Oglasi

Zračni saobraćaj u regiji: Hrvatska na vrhu, Slovenija na dnu

Prema broju letova, procenti generalno rastu, ali ne tako brzo kao procenti prevezenih putnika.
Hrvatska i njenih devet aerodroma su u 2019. godini registrovali najveći promet od 11.392.486 primljenih i otpremljenih putnikaArhiva

Zračni promet u svijetu postaje sve dinamičniji i bilježi konstantan rast. Izuzetak nije niti naš region u kojem se brojke povećavaju iz godine u godinu.

Obaraju se rekordi u putničkom prevozu i što je najbitnije, najave govore da će se nastaviti trend rasta. S tim u vezi se radi i na insfrastrukturnim objektima – aerodromima. Povećavaju se kapaciteti za prihvat putnika i letjelica, modernizuje oprema i uvode novi sadržaji.

„U regiji će svakako sve više jačati aviosaobraćaj s obzirom da je ceo region u velikom zaostatku za ostatkom Evrope prema ukupnom broju putovanja avionom. Razlozi su brojni, a glavni je loš životni standard i loša unutrašnja povezanost, jer je lakše otputovati avionom od Sarajeva do New Yorka, nego, recimo, do Skoplja“, smatra Dragan Nikolić, urednik vazduhoplovnog portala Aviatica.

U regiji su trenutno 24 aerodroma na kojima se obavlja putnički saobraćaj i u 2019.godini su prevezli skoro 30 miliona putnika. Posmatrajući po državama, Hrvatska i njenih devet aerodroma su u 2019. godini registrovali najveći promet od 11.392.486 primljenih i otpremljenih putnika. To je povećanje od 8,42 posto u odnosu na godinu ranije.

Slijedi Srbija čija su dva aerodroma, u Beogradu i Nišu, rasla do rekorda, dok je za civilni saobraćaj sredinom decembra otvoren i aerodrom Morava kod Kraljeva.

Bankrot slovenskog prevoznika

Sjeverna Makedonija sa svoja dva aerodroma, u Skoplju i Ohridu, koji su dati u koncesiju turskom operateru, prevezli su 2.652.838 putnika. Crna Gora sa brojnim prijemima čerter i sezonskih linija, te niskobudžetnih kompanija je na svoja dva aerodroma zabilježila velikih skok prometa. U 2019. godini se brojka zaustavila na 2.664.647 prevezenih putnika.

Kosovo, samo sa prištinskim aerodromom, opslužilo je 2.373.698 putnika.

Bosna i Hercegovina je sa 1,83 miliona putnika prestigla Sloveniju, koja je zbog bankrota nacionalne kompanije i potpunog zamiranja saobraćaja na mariborskom aerodromu dostigla tek 1,75 miliona putnika.

Ukoliko se u obzir uzme broj operacija (letova), generalno procenti rastu, ali ne tako brzo kao procenti prevezenih putnika. To može značiti da je popunjenost avionske kabine sve bolja ili da raste broj dolazaka niskobudžetnih (low-cost) kompanija u regiju, koji lete na destinacije u kojima je izuzetno visoka popunjenost aviona.

Aerodrom   putnika     +/- u%  operacija   +/- u%  Cargo/t   +/- u%

Beograd*      6.159.000        9,2             -              -                 -                  -

Zagreb         3.419.338        2,81        45.061       3,13         8.105         -15,01

Split             3.271.731        5,75        29.423       3,19           253           -8,53

Dubrovnik    2.880.505      14,29       25.960       10,02         125           -24,5

Priština        2.373.698          9,6             -               -                 -                 -

Skoplje        2,358,548          9,3        19.177         5,4         3.801,56        4,2

Ljubljana     1.721.355           -5         31.489      -11.3              -                 -

Tivat            1.367.282          9,7             -              -                  -                 -

Podgorica    1.297.365         7,4              -              -                  -                -

Sarajevo      1.143.680         9,27       13.671        1,77          2.523         0,61

Zadar             777.662        33,93       10.748       -4,44          3,58        -67,13

Pula               764.871          9,05       10.438         2,3            4,86          8,45

Tuzla              592.374         1,33          3.928        -1,93       109,79       -52,32

Niš                 422.255           20           1.967          39       1.180,43        71,5

Ohrid             317.218          72,1          2.624        68,0            0,1         -74,9

Rijeka            200.184        10,22          4.942       -9,49      1.098,3       -76,41

Banja Luka    149.996         417             2.561        34,5           0,3               0

Osijek             46.361       -31,02            2.587        -2,08      13,46      1.671,05

Portorož         28.881         14,2                 -                -              0                  0

Brač                25.339      -15,19             2.264        -4,43          0                   0

Mali Lošinj        6.495         -6,4              4.396        -3,26           0                  0

Maribor                -                -                    -                -              -                  -

Mostar           32.866         15,5               696**        -4,52           0                  0

Kraljevo               -                -                     -               -               -                   -

*Podaci za Aerodrom u Beogradu nisu potpuni, jer podliježu korporativno usaglašenim nivoom informacija i bit će obavljeni u Godišnjem izvještaju Grupacije aerodroma Vinci.

