Vojvođanska poljoprivreda na udaru virusa i vlasti

Očigledno je bilo potrebno da se dogodi skandalozno hapšenje i kažnjavanje jednog poljoprivrednika u vojvođanskom selu Silbaš, da bi se javnost zainteresovala za otežane, u nekim segmentima skoro i nemoguće uslove za rad sa kojima se susreće vojvođanska poljoprivreda u vreme pandemije korona virusa i neselektivne uredbe Vlade Srbije o ograničenju i zabrani kretanja tokom vanrednog stanja. Podsetimo da je ratar uhapšen dok se vraćao kući sa njive za vreme “policijskog časa”, da bi potom, istog dana, ekspresno bio kažnjen sa 50.000 dinara pred Prekršajnim sudom u Bačkoj Palanci. Očevici tvrde da je policijska akcija izgledala kao da je u pitanju privođenje okorelog kriminalca sa podužim sudskim dosijeom a ne poljoprivrednika kojem je jedini greh to što je ceo dan radio na svom ataru.

Devetnaestogodišnji paor je uhapšen i kažnjen i pored toga što je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović javno ubeđivao ratare da niko od njih neće snositi bilo kakve sankcije ukoliko ide na njivu ili se vraća sa nje tokom zabrane kretanja. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je uveravalo udruženja poljoprivrednika da mogu da se kreću i za vreme policijskog časa ukoliko sa sobom imaju papir kojim dokazuju da se bave poljoprivredom. Ovaj papir ipak pomenutom Silbašaninu nije bio od koristi.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Poljoprivrednici mogu, putem interneta, da podnesu zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za odobrenje kretanja za vreme “policijskog časa”, ali ovu opciju dobar deo njih ne koristi, što zbog toga što nema pristup globalnoj mreži, što zbog toga što je procedura za dobijanje dozvole prilično nejasna i kompleksna, odnosno oduzima dragoceno vreme onima koji se nalaze u jeku velikih poslova pripreme za prolećnu setvu. Mnogi poljoprivrednici će se stoga radije uklapati u “policijske sate” nego što će rizikovati da budu lišeni slobode i promptno kažnjeni, odnosno “trošiti sate i sate” za dobijanje “ausvajsa”, kako neki cinično zovu dozvolu za slobodno kretanje. Država Srbija na dnevnom nivou kažnjava stotine građana zbog prekršaja zabrane kretanja, i nije nemoguće da je još poneki zemljoradnik sankcionisan dok se vraćao sa njive, samo što o tome – za razliku od Silbašanina – nije obavestio medije.

Nepromišljena neselektivnost

Policijski čas, odnosno zabrana kretanja, u Srbiji je na delu svakog radnog dana od 17 časova do pet sati ujutro, a za vikend je režim još stroži – od 13h u subotu do ponedeljka u pet ujutro. Tako je i Silbašanin uhapšen u subotu nešto pre 16 časova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, međutim, rekao da će se narednog vikenda, i svakog sledećeg, tokom trajanja vanrednog stanja, stvar još zaoštriti, pa niko neće moći da izađe iz kuće od petka u 17 časova do ponedeljka u pet ujutro. Osobama starijim od 65 godina u potpunosti je zabranjen izlazak iz kuće, što je, ako uzmemo u obzir visoku starosnu strukturu zemljoradnika i stočara Vojvodine, prilično snažan udarac za poljopivredna gazdinstva. Osim toga, paori se žale i na činjenicu da je, čak i ako izuzmemo “blokiran” vikend, za veliki deo poslova važan taj pozni deo dana, posle 17 časova “pa dok ima dana”, jer se tada obavljaju važni ratarski poslovi. Ne treba biti nikakav stručnjak pa shvatiti kako je Vladina uredba o zabrani kretanja nepromišljena u svojoj neselektivnosti, s obzirom na više nego jasnu činjenicu da ratar za volanom traktora na svojoj njivi ne može biti niti prenosnik virusa niti se tokom rada može izložiti infekciji.

