Voz visokog napona

Provokacije zvaničnog Beograda koje traju mesecima prema Kosovu u subotu su zamalo dobile tragičan epilog, ali i posle toga beogradski zvaničnici su nastavili sa ekstremnom politikom i pretnjama ratom.

Srpskom političkom establišmentu kao da nije dovoljno što je Srbija vodila tri rata tokom 90-tih godina. Ta zemlja, koja nije bila u ratu, a koju je bombardovao NATO, pretrpela je velike štete i činila neviđene zločine nad drugim narodima, pa i dalje želi da, raznim provokacijama i nacionalističkim izjavama, izaziva sukobe širih razmera. S druge strane, stalno ubeđuju i svoju javnost i međunarodne faktore da su opredeljeni za mir po svaku cenu.

Međutim, ono što se desilo u subotu puštanjem u saobraćaj takozvanog “ruskog” voza na relaciji Beograd – Kosovska Mitrovica (nakon 18 godina) dokaz je da i najmanja provokacija ili nesmotrena odluka može da dovede do eksplozije sukoba između dva naroda koji još nisu izlečili rane od rata 1999, i koji su i dalje veoma neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima i nabijeni mržnjom.

‘Sačuvati živote’

I pored toga što je premijer Aleksandar Vučić doneo jedinu pravilnu odluku da se voz vrati iz Raške za Beograd i da izbegne krvoproliće, kako je rekao, ostali predstavnici vlasti već pucaju iz raznih oružja, uključujući i neke novinare i eksperte obaveštajnih službi.

“Moja je odluka bila u tom trenutku, i time se ponosim, da zaustavim naš voz u Raški da bih sačuvao i slobodu i živote naših ljudi”, kazao je Vučić, i podvukao da voz sa putnicima ne može biti pretnja bezbednosti.

“Ovo je moja poslednja molba i upozorenje Albancima na Kosovu i Metohiji i moja poruka Srbima na Kosovu i Metohiji da treba da ostanu na svojim ognjištima. Moja molba Albancima je da ne pokušavaju da napadnu srpski narod oružjem na Kosovu i Metohiji, jer Srbija te napade neće dozvoliti”, kazao je Vučić.

Međutim, premijer je kasnije priznao da nije bio obavešten kako je voz bio ukrašen i indirektno optužio šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, za koga je rekao da je jako sposoban ali “vrlo eksplozivan pa često moram da ga smirim i zaustavim”.

Napadna “dekoracija” voza za Kosovo, koji je u subotu zaustavljen u Raškoj u svojoj prvoj direktnoj vožnji od Beograda do Kosovske Mitrovice posle 18 godina, izazvala je brojne reakcije ne samo na Kosovu već i u samoj Srbiji, a mnogi građani u tome vide i jasan povod za provokaciju albanske strane. Da li je voz morao baš tako da bude ukrašen (neko je to nazvao pokretnom kapelom)?

Buđenje sjećanja

Politički analitičar Bojan Klačar smatra da su sama najava polaska i predstavljanje voza bili isuviše pompezni. Da li je baš takav voz morao da prevozi putnike od tačke A do tačke B ili se mogao izabrati običan voz?

“U svetlu povišenih tenzija zbog ‘slučaja Haradinaj’ trebalo je sačekati bolji trenutak za ovaj voz, koji je ujedinio albansku javnost u mišljenju da se radi o provokaciji. Jednostavno, moramo uvažiti ovu realnost”, naglašava Klačar.

Ni kosovsko rukovodstvo ni Albanci nemaju ništa protiv normalnih vozova koji prevoze ljude, robu i povezuju države i gradove, ali jesu protiv vozova načičkanih provokativnim natpisima i slikama, protiv vozova koji prevoze naoružanje, municiju, tenkove, vojnike, jer mračno vreme tih vozova je prošlo, a Albanci se još sećaju užasnih scena tih srpskih vozova kojima su proterani za Makedoniju, tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Ali povratak voza iz Raške za Beograd doveo je u nezavidan položaj predstavnike srpske vlasti, jer je javnost u Srbiji, sa izuzecima, reagovala nervozno, ocenivši to kao “težak poraz srpske politike prema Kosovu, ili autogol Beograda”.

Nikolićeva prijetnja

To je posebno iznerviralo predsednika države Tomislava Nikolića koji je nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost javno pretio “da će Srbija upotrebiti vojsku ukoliko Srbi budu ubijeni, i ne samo vojsku već će on kao vrhovni komandant pozvati ceo narod i sam će otići jer mu to nije prvi put.”