**Informacije o Aerodromu Mostar su bez uključenih podataka za decembar 2019.godine

Izvor: Agencije i direkcije za civilno zrakoplovstvo/vazduhoplovstvo u zemljama regije i aerodromi.


„Low-cost aviokompanije imaju ekspanziju u našem regionu, ali je njihovo tržišno prisustvo i dalje veoma loše ako se pogledaju samo primarni regionalni aerodromi (Beograd, Zagreb i Sarajevo), dok su dominantni prevoznici na sekundarnim aerodromima (Priština i Skoplje). Veoma je upadljiva ignorantska politika razvoja low-cost mreže linija sa glavnih aerodroma u regiji, posebno imajući u vidu kako se ove kompanije razvijaju u drugim regionima, poput Sofije, Temišvara, Budimpešte ili u baltičkim zemljama. Razlog je njihovo fundamentalno nepoznavanje ovog tržišta, nezainteresovanost za njega zbog slabog potencijala, ali i brojnih administrativno-političkih prepreka“, poručuje Nikolić.

Pa čak i kada pogledamo „primarne“ aerodrome, uočavamo određeni broj niskobudžetnih komapanija koje letove obavljaju čak i van sezone. Međutim, cijene na tim aerodromima sa istim lowcosterima koji lete i sa „sekundarnih“ aerodroma nisu iste. Razloga je više, od cijena aerodroma, preko (ne)postojanja subvencija od vlada, pa sve do subjektivnog mišljenja građana.

Zablude oko niskobudžetnih kompanija

„Kod nas oduvek postoji velika zabluda po pitanju low-cost avioprevoznika. Oni se tako ne zovu zato što nude jeftine aviokarte putnicima već zato što posluju na način koji je jeftin za njih same, a posledično imamo niže cene aviokarata. Iz ovakvog pogrešnog shvatanja low-cost avioprevoza, proizilazi i romantično verovanje da će sad i takozvane tradicionalne aviokompanije početi da nude jeftine karte kada vide kako je taj koncept uspešan. A stvarnost je zapravo sasvim drugačija - kompletan aviosaobraćaj ide ka tome da bude sve skuplje krajnjem korisniku, jer je njegovo obavljanje sve skuplje“, upozorava Nikolić.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

I bez toga, ako se samo pogledaju najave pokretanja novih linija na aerodromima zapadnog Balkana, vidimo da je više od polovine od 58 izlistanih destinacija za koje se već mogu kupiti karte rezervisana za niskobudžetne kompanije. Naravnom ima  i onih letova koje obavljaju tradicionalne „legacy“ kompanije. Čak se i dio tradicionalnih kompanija približava lowcosterima, pa putnik često ne može uvidjeti razliku. Čak i toliko glasovitu liniju Priština - Beograd će operirati njemački niskobudžetni član Lufthansine porodice.

„Oni sa jedne strane prave velike rezove kako bi smanjili troškove poslovanja, a sa druge strane prave značajno klasifikovanje usluga koju pružaju putnicima i počinju da nude usluge po principu šta je kome potrebno. Cene karata su postale stepenaste. Svi danas nude light-tarife. To su karte koje nemaju prtljag i ketering tokom leta i ne mogu se menjati niti vratiti. One koštaju veoma malo, skoro pa kao kod low-cost kompanija. Za svaku malo bolju i sadržajniju uslugu morat ćete da platite više. Ali i low-cost se menja, uvodeći skuplje tarife koje uključuju više usluga i na taj način počinju da liče na one tradicionalne. Proces transformacije je dvosmeran, ali sa jedinstvenim ciljem - usluga koja je prilagodljiva najraznovrsnijim potrebama putnika. To je na kraju krajeva, pozitivno i veoma dobro“, zaključuje Nikolić.

Dodajmo još da prevoz tereta zračnim putem (cargo saobraćaj) bilježi značajne oscilacije. Rezultati govore da su Slovenija i Hrvatska u znatnom minusu u odnosu na 2018.godinu, dok se, sa manjim izuzecima, povećava prema jugoistoku regiona. S tim da osnovice za usporedbu igraju jako bitnu ulogu.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.