Zabrana uvoza auta sa euro 3 motorima – viša cijena čišćeg zraka

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja čiji građani, silom prilika, preferiraju kupovinu uvoznih automobila starijih od deset godina sa euro 3 motorom. Sudeći po najavama iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije ova praksa mogla bi da traje do kraja ove godine.

Naime, resorni ministar Goran Trivan rekao je da njegovo ministarstvo i Vlada Srbije uveliko razmatraju mogućnost da od početka naredne godine bude zabranjen uvoza automobila s najlošijim motorima, odnosno sa standardima euro 3 i euro 4, kao i automobila starijih od 10 godina.

Ovi poslednji, prema podacima MUP-a Srbije, trenutno čine više od 80 odsto voznog parka u toj zemlji. Preciznije rečeno, od ukupno 2.026 704 putnička vozila u Srbiji, koliko ih je upisano u registar, čak 1.688 782 ih je starije od deset godina.

Dobra vest za njih je što je ministar rekao da se takvi automobili, koji su već registrovani u Srbiji, ne mogu zabraniti. Loša, što će ubuduće ako se odluče da zamene svog četvorotočkaša, za većinu dosadašnji prvi izbor biti nedostupan.

Branislav Grković, portparol sajta polovniautomobili.com, preko kojeg se oglašava veliki broj uvoznika polovnih vozila, kaže za Al džaziru da značajan procenat automobila koji se prodaju preko ovog sajta ima baš euro 3 motor. “U svakom slučaju, najviše se traže automobili vrednosti do 3.000 evra, uglavnom svi stariji od 10 godina”, objašnjava Grković.

Skuplji u startu, a jeftiniji za održavanje

Imajući u vidu ovu potražnju, ali i činjenicu koja je uslovljava – da je prosečna plata u Srbiji oko 460 evra, pri čemu je za mnoge i ona nedostižna, malo je verovatno da će većina građana na zabranu uvoza vozila sa euro 3 motorom gledati blagononaklono, jer ona u praksi znači veće troškove za nabavku automobila.

 Ipak, u Imperial autu, koji spada u poznatije uvoznike “polovnjaka” u Srbiju, kažu da prelazak na automobile sa višim ekološkim standardima na srednji rok ne mora nužno da znači i veći trošak.

“Novije vozilo u startu jeste skuplje, ali je i bolje očuvano i svakako je potrebno manje ulaganja i manje odlazaka kod majstora, nego kad je reč o vozilima starijim od 10 godina, dakle manji su i troškovi”, kaže Nikola Kalabić iz Imperial auta.

Iz Ministarstva za zaštite životne sredine za Al džaziru kažu da je pitanje kvaliteta vazduha u vrhu prioriteta ovog ministarstva, te da je jedan od najvećih zagađivača u velikim gradovima u Srbiji upravo saobraćaj, što je i bio jedan od razloga da se otvori priča o mogućoj zabrani uvoza automobila sa euro 3 motorima.

“To više nije socijalno pitanje, jer vozila starija od 10 godina, osim što zagađuju životnu stredinu i nas same, su i najmanje bezbedna i najčešći su izazivači saobraćajnih nesreća”, navode u Ministarstvu životne sredine.

S druge strane, Branislav Grković kaže da zabrana uvoza ovih automobila ne znači da će se građani automatski okrenuti kupovini novijih.

Na Zapadu zabranjuju dizelaše, na Balkanu ih uvoze

Dok se u razvijenim zemljama zapadne Evrope sve više kupuju automobili na hibridni i električni pogon, a u nekim gradovima zabranjuju oni sa motorima na dizel gorivo, makar bili i poslednje generacije, u regionu su polovni dizelaši i dalje najpoželjniji.  

Ipak, ekološki standardi su različiti. Tako je Bosna i Hercegovina još od 2016. godine zabranila uvoz polovnih automobila sa euro 3 motorom, a u planu je da ove godine zabrani i uvoz polovnjaka sa euro 4 motorima.

Crna Gora je uvoz četvorotočkaša sa euro 3 motorima zabranila krajem prošle godine. Severna Makedonija je pre četiri i po godine uvela zabranu uvoza vozila starijih od 15 godina. Albanija je od početka ove godine zabranila uvoz polovnih vozila koja ne ispunjavaju euro 5 normu ili su starija od 10 godina.

“Mnogi će najverovatnije nastaviti da voze automobile koje već imaju, a koji su verovatno veći zagađivači od onih sa euro 3 motorom. Ne možete kupiti ono za šta nemate novac”, kaže Grković.

Nejasno je za sada i kako će tržište reagovati, da li će cene starih automobila koji su već u Srbiji porasti zbog zabrane uvoza ili će pojeftiniti polovni automobili sa euro 4 i euro 5 motorima, delom zbog veće ponude, a delom što ni te serije nisu baš mlade.

