Nema dileme da je BiH izabrala pravi put odlučivši se za izlazak iz jugoslovenske federacije i obnovu samostalnosti – od toponima postala je međunarodno priznata država i članica UN-a.
Inzkova briga za žrtve ratnih zločina je neiskrena, jer bi da je tako ispunio svoje obećanje da će donijeti Zakon o zabrani negiranja zločina genocida.
Trgovina obrazom, svetinjama i ljudskim životima prisutna je u Bosni i Hercegovini od prvih demokratskih izbora 1990.
Na lokalnim izborima u BiH se nije dogodio takav zaokret koji bi temeljno promijenio ideološke, političke i društvene prilike u državi.
Bosni i Hercegovini potreban je visoki predstavnik međunarodne zajednice; Valentin Inzko, ovakav kakav je, ne treba.
Dok se u Bosni i Hercegovini hvalimo kako smo ispunili još jednu evropsku obavezu, većina počinitelja zločina nastavit će živjeti slobodno, smijući se u lice žrtvama.
Pažnju javnosti u Bosni i Hercegovini zaokuplja najava unuke Alije Izetbegovića da će se kandidirati na lokalnim izborima.
Kad mirotvorac ide u Bosnu i Hercegovinu s ispruženom rukom pomirenja, ne bi trebao u njoj nositi eksplozivnu napravu.
Već isprazna poruka ‘da se ne ponovi’ u izvedbi sa ovogodišnje komemoracije zvuči kao ‘dogodit će se ponovo’.
Isključivo finansiranje pravosudnih institucija u BiH iz budžeta dokrajčilo bi i ovo malo nezavisnosti što ga još ima.