Janusz Bugajski

Dik­ta­tori često mis­le da su nepob­je­di­vi kada namir­išu male us­p­je­he, što je rus­ki pred­sjed­nik posti­gao kroz tiho pri­pa­jan­je Kri­ma.

Mosk­va ko­risti pri­tiske kako bi nat­jer­ala sus­jedne zeml­je da se pridruže eu­roaz­i­jskoj uni­ji, koja bi pari­rala Evrop­skoj uni­ji.

Što je ekonom­s­ka kriza dubl­ja, veće su šanse da će se režim suoči­ti s un­utrašn­jim pre­vi­ran­ji­ma i ubrza­ti propadan­je Ruske Fed­eraci­je.

Snow­den može Rusi­ma dati vri­jedne in­for­ma­ci­je o tehničkim as­pek­ti­ma pres­re­tan­ja po­data­ka, poseb­no o amer­ičkoj elek­tron­skoj špi­ju­naži Rusi­je.

Tri član­ice NATO-a, Bugars­ka, Grč­ka i Turs­ka, zaoku­pljene su un­utrašn­jim suko­bi­ma čiji bi ishod mo­gao imati desta­bi­lizira­jući efekat koji će se odraz­i­ti i na sus­jede.

Poli­tičko zdan­je pu­tiniz­ma počin­je pu­cati i Rusi­ja će se suoči­ti sa es­kali­ra­jućim pre­vi­ran­ji­ma nared­nih mjese­ci.

Poš­to Rusi­ja “raste” na ek­stern­im kon­flik­ti­ma u ko­ji­ma je Ameri­ka naiz­gled nemoć­na, sir­i­js­ka kriza je omogući­la Moskvi da un­apri­je­di svoj sta­tus vi­talnog glob­alnog igrača.

Države sjev­era i juga Evrope žele upotri­jebiti in­sti­tu­ci­je EU-a kako bi poboljšale svo­je sek­torske ili na­cionalne in­terese.

U Evropi je prisu­tan ras­tući ob­lik desničarskog ek­strem­iz­ma, iden­ti­fi­ci­ran kao ‘Evrop­s­ki pro­tivdži­had­s­ki pokret’.

Dok Bi­jela Kuća pravi us­tup­ke zarad ruske sarad­nje, Kremlj to vidi kao sla­bost i neod­lučnost koja se može isko­ris­ti­ti.