Aljoša Krajišnik

U živ­o­tu nisam vidio sličan grad kao što je Pod­gor­i­ca; i dan danas ona za­uz­i­ma poseb­no mjesto kada razmišl­jam o ide­ji ili for­mi gra­da, kada razmišl­jam šta oni znače, kako nas­ta­ju, kako ih tu­mači­mo.

Vi­tal­nost, srčanost i hrabrost kvaliteti su koji olako skl­iznu u agre­si­ju, aro­gan­ci­ju, obre­si­tost ili be­zo­bra­zluk.

Da nam živ­oti ne bi pre­br­zo prošli – a vri­jeme leti, i dok se jed­na otvore­na tema kon­ačno ne zatvori, postaćeš jedan običan starac – že­lim da ču­ješ par jas­nih isti­na.

In­di­vid­u­al­na odgov­ornost je kom­p­liko­van ide­al…. Ču­va­jući fiz­ičko zdravl­je, uništili smo psi­hičko…

Ta­las agre­si­je u ovom gradu nema veze sa ko­ronom, sa karan­ti­ni­ma, izo­lacijom.

Da li ste Sara­jli­ja ako ste “samo” rođeni tu? Vjeru­jem da se sa gradom stapa, da se građani­nom posta­je navikom.