No, nije zabrana kretanja jedini problem sa kojima se suočava vojvođanska poljoprivreda tokom vanrednog stanja i pandemije korona-virusa. Ukoliko ova godina bude godina snažnog udara na poljopivredne proizvođače, krivicu za to će snositi i značajno otežani opšti uslovi poslovanja u jeku pandemije, recimo za povrtare činjenica da su skoro sve otvorene pijace u zemlji – trenutno zatvorene i da je, uopšte, značajno otežana naplata roba i usluga. Ukoliko Vlada Srbije ne donese odgovarajuće stimulativne mere za poljoprivredne proizvođače, pandemija i vanredno stanje mogu biti upamćeni i po značajnom padu prinosa. Za sada je nejasno da li će srbijanska vlast ovakve mere uopšte doneti, s obzirom na činjenicu da se u prezentovanim ekonomskim merama za suzbijanje posledica pandemije – poljopivreda skoro uopšte i ne spominje. Osim toga, upozoravaju stručnjaci, ukupni efekti pandemijske krize na vojvođansku poljoprivredu zavisiće i od stanja na svetskim berzama, a sa njih – barem za sada – pristižu veoma loše vesti.

Bivši vojvođanski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a sadašnji konsultant za poljoprivredu, Goran Ješić smatra da vanredno stane i pandemija gripa ne bi uticala na ovogodišnje prinose da vlast radi svoj posao “kako treba”. On, međutim, upozorava da je Vlada, zbog svoje nesposobnosti i neorganizovanosti, prilično zakomplikovala položaj zemljoradnika i stočara.

“Očigledno je da Ministarstvo poljoprivrede ne zna šta radi, pa je uvelo veoma komplikovane mere i procedure za dobijanje dozvole za slobodno kretanje tokom ‘policijskog časa’, što je dovelo do toga da je samo manji broj poljopivrednika dobio ovu dozvolu. Lokalne administracije su se zaglavile sa velikim brojem zahteva zemljoradnika, koji sada, u vreme intenzivnih radova, moraju da gube vreme baveći se komplikovanom administracijom da bi mogli da se kreću tokom zabrane kretanja”, kaže Ješić u razgovoru za Al Jazeeru.

On upozorava da veliki udarac vojvođanskoj poljoprivredi predstavlja činjenica da je svim starijima od 65 godina zabranjeno da napuštaju svoje domove tokom celog dana i ukazuje na to da su u Vojvodini nosioci velikog broja gazdinstava upravo ljudi starije dobi, te da će ta gazdinstva imati ozbiljne probleme ukoliko im Vlada pod hitno ne omogući slobodno kretanje.

“Ukoliko se ovi problemi ne otklone, sigurno je da ćemo ove godine imati značajan problem sa prinosima koji treba da pristignu tokom rane jeseni”, kaže Ješić.

Poseban problem za povrtare i mlekare

Urednica poljoprivrednog portala “Agrosmart” Slađana Gluščević smatra da se u ovom trenutku poljoprivrednici u Vojvodini još uvek koliko-toliko nose sa korona-virusom, ali da se još ne može proceniti kako će se trenutna situacija odraziti na ukupne prinose i prihode. Ona upozorava na probleme povrtara, koji ne mogu da plasiraju svoje proizvode, i farmera, kojima su pojedine manje mlekare oborile cenu mleka ili otkazale otkup.

“Setva je u toku, teče bez većih poteškoća, repromaterijala ima dovoljno, međutim, postoji bojazan da u narednom periodu neće biti dovoljno veštačkog đubriva koje se uvozi, da će se teško organizovati transport. Takođe, pitanje je kako će sezonski radnici ići u druga sela kada dođe vreme za velike povrtarske poslove na otvorenom polju”, kaže Gluščević u razgovoru za Al Jazeeru.

Ona ukazuje da veliku neizvesnosti nosi i globalno tržište jer je domaća berza “veoma krhka”, odnosno veoma osetljiva na dešavanja na svetskoj pijaci. Ukazuje da pad cene nafte u svetu može da dovede po pada cene poljoprivrednih proizvoda, a da je moguće da će biti otežan i izvoz.

