­ten­zi­van saku­pl­jač­ki rad na temu sev­dalinke Semir Vranić počeo je u lje­to 1993. u Dan­skoj dok je tamo bo­ravio kao izb­jegli­ca.

Ono što radi Sabi­na Talović odavno nadi­lazi granice gra­da, države ali i regi­je i glas o tome daleko se čuo.

Kod svih nar­o­da u Bosni i Herce­govi­ni ima dos­ta običa­ja is­pre­pletenih is­tom sim­bo­likom, ali su ra­zliči­ti da­tu­mi i nji­hovog obil­ježa­van­ja, kaže et­nologin­ja Sv­jet­lana Ba­jić.

Bh. um­jet­nik je maš­ta­jući za­v­ičaj stekao vi­sok sta­tus u bivšoj državi, a in­ter­pre­ti­ra­jući nje­govu de­struk­ci­ju odrekao se priv­i­legi­ja.

U pažlji­vo os­mišl­jenoj vo­jnoj op­eraci­ji gušen­ja Sre­brenice, izglad­nji­van­je bošn­jačkog stanovništ­va je bilo in­te­gral­ni dio vo­jne strate­gi­je.

‘Sva­ki spomenik kul­ture odraža­va kul­tu­ru na­j­man­je dva nar­o­da – onog nar­o­da koji ga je napravio i onog koji ga je ču­vao; i to sam gov­o­rila pred vo­jnici­ma tokom rata’, kaže Mevl­i­da Ser­dare­vić.

U sedam deceni­ja sara­jevskog bale­ta, neko­liko se ime­na piše zlat­nim slovi­ma a jed­no od njih je ba­ler­ine i ped­a­gogin­je Em­ine Kam­berović.

Ut­je­ca­ji fran­cuskog nadreal­iz­ma i amer­ičkog ek­spre­sion­iz­ma, utkani u potku tradi­cionalnog, obil­ježili su rad slikara koji je jedan od pi­o­ni­ra mod­erne um­jet­nos­ti u Bosni i Herce­govi­ni.

Ham­le­tovsko pi­tan­je za Evropu ʽbiti ili ne bitiʼ vrišti od ak­tuel­nos­ti i danas, kaže make­don­s­ki pisac i diplo­mat.