Goran Borković

Ćiro je bio čov­jek ek­strema, jed­ni su ga zvali ‘tren­erom svih tren­era’, dru­gi ‘Ronal­dom među ud­varači­ma i kar­i­jeris­ti­ma’; sve je to bio jer je imao ri­jedak tal­ent za spa­jan­je ne­spo­jivog, sma­tra au­tor.

Uz čin­jenicu da su pot­plaćene u odno­su na muške kolege, i to bez obzi­ra što često rade iste poslove, žene i slabi­je napre­du­ju.

Od klu­ba hrvatske di­jas­pore u Aus­tral­i­ji za­traženo je da zbog us­tašk­ih poz­dra­va na trib­i­na­ma or­ga­nizira an­ti­ra­sis­tič­ki pro­gram u samom klubu i u radu s nav­i­jači­ma; za­mis­lite to negdje na Balka­nu.

Na Među­nar­o­d­ni dan star­i­jih os­o­ba, koji se danas obil­ježa­va, poseb­no vri­je­di da se sje­ti­mo da niš­ta ne gov­ori bol­je o čov­jeku, nego nje­gov odnos pre­ma star­i­ji­ma.

Za do­biti posao u javnoj službi u Hrvatskoj obično se traži samo jedan pa­pir, ako nje­ga imate, vla­date svim potreb­n­im znan­ji­ma da budete ne samo čis­tači­ca, nego i glavom i bradom – rek­tor.

Us­aml­jeni ja­hači, koji uz­i­ma­ju prav­du u svo­je ruke, do­bi­va­ju sve veću po­dršku u javnos­ti i to ne samo od uo­biča­jeno nabri­janih ak­tivista s društvenih mreža, nego i od poli­tičara.

U javnos­ti se uporno pon­avl­ja mantra kako Hrvatske bez Tuđ­mana ne bi bilo. Sva­ki dru­gači­ji glas kra­jn­je je nepožel­jan pa ne čudi zgražan­je na ist­up Katarine Peović.