Safet Mušić

Bez obzi­ra na među­nar­o­dne us­p­je­he, često tek mali dio bosan­sko­herce­go­v­ačk­ih naučni­ka nađe posao u zemlji.

Izosta­la je reak­ci­ja državnih in­sti­tu­ci­ja BiH, kao i u sus­jed­nim opći­na­ma Neum i Ravno.

Zad­njih go­d­i­na Mostar je postao utočište za po­je­dine os­obe iz re­giona koje se nalaze u op­er­a­tivn­im ev­i­den­ci­ja­ma kao sig­urnos­no in­tere­santne os­obe, pr­ven­stveno zbog rani­jih krim­i­nal­nih ak­tivnos­ti.

Jedan od iza­zo­va je i pružan­je zdravstvenih us­lu­ga mi­granti­ma, naroči­to on­i­ma koji ne bo­rave u pri­h­vat­nim centri­ma.

Svake go­dine, hil­jade muškara­ca, žena i djece pada u ruke tr­go­v­a­ca, kako u svo­jim zeml­ja­ma tako i u in­os­transtvu.

COVID-19 je promi­je­nio puno stvari i to se odnosi na ci­jeli svi­jet, a Za­pad­ni Balkan je samo mali ko­mad te sla­gal­ice.

Krim­i­nal­ci svaku situaci­ju ko­riste kako bi preusm­jer­ili svo­je djelo­van­je, odnos­no ko­riste mo­m­e­nat krize u cilju pri­lagođa­van­ja potre­ba­ma tržiš­ta.

Tur­is­tič­ki rad­ni­ci u država­ma regi­je se žale na ve­li­ki broj otkazanih tur­is­tičk­ih an­gaž­mana.

Sve države u ovakvim i sličn­im vanred­nim situaci­ja­ma posežu za upotre­bom vo­jske, kao na­jor­ga­nizirani­je sile.

Dig­i­tal­no tržište je i dal­je veo­ma frag­men­ti­ra­no na Za­pad­nom Balka­nu, te je ev­i­den­tan dig­i­tal­ni jaz između regi­je i Evropske uni­je.