“U svakom slučaju, situacija je vrlo neizvesna i poljoprivrednici su opravdano zabrinuti. Zatvaranje pijaca donelo je velike nevolje malim poljoprivrednicima, u prvom redu povrtarima i farmerima, uskoro će se s tim suočiti i proizvođači ranog voća, a ako pandemijska kriza potraje u opasnosti su i veliki proizvođači, trgovci njihovom robom i izvoz koji je lane vredeo 3,6 milijarde dolara”, kaže Gluščević.

Gluščević smatra da bi najmanje što bi se moglo očekivati od države u ovim kompleksnim vremenima za poljoprivredu – da paorima ne pravi dodatne probleme, ali ona to, na žalost, čini.

“Hapšenje i promptno kažnjavanje mladog poljoprivrednika koji se traktorom vraćao s njive bio je neopravdan i nedopustiv potez predstavnika MUP-a. I pre toga, od uvođenja vanrednog stanja i ograničenja kretanja, poljoprivrednici su bili u nedoumici jer nemaju jasne instrukcije o kretanju”, kaže Gluščević.

Ona podseća da su, za razliku od ratara, voćari i povrtari od početka vanrednog stanja mogli da se prijave preko linka Ministarstva poljoprivrede i zatraže dozvole za obavljanje agrotehničkih mera u vreme policijskog časa, ali da je tu bilo brojnih problema.

“Neki su nam se javili i rekli da nisu dobili propusnice na vreme i da nisu smeli da izađu uveče u voćnjake, pa im je rod kajsije i trešnje u potpunosti stradao, te će imati ogromnu štetu. Stočari takođe mogu da se elektronski prijave za dozvole, ali kažu da je sistem preopterećen. Pritom, dozvole važe za tačno određeni period i moraju se nanovo uzimati”, kaže ona.

Ona podseća i na to da su ratari usred setve dobili samo “usmena uveravanja” da mogu da se kreću do njive i da ih niko neće dirati ako su u traktoru, pa smo svedočili da je ipak bar jedan ratar uhapšen.

“Sve to nije potrebno, svima im je trebalo omogućiti kretanje 24 časa, ako imaju uz sebe dokaz da su poljoprivrednici, jer poljoprivreda ne može da čeka da prođe ‘policijski čas’. Proizvodnja hrane i obavljanje poljoprivrednih poslova moraju da budu izuzeti iz zabrana. Posla svi imaju preko glave, od onoga što danas urade zavisi egzistencija njihovih porodica, tako da im sigurno nije do vozikanja u traktorima po selu i zloupotrebe mogućnosti da se nesmetano kreću”, kaže Gluščević.

Veliki udarac na govedarstvo

Goran Ješić takođe smatra da je potrebno da Vlada pod hitno liberalizuje kretanje poljoprivrednika i predlaže da za nesmetano kretanje bude dovoljna samo kopija poslednjeg rešenja o poljoprivrednom gazdinstvu.

“I ne treba da bude dozvoljeno samo kretanje u traktorima i drugim poljoprivrednim mašinama, kako je sada, već i kretanje u privatnim automobilima. Može se, sa druge strane, ograničiti broj putnika. Takođe, za poljoprivrednike ne sme važiti starosno ograničenje, svi oni moraju u ovom jeku sezone da imaju mogućnost da se kreću 24 časa dnevno, inače će poljoprivreda, ali i ekonomija cele zemlje trpeti loše posledice”, kaže Ješić.

Ješić upozorava i na probleme koje imaju pčelari, koji uobičajeno u ovom periodu godine prenose svoje košnice, kako bi ih “oprašivali” i pospešili prinose. On podseća da su pčelari u velikom broju vremešni građani, kojima je sada zabranjen izlazak iz kuće, a čak i da nije tako, teško bi mogli brojne kompleksne operacije da obave do 17 časova, kada počinje zabrana kretanja.

