Oglasi

Vučić trenira priznanje nezavisnog Kosova

Formiranje kosovske vlade rezultat je višestruke win-win kombinacije, po kojoj su dobitnici i Ramush Haradinaj, a možda čak i više, Aleksandar Vučić.
Odmah nakon formiranja vlade, kosovski premijer izjavljuje da dijalog sa Srbijom nema alternativuEPA

Zvuči kao vic, ali nije: Zoran Živković, lider opozicione Nove stranke i bivši predsednik srpske vlade, na društvenim mrežama čestita Aleksandru Vučiću koaliciju sa Ramušem Haradinajem, "ratnim drugom i poslovnim partnerom", te premijerom upravo formirane Vlade Kosova.

Cinična i zajedljiva, ova je "čestitka" u svojoj biti savršeno tačna i precizna dijagnoza stanja i trenutnih odnosa Srbije i Kosova. Prava slika Vučićeve "miroljubive" državničke, regionalne i proevropske politike, zahvaljujući kojoj njemu odani poslanici Srpske liste, glatko glasaju da "ratna koalicija" Ramuša Haradinaja dobije ne samo mesto predsednika skupštine, nego i premijersku poziciju   kosovske vlade.

Džaba je Ramušu Haradinaju, lideru Alijanse za budućnost Kosova, bila ubedljiva pobeda na junskim parlamentarnim izborima kada ni tri meseca nakon toga nije uspevao da obezbedi dovoljnu većinu za dobijanje premijerskog mandata. Džaba, sve do pre neki dan, kada poslanici Srpske liste, nakon pregovora i dogovora na raznim stranama, od Prištine do Beograda, Beča i Brisela, ne samo da dadoše podršku nego postaše i koalicioni partneri u vladi sa "ubicama, silovateljima i koljačima", kako su o Haradinaju i njegovima govorili i pre i tokom same izborne kampanje. 

Zahvaljujući srpskoj podršci Ramuš Haradinaj, evo, po drugi put je kosovski premijer. Zauzvrat, Dalibor Jeftić sa Srpske liste jedan je od njegovih zamenika, a još nekoliko Srba su ministri i zamenici ministara u novoj kosovskoj vladi.

Dostojanstvo nema cenu

Ne bi sve ovo bilo tako čudno i uzbudljivo kao da je kreirano u najboljem stilu Borhesovog magičnog realizma, da Ramuš Haradinaj nije taj koji jeste i da nema status najvećeg srpskog neprijatelja, "krvavog ratnog zločinca" za kojim je Srbija, kao članica Interpola, raspisala poternicu. Na osnovu te poternice Haradinaj je početkom godine uhapšen u Francuskoj, a Srbija je odmah zatražila njegovo izručenje kako bi mu sudila za, navodne, ratne zločine počinjene nad Srbima, Romima, "nelojalnim" Albancima...

Aleksandar Vučić, tada još uvek srpski premijer, ali pred predsedničkim izborima, koristio je svaku priliku da detaljno nabraja i zgraža se nad zločinima za koje je optuživao Ramuša Haradinaja i njegove saradnike. Od slučaja silovanja maloletnice, preko likvidacija policajaca i civila, do masovnih streljanja Srba u oblasti kojom je, kao jedan od komandanata OVK, komandovao Haradinaj.

"On i njegovi ljudi su klali, ubijali, odsecali glave... Nikad ruku neću pružiti zločincima i silovateljima i onima koji misle da će njihovi zločini ostati sakriveni", govorio je Vučić za Ramuša Haradinaja.

A kako Aleksandar "Veliki", tako i mnogi njegovi "Mali", te se nacionalistički urlik i dreka po vođi bliskim i odanim glasilima, ne samo protiv Haradinaja, nego protiv Albanaca generalno, danima nije stišavala. Sve dok krajem aprila francuski Apelacioni sud, sumnjajući da srpsko pravosuđe može obezbediti fer postupak Haradinaju, nije odlučio da ga oslobodi.

Sadašnji premijer Kosova istog se trena i sa neviđenim žarom bacio u svoju izbornu kampanju, dok je njegov sadašnji "najbolji neprijatelj" u Beogradu, opet u duhu magičnog realizma, smišljao kako da zbog "poniženja i uvrede" kazni Francusku, tradicionalnu srpsku prijateljicu.