Nikolić i drugi ratni huškači, očigledno ne mogu da shvate da kosovske institucije nemaju nikakvu nameru i cilj da ubijaju Srbe ili da im nanesu neku štetu budući da se oni tretiraju kao ravnopravni građani Kosova i normativno i praktično. Ali je problem što beogradske vlasti manipulišu njima preko svojih političkih eksponenata i čine da celo srpsko stanovništvo na Kosovu bude zavisno od volje Beograda i da mogu odlučivati sami o svojoj sudbini preko svojih autentičnih predstavnika.

Takođe, Nikolić je zaboravio da njegove i pretnje drugih nisu prosto najava agresije prema Kosovu već i direktna konfrontacija sa NATO-om jer bi to bio direktan napad na NATO, koji je odgovoran za očuvanje mira i sigurnosti na Kosovu.

Tom horu su se priključili poznati ratni huškači – političari, novinari, bivši obaveštajci, ali i članovi kosovske vlade sa Srpske liste.

Ministar Aleksandar Vulin je izjavio da je “srpska država jasno i glasno rekla da neće dozvoliti da se nasilje nad Srbima desi, a da Srbi ne budu zaštićeni na svaki način”.

‘Eksploziv na šinama’

Predsednik skupštinskog Odbora za “Kosovo i Metohiju” Milovan Drecun (bivši poznati novinar ratni huškač) “zna” da postoje planovi Prištine za “osvajanja severa” i instaliranje njenih institucija. To svedoči snažna militarizacija severa – na potezu Podujevo, Bajgora, južna Kosovska Mitrovica, što, kako kaže, svedoči da je Priština pripremila brzi upad. A “policijske jedinice ROSU postavile su eksploziv na šinama, a zatim je jedinica krenula da vidi da pruga nije minirana.”

A vojni analitičar, novinar Politike i poslanik Vučičeve stranke u Skupštini Srbije Miroslav Lazanski kaže da “ako Albanci ponovo izazovu nasilje na Kosovu i Metohiji ili pokušaju novo etničko čišćenje, Srbija bi istog časa morala najodlučnije da odgovori zauzimanjem severa Kosova!”. On, međutim, “apeluje da u slučaju takvog razvoja situacije Vojska Srbije sa tenkovima i brojnim naoružanjem dođe do Ibra i povrati taj deo južne srpske pokrajine!”

Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe, smatra da “aktuelni događaji su ujedno test naše odlučnosti i jasno je da na Kosovu možemo dobiti samo ono što u slučaju potrebe možemo vojno braniti.”

I Momir Stojanović, bivši šef BIA-e, kaže “ako Srbija nije u stanju da vojno brani makar sever Kosova, onda smo nezreli kao društvo i država. Tek kad naučimo da poštujemo sebe, i drugi će nas poštovati. To Albanci, recimo, umeju da rade.”

‘Tjeranje u očaj’

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović istakao je da Srbe niko ne treba da tera u očaj, jer im je očaja, straha i pretnji dosta, i pred masom na mitingu u Mitrovici pretio je kosovskim vlastima rečima: “Neka razmisle pre nego bilo šta urade; mi zlo ne prizivamo, neka nam ne dolaze u goste sa dugim cevima i neka ne zaborave mudrosti sopstvenog naroda, jer mi nismo zaboravili kako da čuvamo ono što smo nasledili od svojih”.

Postavlja se pitanje koga predstavlja Stojanović u kosovskoj vladi – kosovske Srbe ili beogradske vlasti?

Javnost, u odnosu na predstavnike vlasti koji ništa loše ne vide u izgledu voza, ocenjuje da nije ni momenat ni način da tako dekorisan voz krene iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, jer voz treba da izgleda obično kao i svi drugi vozovi. Voz na relaciji Kraljevo – K. Mitrovica saobraća još od 2002. bez ikakvih problema.

Ako je tako, šta je trebalo srpskim vlastima jedna takva provokacija, ili ko je njihov zadnji cilj? I da li će nakon ove krize srpske vlasti izvući pouku i razmisliti kako da se ponašaju prema Kosovu ali i prema drugim susedima, i da napuštaju staru ekstremističku i ratnohuškačku politiku.

