Elma Ljubčić

Već duže vri­jeme um­jet­nič­ka kri­ti­ka nije dio ‘main­stream’ medi­ja, a u medi­ji­ma u ko­ji­ma rubri­ka kul­ture još uvi­jek pos­to­ji njeno mjesto za­uz­i­ma­ju in­for­ma­tivne na­jave um­jet­ničk­ih i kul­turnih do­gađa­ja.

Pre­sud­na je važnost rizika i izlas­ka iz zone kom­fo­ra (au­to­ra, izvođača i in­sti­tu­ci­ja) da bi se brisale granice koje po­zorište i dal­je drže her­metičn­im, sma­tra na­jm­lađa do­bit­ni­ca Na­grade Bo­jan Stupi­ca.

Os­jećaj (ne)pri­pad­nos­ti je uni­verza­lan u našem društvu, a mla­da kul­tur­na sce­na Bosne i Herce­govine je tom os­jeća­ju izlože­na u svakom as­pek­tu svog djelo­van­ja, kaže vizuel­ni um­jet­nik De­nis Haračić.

Ovo je naša zeml­ja, tiče se svih nas i ne smi­je se šu­ti­ti pred navi­ran­jem ološarst­va, takvih razm­jera da za­ista pri­jeti da nas, ‘mic po mic’, satre i za­tre, kaže Marko Šelić Marče­lo.

Posljed­njom in­ter­ven­ci­jom Ćosić je Um­jet­ničku ga­ler­i­ju BiH ‘odjen­uo’ u crni ko­rov kako bi ukazao na neophod­nost hitnog rješa­van­ja sta­tusa ove in­sti­tu­ci­je kul­ture.

Neza­vi­dan položaj free­lancera u BiH mo­gao bi po­sta­ti još nepo­voljni­ji uko­liko pred­loženi novi za­koni o do­pri­nosi­ma i porezu na do­ho­dak u Fed­eraci­ji BiH budu usvo­jeni.

Maja Zećo i Ina Ar­nau­tal­ić, dvi­je bh. um­jet­nice s adresom u Berlinu, naprav­ile su pred­stavu o hu­moru koji se rađa u nemogućim, rat­nim okol­nos­ti­ma.

Um­jesto da za­počnemo demokrats­ki pro­ces, poli­tičari­ma smo do­pustili da stvore oli­garhi­je koje ima­ju na­cional­ni predz­nak, sma­tra bosan­sko­herce­go­v­ač­ki red­itelj Haris Pašović.

Nakon in­for­ma­ci­je da Sus­re­ti­ma po­zoriš­ta/kaza­l­iš­ta u Brčkom pred­sje­da­va Branislav Lečić, us­li­jedile su bro­jne reak­ci­je i protest um­jet­ničke za­jed­nice, koja je sta­la uz žrtve sek­su­alnog zlostavl­jan­ja.

‘Ovo što se deša­va su us­p­je­si in­di­vid­u­ala­ca koji nika­da nisu odustali od ide­je da sni­ma­ju svoj film. Nji­hov us­p­jeh ne sma­tram us­p­je­hom države.’