Haradinaj je krstario Kosovom izvikujući na masovnim skupovima svojih pristalica: "Srbija je neprijatelj", "Ako oni nas neće da priznaju, ni mi njih ne priznajemo", "Nema dijaloga sa neprijateljem", "Granica Kosova biće na severu do Niša"...

Sa ne baš masovnih izbornih skupova Srpske liste, tamo gde se smelo i moglo, neki od sadašnjih srpskih poslanika kosovskog parlamenta, uzvraćali su da je Haradinaj "terorista i zločinac kome će Srbija suditi", a da su oni "lice i glas Aleksandra Vučića na Kosovu".

Istovremeno, reagujući na pomenutu presudu francuskog suda, Aleksandar Vučić je, potezima svog šefa diplomatije Ivice Dačića, odgovorio kako niko u sličnim prilikama do tada nije. Povukao je ambasadora iz Pariza i naredio da, naredna tri meseca, niko od srpskog diplomatskog osoblja i srpskih privrednika ne kroči na francusko tlo.

A onda je u junu "osvedočeni ratni zločinac i terorista", sa svojom koalicijom, pobedio na kosovskim parlamentarnim izborima, ali mu nije uspevalo da sakupi dovoljnu većinu za dobijanje premijerskog mandata.

Dijalog nema alternativu

Odmah nakon formiranja vlade prošlog vikenda, kosovski premijer izjavljuje da dijalog sa Srbijom nema alternativu, a zatim dodaje i nešto što samo naizgled zvuči zapanjujuće.

"Ne znam pod kojim uslovima je glasala Srpska lista. Ja nisam video nikakav uslov", kaže Haradinaj, stavljajući tako svima do znanja da nije on taj koji je ispregovarao "veliku trgovinu", kako pojedini kritičari u Beogradu objašnjavaju srpsku podršku njegovoj vladi. A ako on nije, što zvuči logično, ko je onda glavni, tačnije, ko su ključni akteri u, za javnost nevidljivoj, seriji pokušaja i pregovora da Kosovo, nakon izbora, dobije i vladu?

Najprecizniji odgovor na ovo teško pitanje, po svemu sudeći, zna jedino Bedžet Pacoli, poznati svetski biznismen i multimilijarder koji ne krije da je svojim novcem finansirao i kosovsku nezavisnost. Inače, Pacoli je nakratko, u februaru i martu 2011, bio i predsednik Kosova, ali je nakon čudne odluke Ustavnog suda da je negov izbor neustavan, podneo ostavku i sve do kraja 2014. bio vicepremijer u vladi Hašima Tačija. I u sadašnjem Haradinajevom kabinetu ovaj "najbogatiji Albanac na svetu" je prvi potpredsednik vlade, ali i šef kosovske diplomatije.

Gotovo da nema sumnje da su zahvaljujući njegovom ugledu i uticaju srpski poslanici, nakon instrukcija iz Beograda, dali podršku Haradinaju i ušli u kosovsku vladu. Ostaje jedino pitanje šta je kome sve zauzvrat, i koliko, obećao i dao Bedžet Pacoli.

Čuda se dešavaju

Ma kako izgledalo neverovatno, može se ispostaviti da je formiranje ovakve "albansko-srpske" kosovske vlade rezultat višestruke win-win kombinacije, po kojoj su dobitnici ne samo Ramuš Haradinaj i koalicioni mu partneri, nego, možda čak i više, Aleksandar Vučić i njegovi kosovski poslanici i ministri u vladi Republike Kosovo, čiju nezavisnost, poznato je, država Srbija ne priznaje.

Bude li tako, biznismenu Bedžetu Pacoliju, potpredsedniku vlade, šefu diplomatije i lideru Alijanse za novo Kosovo, ne preostaje ništa drugo nego da što skorije ponovo postane predsednik Kosova. U tom slučaju, ni Aleksandra Vučića, uz malu pomoć svojih velikih prijatelja u Berlinu, Beču, Briselu, a i samog kosovskog predsednika, niko i ništa ne može sprečavati da i zvanično prizna nezavisnost bivše "južne srpske pokrajine".

Što bi rekao Ramuš Haradinaj - dijalog nema alternativu.

Već vidim kako se Vučić i Pacoli dogovaraju o daljem zajedničkom srpsko-albanskom putu u Brisel, u Evropu. Ne znam samo o čijem sve trošku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.