Reakcije opozicije

Na takvu izjavu predsednika Nikolića bilo je oštrih reakcija predstavnika opozicije u Beogradu puput Liberalno demokratske partije, Pokreta Dosta je bilo, Demokratske stranke, ali i poznavalaca političkih prilika i odnosa između Kosova i Srbije. Prema tim reakcijama, Tomislav Nikolić ozbiljno je ugrozio nacionalnu bezbednost zemlje svojim istupom o vojnoj intervenciji na Kosovu.

Oni kažu da “nakon decenija ratova prouzrokovanih politikom koja je uništila našu zemlju i zbog koje su stotine hiljada ljudi izgubili živote, zvaničnici Srbije imaju obavezu da čuvaju mir, a ne da pozivaju na nova stradanja i katastrofalne ishode koje bismo teško prebrodili”. Ove stranke osudile su ponašanje koje je u suprotnosti s proklamovanom politikom dijaloga i garantovanja bezbednosti u regionu i ocenile da su građani Srbije, a naročito Srbi koji žive na Kosovu, BiH i u Hrvatskoj taoci “nerazumne i štetne politike regionalnih partokratija koje nemaju rešenja za životne probleme građana i koje zbog pada popularnosti potpiruju nacionalizam”.

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, smatra da incident sa vozom koji nije onaj kakav treba da vozi putnike, spada u razvijenu praksu političko-propagandnih incidenata koje treba da ojačaju poziciju u pregovorima. On se pita da li taj ko stoji iza ovoga želi prekid briselskog dijaloga ili da ojača političku poziciju Beograda pred nastavak pregovora.

Na pretnje Nikolića reagovali su ključni funkcioneri Kosova, predsednik Hašim Tači i premijer Isa Mustafa, koji su naveli da probleme između Beograda i Prištine treba rešavati dijalogom.

Odgovarajući na Nikolićevu izjavu, Tači je rekao da bi bilo kakav pokušaj Beograda da pripoji severno Kosovo pokrenuo “lančanu reakciju širom Zapadnog Balkana”.

Mustafa je, na izjavu predsednika Tomislava Nikolića da će lično braniti Srbe ako ih neko na Kosovu napadne, izjavio da kosovskim Srbima “ne treba zaštita Beograda, jer ih štiti Priština”. On tvrdi da su kosovski Srbi “ravnopravni građani” i da “nisu u opasnosti i neće biti ugroženi”, a da “ono što nam je potrebno je komunikacija i zajednički rad na izgradnji evropske perspektive”.

Hladni rat

I ministar inostranih poslova Enver Hoxhaj kaže da novom provokacijom Srbija dokazuje da je izvor sukoba, nestabilnosti i država koja živi u mračnoj prošlosti. “Ponašanja Srbije posljednjih sedmica su zvono za uzbunu i za naše evropske partnere da pravilno shvate sa kakvim miloševićevskim mentalitetom imamo posla”, rekao je on.

Skoro svakodnevne provokacije su zvanične izjave ili izmišljene kroz medije, kao što su vesti o “albanskim teroristima” albanske dijaspore koji “žele da kidnapuju srpske diplomate i zvaničnike” po celom svetu, čime je samo nastavljeno planirano i organizovano nastojanje srpskih vlasti da kosovske Albance predstavljaju u svetu istim kao teroristima ISIS-a.

Taj “hladni rat” koji se između Beograda i Prištine vodi mesecima, u subotu popodne je mogao da dobije tragičan epilog, ali na sreću prevladao je razum pa je izbegnuto najgore.

Asocijacija srpskih opština na severu Kosova je naredna tačka konfrontacije između Kosova i Srbije, ukoliko Beograd ostvari pretnju upućenu kosovskoj vladi da će politički predstavnici Srba sami formirati tu Asocijaciju ukoliko to ne učini Vlada Kosova do 15. februara. Kao i rušenje zida pored mosta na Ibru u Mitrovici (deli južni i severni deo), koju je najavio predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veselji, za 1. ili 17. februar.

Tako da petogodišnji razgovori predstavnika vlasti Prištine i Beograda u Briselu o normalizaciji odnosa, kao da su sve vratili na početak, budući da su ti odnosi dostigli tačku ključanja. Zbog toga se postavlja i pitanje: zbog čega razgovori i dijalog čije odluke se ne sprovode ili miniraju sa jedne ili druge strane? I da li će ovaj “voz visokog napona” uticati da razgovori u Briselu i dobiju drugačiji tok i dati bolje plodove?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera