Zlatibor – raj na zemlji između skija i mistrije

Nekada ruralni planinski turistički centar sa ponekim hotelom, čistim planinskim vazduhom i mirisom borova, centar Zlatibora danas sve više podseća na prigradsko naselje nekog većeg grada, o čijem razvoju urbanisti kao da nisu ni konsultovani. Vikendice, građene za lične potrebe nosilaca samoupravnog socijalizma tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao da sve više uzmiču pred brojnim investitorima, koji pored njih (ili na njihovom mestu) zidaju višespratnice sa apartmanima za prodaju ili iznajmljivanje.

Borovi, oni koji još nisu posečeni, okićeni su papirnim oglasima za izdavanje ili prodaju nekretnina. Gde nema borova, tu su bilbordi, koji nude, uglavnom “lux apartmane”.

Nekadašnji koncept planinskog turizma, koji podrazumeva uživanje u prirodi i čistom vazduhu, kao da se urušio u ekspanziji tržišta nekretnina, koje je na ovoj planini u procvatu. Gotovo da nema ulice u centru Zlatibora u kojoj nema bar jedno gradilište, iako u Turističkoj organizaciji Zlatibora tvrde da se stambene zgrade sa apartmanima više gotovo i ne grade, već da je uglavnom reč o hotelima visoke kategorije.

S druge strane, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović kaže da se godišnje izgradi oko 1.000 novih stanova na Zlatiboru te da je u poslednjih pet godina, posle Beograda, to destinacija za koju se izdaje najviše građevinskih dozvola. Na pitanje ima li kupaca za toliko novih stanova i apartmana, u agencijama koje se bave prometom nekretnina na Zlatiboru odgovaraju potvrdno.

“Često se dešava da se objekat i ne završi, a da svi apartmani već budu prodati”, kaže Dragan Čumić iz agencije Maki.

Cene kvadratnog metra slične su kao u nekim većim gradovima u Srbiji i kreću se od 1.000 do 1.700 evra, u zavisnosti od lokacije. Najskuplje su nekretnine najbliže centru naselja. Imajući u vidu da je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra, logično je zapitati se da li su stranci počeli da kupuju nekretnine na jednoj od najpopularnijih turističkih destinacija.

“Uglavnom kupuju domaći kupci i gastarbajteri. Ima i dosta kuaca iz [bh. entiteta] Republike Srpske”, kaže Čumić.

Prema njegovim rečima, oni koji kupuju apartmane bliže centru, uglavnom to rade da bi ih izdavali turistima, dok oni koji kupuju malo dalje od centra najčešče to čine za sopstvene potrebe. I dok trgovci nekretninama i investitori zadovoljno trljaju ruke, jer posao dobro ide, ima i onih koji ne gledaju blagonaklono na urbanizaciju Zlatibora.

Pre svega u Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Srbije, odakle su investicioni bum na Zlatiboru povezivali čak i sa pranjem novca, zbog čega je resorna ministarka Zorana Mihajlović pre godinu dana i najavila promene zakonskih propisa. Ona je objasnila da će se time pooštriti kontrola, kako se ne bi dešavalo da se “novac bez ikakvog porekla – bilo da je od droge, ratnih zločina ili ko zna od čega – ubacuje u sektor građevinarstva, da se prave zgrade i stanovi i kada se prodaju dobije se čist novac”.

Tako je krajem godine usvojen novi zakon o sprečavanju pranja novca, koji je nedavno stupio na snagu, a njime je uvedena obaveza da javni beležnici i advokati, koji su najčešće angažovani u poslovima vezanim za nekretnine, Upravi za sprečavanje pranja novca prijave ukoliko postoje osnove sumnje da se radi o pranju novca. Međutim, u Opštini Čajetina tvrde da su takve optužbe neosnovane i da nanose štetu i investitorima i  lokalnoj samoupravi.

“Ako nama investitor sa svog računa uplati na račun opštine novac, pa nije naš posao da proveravamo poreklo novca, to je  posao države. Mi ne primamo novac u kešu, nego sve ide preko računa. A mi, za razliku od aktuielne vlasti na republičkom nivou, zemljište ne poklanjamo, nego prodajemo na licitaciji”, kaže dugogodišnji predsednik Opštine Čajetina i lider novoosnovane stranke Za zdravu Srbiju Milan Stamatović.

Na tvrdnje resornog ministarstva da je na Zlatiboru izražen i problem bespravne gradnje i najave da neće dozvoliti da ova planina postane “Divlji zapad”, Stamatović odgovara da takve tvrdnje nemaju mnogo smisla ako se ima u vidu da u Srbiji ima više od milion i po nelegalnih objekata, da postoje i čitava nelegalna naselja, dok na Zlatiboru, tvrdi, ima nekoliko stotina spornih slučajeva, i to uglavnom odstupanja od uslova propisanih građevinskom dozvolom, a ne gradnje bez dozvole.

Ipak, iako tvrdi da se na Zlatiboru sve gradi u skladu sa planskom dokumentacijom, na koju su saglasnost dali i republički organi, Stamatović priznaje da ima dosta odstupanja od propisa. Kako onih koji regulišu veličinu objekata u odnosu na plac, tako i onih koji se odnose na spoljašnji izgled zgrada.

“Postoje jasna i precizna pravila o stepenu zauzetosti parcele, propisano je i da fasade i krovovi budu od prirodnih materijala, da se uklapaju u zlatiborski ambijent, ali investitori odstupaju od tih pravila, a mi to teško možemo da kontrolišemo sa samo jednim inspektorom”, objašnjava Stamatović.

Zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, opština ne može da zaposli više inspektora, a iako su se obraćali državi zbog toga, problem još nije rešen. Vlada Srbije usvojila je krajem prošle godine i uredbu kojom je Zlatibor proglasila za prirodno dobro, kako bi, rečeno je, država kontrolisala gradnju na toj planini. Ipak, ako je suditi po onome što smo zatekli na Zlatiboru ovih dana, čini se da to nije zaustavilo investitore.

“Ne mogu oni uredbom da menjaju naše planove na koje su dali saglasnost. Ako to hoće, moraju menjati plan generalne regulacije”, kaže Stamatović i naglašava da država nije tako ažurna kada je reč o bespravnoj gradnji u zaštićenim zonama nacionalnih parkova, poput onoj na vrhu Kopaonika.

Podseća i da Zlatibor nije nacionalni park.

“Zašto tamo ne štite prirodu, nego su se sad setili da štite Zlatibor, a zapravo da zaustave razvoj ove opštine”, kaže Stamatović.

Sve više stranaca na Zlatiboru

Na Zlatibor najčešće dolaze porodice sa malom decom, koje žele sadržajan boravak na Zlatiboru, kaže Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibora.

‘Privlače ih lokaliteti poput Dino parka, Stopića pećine, vodopada Gostilj i etno-sela Sirogojno. Zlatibor nije samo centar, ima dosta lokacija u okolini za uživanje. Tokom prosečnog desetodnevnog odmora svaki dan se može ići na drugo mesto, a u samom centru ima spa centara i drugih sadržaja za one koji ne vole izlete’, objašnjava Živanović.

Podseća da je Zlatibor poznat i po zdravstvenom, ali i sportskom turizmu, jer, zbog dobre infrastrukture – sportske hale i velikog broja sportskih terena – često dolaze sportski klubovi na pripreme.

Koliko se promenio izgled Zlatibora, promenila se i struktura gostiju u poslednjih dvadesetak godina.

‘Dolazi sve više stranaca. Krajem prošle i početkom ove godine došao je veliki broj turista iz Izraela, ali i iz Kine. Tome su doprinele i reportaže stranih televizija o Zlatiboru’, objašnjava Živanović.

Ipak, bilo da se gradi planski ili ne, tek i na forumima gde turisti ostavljaju utiske o ovoj planini, sve je više komentara u kojima se pominju termini kao što su “urbanistički haos” ili “urbanističko ludilo”. Kritičari “prekomerne” urbanizacije navode da će turisti iz gondole, čija je gradnja počela ove godine, posle dugog nadgornjavanja lokalne i republičke vlasti oko građevinske dozvole, imati samo pogled na stambene zgrade.

Neki se žale da deca ne mogu da se nadišu planinskog vazduha, jer je centar zakrčen kolima i gradilištima, dok drugi, opet, pišu da upravo novoizgrađene sadržaje koriste da nagovore decu da odu na Zlatibor. Radmila Janjušević, koja se turizmom na Zlatiboru bavi više od tri decenije i vlasnica je Etno kuće Belino sokače kod Užica, kaže da treba staviti tačku na prekomernu gradnju na Zlatiboru.

“Promenjena je slika Zlatibora. Jedan tipično planinski turistički centar sve više liči na grad, bez nekih posebnosti. Oni koji to rade i dozvoljavaju brane se argumentima da Zlatibor treba više širiti i aktivirati turističke kapacitete, ali milsim da je trebalo širiti centar Čajetine, da to bude taj urbani deo, a da Zlatibor ostane sačuvan”, objašnjava Janjušević.

Ipak, Zlatibor je i dalje najposećenija turistička destinacija u Srbiji, a na internet forumima i dalje je mnogo više pozitivnih komentara, dok poseta raste iz godine u godinu, što u Turističkoj organizaciji Zlatibora vide kao potvrdu da turistima ne smeta gradnja. Samo za 1. maj ove godine, tokom dva dana zabeležio je posetu od oko 30.000 gostiju, kažu u Turističkoj organizaciji Zlatibora.

Ambicija lokalnih vlasti je da do 2027. godine utrostruče broj turista na Zlatiboru – sa sadašnjih oko 300.000 godišnje na milion.

Izvor: Al jazeera