Potrebne dodatne mjere za smanjenje zagađenja

Pitanje je i da li će uvoznici “polovnjaka” iskoristiti ovih nekoliko meseci da uvezu što veći broj starih vozila sa euro 3 motorom. Primera radi, u ministarstvu ekologije kažu da je samo u 2018. godini u Srbiju uvezeno oko 180.000 polovnih automobila, pri čemu je, kako je rekao ministar Trivan, analiza pokazala da je prethodnih godina više od polovine uvezenih  bilo starije od 11 godina.

“Dobra stvar je što bi ova mera mogla da malo pročisti tržište polovnih automobila, jer sada ima dosta prodavaca koji nude starija vozila, ali nemaju firmu, radnike i druge troškove poslovanja. Prelaskom na viši standard, pa i skuplja vozila, oni će teško moći da opstanu, što je onda dobra stvar za ozbiljne uvoznike”, uveren je Nikola Kalabić iz Imperial auta.

Još je važnije pitanje može li zabrana uvoza starijih automobila značajno da poboljša kvalitet vazduha u Srbiji, što se navodi kao ključni razlog njenog uvođenja.

Zvezdan Kalmar iz Centra za za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) kaže da zabrana uvoza starijih automobila sama po sebi nije dovoljna.

“Bilo bi dobro da ovu meru prati i poboljšanje, modernizacija javnog prevoza. Kako u gradu, tako i kad je reč o međugradskom prevozu. U Srbiji se vozovi gotovo i ne koriste kao sredstvo prevoza od jednog do drugog mesta, osim turistički. Takođe, i kad je reč o samom javnom prevozu, on je delimično privatizovan, jer se, ne retko, poverava privatnicima, koji onda odlučuju o nekim linijama na osnovu komercijalnih razloga, a ne potreba građana. To onda primorava građane da češće koriste automobile”, objašnjava Kalmar.

I Branislav Grković kaže da bez nekih dodatnih pratećih mera zabrana euro 3 motora neće imati mnogo efekta.

Smanjiti namete na plin

“S jedne strane, zabranjuju se vozila sa euro 3 motorom zbog zagađenja, ali istovremeno imamo visoke namete i na goriva koja manje zagađuju vazduh poput metana i tečnog naftnog gasa. Pri čemu ne treba zaboraviti da dosta tih starijih automobila sa euro 3 motorom već imaju ugrađen plin, pre svega iz ekonomskih, a ne ekoloških razloga. Ako želimo čistiji vazduh, onda bi ova čistija goriva mogla da budu manje opterećena nametima”, kaže Grković i dodaje da bi trebalo omogućiti bolju kontrolu izduvnih gasova na tehničkim pregledima.

Da neophodno je preduzeti čitav niz mera  da se stanje kvaliteta vazduha promeni, svesni su i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Kao i činjenice da pored saobraćaja na ono što građani udišu značajno utiču i industrijska postrojenja, kao i individualne kotlarnice, pa i geografski uslovi.

“U Vladi Republike Srbije postoji volja da se uvedu subvencije za kupovinu hibridnih i električnih vozila. Ideja je da se napravi plan da obe mere počnu da se primenjuju od sledeće godine, kako bi se obezbedio novac u budžetu za subvencije, a građani i uvoznici steknu dovoljno vremena da se prilagode”, navode u resornom ministarstvu.

Ipak, hibridna i električna vozila su skupa i za standard građana znatno bogatijih zemalja od Srbije, pa je pitanje koliko će biti interesovanje za njih.

Subvencije za električne polovnjake

S druge strane, Kalmar kaže da bi polovni električni automobili mogli da budu deo rešenja.

“Ja imam dosta prijatelja u zemlja istočne Evrope, gde je sve više polovnih elekričnih automobila, većinom uvezenih iz Japana. Mislim da je to ono čemu treba težiti”, kaže Kalmar.

Ipak, upitno je da li bi država pristala da subvencioniše kupovinu polovnih električnih automobila.

Kalmar zato dodaje i da je neophodno da Srbija napravi ukupnu strategiju saobraćaja, koja bi bila usklađena sa energetskom i saobraćajnom strategijom EU. “Država bi morala da strateški odluči da li će se fokusirati na proizvodnju automobila sa motorima koje pokreću fosilna goriva ili će tražiti način da se uključi u proizvodnju onih na električni pogon”.

Prema njegovim rečima, prelazak na veći broj vozila na električni pogon doneo bi višestruke koristi za državu i građane. “To bi značilo manji odliv deviza za nabavku fosilnih goriva, što je sada jedna od najvećih uvoznih stavki. Zatim, manje zagađenje vazduha, što opet znači manje bolesnih ljudi, pa samim tim, i manje troškove lečenja”, zaključuje Kalmar.

A da nije svejedno kakav je kvalitet vazduha, možda najbolje govori podatak iz analize Svetske zdravstvene organizacije da u Srbiji 5.400 ljudi godišnje umre zbog zagađenja vazduha.

Izvor: Al Jazeera