Oglasi

Voja Brajović: Na kraju ostaje paradoks

Voja Brajović govori o predstavi voz koju je režirao i u kojoj igraju on i Sergej Trifunović.
Glavni karakteri predstave su Bijeli, profesor koji je pokušao samoubistvo, a Crni ga je spasiozvezdarateatar.rs

Piše: Nataša Gvozdenović

Predstavu ‘’Voz’’režirao je u beogradskom Zvezdara teatru jedan od najznačajnijih glumaca ovih prostora Voja Brajović. Prva režija i komad u kojem igraju on i Sergej Trifunović.

Naravno gotovo se ne može doći do karte. Predstave budu raprodate mesecima unapred. Imala sam sreću da je pogledam na pozorišnom maratonu u Somboru, ovoga juna.

Priča je arhetipska - po toj je drami snimljen film ‘’Nema zemlje za starce’’. Imate dva junaka: Crnog i Belog. Beli je sredovečni profesor koji je pokušao samoubistvo. Crni ga je spasao.

No, na kraju- svako bude na svojoj strani. Brajović njihovu raspravu- o Bogu, ljubavi, usamljenosti postavlja tako da u nju uvlači dupke punu salu publike. Svi smo u istom obruču. Sumnje ili epifanije.

  • Šta je ono što je odlučilo da režirate ovaj tekst?

Kada sam se upoznao sa tim divnim tekstom i divnim piscem Kormakom Makartijem nešto, zapravo ni malo racionalno me ponelo sa potrebom da to naš svet čuje i vidi. Nije to bio poriv da režiram i da u ove pozne dane uvrstim sebe u reditelje, to nije bio cilj… Samo sam video da ta predstava, kao što ste sada videli, nije klasična predstava sa otvaranjem zavese i zatvaranjem, nego je izaslanik Isusa doveo sve vas, sa profesorom koga je spasao na propoved.

Zato i ne mislim da je to duodrama nego smo svi učesnici- koliko god publike da ima – i Sergej i ja. Nisam ja gladan glume i režije nego te teme. Tema me je zagrejala, a pomislio sam ako bih je nametao reditelju njega bih postavio kao realizatora svojih ideja I poništio bih njegovo autorstvo. Ovo je bilo logičnije, smatrao sam da je ta tema , koja je filozofska rasprava, ali postavljena tako da je svako razume- jer je Anđeo spasenja iz jedne ruralne sredine, a opet tu je profesor filozofije ili književnosti, čega god- jedan visoki intelektualac.

U drami oni su Crni Beli, tačnije kod Kormaka doslovno crnac i belac, jer kod njega postoji gotovo opsednutost tom temom što je prirodno, on je Amerikanac, takav je teren., shvatio sam da mogu da je napravim univerzalnijom. Zato bih voleo da pisac vidi predstavu, da vidi koliko je njegovo delo univerzalnije nego što je on mislio da je- samo opredeljen na Ameriku i tu podelu crnaca i belaca, na rasnu podelu. Upravo zato sam ostavio da su crni i beli, ali da anđeo u jednom trenutku kaže: dobro sad sam crnac, ali mogu da budem kinez, mogu da budem arapin, jevrejin, jer nema jevreja, nema crnih, nema belih, samo je zlato u čoveku.

Susret sa dramom i rad na predstavi meni je ispunilo moje osećanje ne samo vere i smisla života i imam utisak da to čini i onima koji predstavu gledaju, a koji možda nisu imali prilike nikada o tome da razmišljaju, ali da imaju svest o svom životu, smatram da je to suština. Kada bi se prevelo to je čovekoljublje, odnosno ljubav prema onome šta je čovek. A čovek je svesno biće i on mora da gaji, da neguje svoju svest. Ako neguje svoju svest, onda će negovati i bližnjeg.... Nije nihilistička poruka. Ljudi u suzama dočekaju kraj predstave, ali u stvari osete svoj život. Čini mi se da je to Kormakova osnovna želja. Tu postoji nešto što nije samo teološka ili teistička rasprava nego i deistička.To je čitav jedan pokret deizam, kojem je pripadao i Gete, Luter... koji prihvataju činjenicu da je Bog tvorac, ali smatraju da se on ne meša. Dostojevski je o tome govorio, mada u drugom obliku, da je Bog u čoveku, da je sve ostalo, na njemu. Zato i mislim da u svetu postoje velike mahinacije sa religijama. Da se neki ljudi u ime religije dresiraju kako da žive sopstveni život. Smatram da se u ovom komadu najpre govori o zagovaranju zemaljskog života.

  • Dok sam čitala dramu pre predstave imala sam asocijaciju na Džonija Keša, na njegove nastupe po zatvorima , Crni kaže, da parafraziram: kada želite da pomognete onda idete gde je najgore, asociralo me na tezu da – gde ima nasilja tu ima i Hrista.

U filmu koji je snimljen po ovoj drami u kojem igra Tomi Li Džons, koji je izvrstan, sve se dešava u jednoj sobi. Nekako je hermetično, a ja sam rešio da predstavu ovako otvorim. Shvatio sam da mora da ima ogromnu emociju- da se počinje sa gospelima, dao sam Crnom klavir, gitaru, bio mi je na umu Džoni Keš, ali onda je Sergej izabrao Vejtsa, Boba Dilana...

  • I oni zaista pašu u čitavoj priči?

Naravno, zato mu i dajem tu vrstu slobode, jer on ima ogromne darove. Sad, naravno, on pati od nedostatka autoriteta.

  • Setila sam se i Svedenborga – priče  da duša na kraju odlazi tamo gde pripada – jedni vole da su među anđelima, drugi među demonima i svako je zadovoljan kada je tamo gde pripada.

Meni se najpre čini da je Mekormak deista. Kod njih postoji teza da posle smrti ne idemo u ništavilo, ali da ne postoji drugi život, nego je individualna energija neuništiva.

Bez obzira na izbor, u tom beskrajnom kosmosu... a beskrajni kosmos znači neograničene mogućnosti- to je nama nedokučivo čak u razmišljanju, u svesti...Dakle, svačija energija je neuništiva, ona ostaje. Mi stalno mislimo da je taj mogući opstanak posle smrti neko blaženstvo, nešto o čemu maštamo, kako zamišljamo šta je raj... A to je sve prilično banalno po mom mišljenju.

  • Dok smo u veliki temama zanimljivo je da se gotovo svaki misleći čovek tokom svog života susreće sa mislima o suicidu.

Pazite, mislim da je suicid jedna vrsta hrabrosti, ali ne smatram da nekog treba podsticati na to. Znate da se u hrišćanstvu suicid smatrao nehrišćanskim činom, sahranjivane su samoubice van groblja, nisu imali pravo na službu. U islamu se nekad slavi smrt, a ljudi je se toliko često plaše...A u životu je bitno da se prevazilaze stvari, da se shvati da  smrt  jeste jedna vrsta kraja, ali ona ne rešava stvari.

Ako posmatramo stvari iz konteksta predstave- postavlja se pitanje u samom komadu zašto Bog šalje izaslanika da spase profesora koji ne želi da bude spašen? Zašto ga Isus ne pusti, nego ga spasava? Smatram da suicid jeste hrabar čin, jer sprečava nečije dalje muke. To je nečija volja. Problem kod suicida je u tome ako se nekom od bližnjih tim činom nanese bol. Čovek suicidom ne sme da nanese drugom patnju.

  • Dobili ste nagradu u Sarajevu....

Svaka nagrada je najadekvatnija plata svakom umetniku, lično smatram da matorim ljudima ne treba davati nagrade, to se podrazumeva. Osetio bih veću satisfakciju da je nagradu dobio Sergej. Nekada nedobijena nagrada više boli nego što dobijena pruža zadovoljstvo.

Nagrada me je iznenadila, nisam je očekivao. Uvek mislim da je u glumačkoj energiji koju Sergej daje na sceni, nešto što je zanimljivije.

  • Predstava ''Voz'' je predstava o identitetu najpre, možemo je povezati sa toliko tog... možemo govoriti i o potrebi da se čovek pripremi za smrt..

Kako da ne, evo preminuo je Milorad Mandić Manda, iznenada, prihvatam to kao tragičnu mogućnost, ali ne mogu da shvatim još uvek da se to zaista desilo. Smatram da je svaki čovek suočen sa smrti. Mi smo igrali u Rijeci, Zagrebu, Mostaru, Sarajevu, Cetinju... meni je jako zanimljivo što verovatno da većina publike koja je bila u sali nisu hrišćani i možda slobodnije, neopterećenije gledaju predstavu.

  • Ali se stvari na kraju svode na jedno.

Da. tvorac je jedan. Hrišćani veruju u trojstvo Boga, Oca i Svetoga Duha, muhamedanci preko svog proroka smatraju da je samo jedan Bog... Čini mi se da nehrišćanska pubika gleda predstavu čistije, jer ona tako i počinje sa replikom: Ti zaista misliš da je Isus Hrist prisutan ovde?

  • Predstava je svojevrsna propoved kojoj svi koji smo u pubici prisustvujemo. Jung je negde rekao da samo prisustvo na službi božijoj makar bili odustni u mislima ili sebe smatrali ateistima, u svakom slučaju dakle, da samo prisustvo, utiče na čovekovu dušu.

Ako govorimo po asocijacijama, primetiću da , možda, Jung, ne bi imao tu dragocenu misao, da nije bio prvo Frojdov sledbenik, a Frojd je bio prvosveštenik ateizma. Uvek na kraju ostaje paradoks.

Izvor:Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.