“Neophodno je omogućiti tim ljudima da premeste svoje košnice bez poteškoća, a najčešće su u pitanju pčelari koji iz centralne Srbije košnice prebacuju u Vojvodinu radi oprašivanja”, kaže on.

I Ješić upozorava na problem koji imaju stočari, osobito mlekari, i ističe da je usled pandemije dramatično pao otkup mleka. On upozorava da pad otkupa korespondira da prestankom rada škola i vrtića, i podseća da je domaće tržište mleka veoma nerazvijeno te da mu krize kao što je ova pandemijska može naneti ozbiljne udarce ukoliko država valjano ne reaguje.

“Proizvođači mleka sada nemaju tržište, a država se apsolutno ne bavi tim problemom. Bez stočnog mlekarstva nema uspešne poljoprivrede, a ako država ne obešteti proizvođače i prerađivače mleka, plašim se da će se i onako loše stanje u govedarstvu pogoršati i da već sledeće godine nećemo imati dovoljno mleka ni za svoje tržište, a kamoli za izvoz”, kaže Ješić

Antikrizne mjere ignorišu poljoprivredu

Oba naša sagovornika ističu da paket ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona-virusa – potpuno neopravdano ignoriše poljoprivredna gazdinstva. Goran Ješić smatra da Vlada mora pod hitno da izađe sa merama koje će obeštetiti proizvođače mleka i ratare, koji su na udaru pandemijske krize i vanrednog stanja.

“Ako želite da obeštetite privredne subjekte, morate to da učinite i sa poljoprivrednim. Poljoprivredni proizvođači sada imaju značajno manje prihode, manje prodaju svoje proizvode, a i teže ih naplaćuju, tržište je malo… Mere moraju pod hitno da se donesu ako ne želimo da naša poljoprivreda zapadne u ozbiljnu krizu”, kaže Ješić.

On ističe da bi država morala, takođe pod hitno, da smanji enormno visoku cenu nafte da poljoprivredne proizvođače, imajući u vidu činjenicu da je njena cena na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On upozorava da su posebno na udaru mali proizvođači koji nemaju gde da prodaju svoje proizvode s obzirom da je 95 odsto otvorenih pijaca u zemlji – zatvoreno, što takođe Vlada Srbije treba da ima u vidu.

“Zbog opšteg lanca nelikvidnosti, produžen je rok za naplatu robe u Srbiji, što znači da će oni poljoprivredni proizvođači koji isporučuju robu velikim trgovinskim lancima biti dodatno pogođeni”, kaže Ješić.

Slađana Gluščević ističe da su u antikriznom paketu neopravdano zanemarena poljoprivredna gazdinstva, ali da će se ipak neke mere i na njih odnositi. Naime, gazdinstva i zadruge će moći da koriste sredstva Fonda za razvoj, kojem je država s 200 miliona evra pomogla da odobrava kredite pod povoljnim uslovima.

“Nažalost, poljoprivrednici i njihova gazdinstva nisu posmatrana kao preduzetnici i nisu dobila olakšice u smislu obezbeđivanja minimalne plate za tri meseca, što je trebalo da se desi. Država i banke mogle su i da gazdinstvima izađu u susret u otplati kredita”, kaže Gluščević

Ona, međutim, upozorava da se nisu, barem ne javno, čuli zahtevi poljoprivrednih udruženja sa predlozima mera za agrar koje bi trebalo da usvoji Vlada Srbije, odnosno da se ona “ponašaju kao da nema problema”.

“Recimo, udruženja u Hrvatskoj tražila su isplatu podsticaja u punom iznosu do 15. aprila, osiguranje brzih kredita s nultom kamatom kako bi se isfinansirala setva, reprogramiranje i zamrzavanje otplate kredita do završetka krize, oslobađanje plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta za 2020. godinu, smanjenje cene osnovnih energenata, povećanje kvota plavog dizela… Kako kod nas niko nije ustao u odbranu poljoprivrednika u vreme ove krize, država nije ni odreagovala”, kaže Gluščević.

Izvor: Al Jazeera