Arduana Pribinja

Šume su gor­jele sed­mi­ca­ma, a Min­istarst­vo sig­urnos­ti BiH je tek pret­posljed­njeg dana au­gus­ta za­traži­lo da se svi ak­tivno uključe u gašen­je požara.

Licem­jer­nost u os­u­di neče­ga što i sami radi­mo, speci­fič­na za naš društveni mil­je, prikazana je u fil­mu “Smrt čov­je­ka na Balka­nu”.

Ma­ha­la mog djet­injst­va danas ima više djece, ali u njoj više niko ne igra Aberečke – Aber­tude, danas u mo­joj ma­hali dje­ca umiru od hero­ina.

Niš­ta nije kao pri­je, pretvo­rilo se u svo­jevrsnu mantru! On­i­ma koji Sara­je­vo tako vide, vjerovat­no ne odgo­vara Vladin tekst. U nje­mu se piše o topli­ni međuljud­skih odnosa, o re­ligi­jskoj sin­tezi, o tražen­ju li­je­pog u stvari­ma.

U Tešn­ju se svi smi­ju. Osim bro­ja za­poslenih po­ras­tao je i broj privred­nih sub­jeka­ta. Taj­na je u čov­jeku koji njegu­je dis­ci­plinu rada.