Bojana Oprijan

Beograd­s­ki režis­er Goran Marković do­bit­nik je počasne na­grade Mav­er­ick na ovo­godišn­jem Mo­tovun Film Fes­ti­valu.

Pod jed­nim krovom porod­i­ca Laz­ić čuva sto­tine hil­ja­da kn­ji­ga, putopisa i ovekov­ječenih puto­van­ja, ali i brine o lega­ti­ma koji vri­jed­nos­ti prošlosti i kul­ture ču­va­ju od nakaradne sadašn­josti.

Dok Ukra­ji­nom i dal­je odjeku­ju ek­sploz­i­je, pro­pa­gan­da ubi­ja istinu, a bombe ljude i gradove, za­jed­no su u Beogradu glas pro­tiv rata digli Ukra­jin­ci, Rusi i Bjelorusi.

Zbog čega su u go­to­vo svim stranačkim i koa­li­cionim op­ci­ja­ma opozi­ci­je i dal­je dom­i­natne na­cionalne teme, kosovs­ki mit, koke­ti­ran­je za rat­nim zločin­i­ma i zločinci­ma…

Ne­doumice oko izbornih per­sona i kolona su sveprisutne, man­je ili više u iskustvenoj bo­jazni da se u stvarnos­ti Sr­bi­je neće niš­ta promi­jen­i­ti.

‘Danas ni za šta ne možete da kažete da nije poli­tič­ki – sve jeste poli­tič­ki, poli­ti­ka je ušla u naše živ­ote, up­li­vala je vrlo nepri­jat­no u njih’, kaže glu­mi­ca Svet­lana Bo­jković.

Građan­s­ki bunt pod­staknut je, iskustveno, stra­hom od već više puta viđene poli­tičke zloupotrebe pra­va i za­kona.

Režim u Beogradu otvoreno se vra­tio na pozi­ci­je devedesetih, sis­tem­ats­ki se tru­je at­mos­fera i sva­ka kri­ti­ka na račun srp­skog na­cional­iz­ma i ratne poli­tike sve češće za­vrša­va šovin­is­tičkim in­ci­den­ti­ma.

Afere u Sr­bi­ji pokazu­ju da se po­lako ota­pa ledeni bri­jeg pa­tri­ja­hal­nih sh­vatan­ja o že­na­ma koje o sve­mu tre­ba­ju da – šute.