Oglasi

Ustavne sudije protiv Ustava Makedonije

Pravno kontroverzne i politički sporne odluke Ustavnog suda Makedonije su samo još jedna potvrda da je i ova najviša sudska instanca pod kontrolom partije na vlasti.
Pred Ustavnim sudom održani su protesti i kontraprotestiAl Jazeera

Piše: Risto Popovski

Vraćanje prava predsedniku Makedonije na pomilovanje osuđenika i osumnjičenih za izborni kriminal dodatno je zaoštrilo duboku i sve težu političku krizu u Makedoniji. Odluka Ustavnog suda, koja je pravno kontroverzna i politički krajnje nekorektna, podigla je tenzije, produbila podele, približila ih rubu sukoba.

Partijski i lični interesi vladajuće VMRO-DPMNE, na čijem je čelu Nikola Gruevski, jasno se vide iza odluke Ustavnog suda. Gruevski je bio prinuđen da podnese ostavku na funkciju premijera, delom i zbog izbornih neregularnosti, a njegovi najbliži saradnici su osumnjičeni za ozbiljan izborni kriminal.

Ishitrena i Ustavnom sudu partijski nametnuta odluka o pomilovanju izbornog kriminala, veliki je korak nazad, te ignorisanje i kršenje obaveza koje preuzeli svi politički činioci da predstojeći parlamentarni izbori budu kredibilni. Odrednice - fer i demokratski za izbore koji treba da se održe početkom juna, gotovo da niko više i ne pominje.

Posrednici za izlazak Makedonije iz krize, EU i SAD, uveli su neodređen termin kredibilni izbori koji podrazumeva da se na najmanju moguću meru svedu kršenje zakona i neregularnosti zabeležene na prethodnim izborima. Ustavni sud je odlukom o pomilovanju uradio upravo suprotno – širom je otvorio vrata za legalizaciju starih i za nove kriminalne "podvige" na predstojećim izborima.

Partijski i lični interesi

Brzina i način na koji je predsedniku države vraćeno pravo da pomiluje osuđene i osumnjičene za izborni kriminal jasno upućuje na interese vladajuće partije Gruevskog. Formalno se partija ne pojavljuje u ovoj pravno-političkoj šaradi, ali se jasno vide njena ruka i rukopis.

Odluka je donesena po najhitnijem postupku, za jedva mesec dana. Iza žurbe da se amnestija što pre uvede očigledno stoji neka velika muka. Niti inicijatorima, niti Ustavnom sudu nije smetalo što su u paketu, zajedno sa izbornim kriminalom, pravo na pomilovanje dobili i pedofili i dileri droge.

Inicijativa za vraćanje prava na pomilovanje za izborni kriminal potekla je iz advokatske kancelarije koja zastupa bivšu šeficu policije Gordanu Jankulovsku. Ona je osumnjičena za zločinačko udruživanje radi vršenja izbornog kriminala, zajedno sa većom grupom u kojoj je i Mile Janakievski, ministar saobraćaja u ostavci.

Kada se iz tijesno partijskih i ličnih interesa krši Ustav, kao najviši zakon, onda su ozbiljno ugroženi temelji države"

Krivične prijave podnelo je Specijalno tužilaštvo, formirano da ispita indicije skandalozne mega afere u okviru koje je prisluškivano više od 20 hiljada vlasnika telefona. Više od pola miliona snimljenih razgovora, koje su opozicioni socijaldemokrati predali Specijalnom tužilaštvu, sadrže jasne indicije da su Jankulovska i Janakievski sigurno znali za izborne manipulacije. Da li su i koliku umešani utvrdiće istraga.

Jankulovska i Janakievski važili su za najbliže i najodanije saradnike Gruevskog. Na snimcima prisluškivanja nema indicija da je i on znao za izborne manipulacije. Teško je poverovati mu kao lideru partije ovakve informacije nisu bile dostupne.

Najava Specijalnog tužilaštva da će uskoro podneti i optužnice za zločinačko udruživanje za izborni kriminal je, čini se, glavni razlog da se pomilovanja za ovo krivično delo uvede po hitnom postupku. Posredno, ali jasno, to je priznanje da je bilo kršenja zakona, ali i nagoveštaj da se mogu ponoviti i na izborima zakazanim za početak juna. Teško da će u takvim i uslovima izbori biti kredibilni.

Donošenje odluke

Odluka Ustavnog suda za pomilovanje izbornog kriminala doneta je preglasavanjem, sa pet prema četiri, izazvala je brojne, glavno negativne komentare. Upozorenje da nema nekažnjivosti za izborni kriminal stiglo je i iz EU. Brisel je podsetio na ocenu, koju stalno ponavlja, da je pravosuđe u Makedoniji partijski ustrojeno. Sada se pokazalo da partijsko ustrojstvo seže čak do Ustavnog suda, kao najviše instance.

Najmanje dva presedana prate odluku Ustavnog suda. Najpre, neuobičajena brzina, kojom je prihvaćena inicijativa i za oko mesec dana je doneta kontroverzna odluka.

Presedan je i što je Ustavni sud glasao protiv sebe, tačnije protiv odluke donete 2009, kojom je ukinut član o pomilovanju izbornog kriminala.

Okolnosti se nisu promenile, naprotiv. Sada je mnogo više nego pre sedam godina potrebno da se spreči izborni kriminal. Mnogi zapanjujući detalji o falsifikovanju izborne volje građana, izašli su na videlo kroz mega aferu prisluškivanja. Deo je već i potvrđen kroz krivične prijave koje je Specijalno tužilaštvo podnelo protiv visokih funkcionera vladajuće VMRO-DPMNE.

Ključna promena koja se dogodila od 2009. godine je u sastavu Ustavnog suda. Većina od devet sudija, kao što pokazuje i odnos glasanja, je pod uticajem, ili bliska vladajućoj partiji. Mediji su izneli brojne detalje o relacijama sudija sa vladajućom partijom, čije interese očigledno štiti odluka o pomilovanju za izbornog kriminala.

Pravno kontroverzne i politički sporne odluke potvrđuju da je Ustavni sud pod uticajem kontrolom vlasti, tačnije partije na vlasti. Drugačije i ne može da bude totalno partijskoj državi, kakva je Makedonija, partija na vlasti postavila se iznad Ustava i u takvim uslovima Ustavni sud ne može da vrši svoju ulogu.

Kada se iz tesno partijskih i ličnih interesa krši Ustav, kao najviši zakon, onda su ozbiljno ugroženi temelji države. Građani, nevladin sektor i opozicija branili su Ustav i državu od ustavnih sudija i od partije na vlasti, ali nisu uspeli.

Iako su ostvarili svoje namere nisu uspeli ni vladajuća partija ni ustavne sudije pod njenom kontrolom. Pravno i politički su potvrdili izborni kriminal kojim su došli na vlast i pokazali da neće prezati od podela i konfrontacija građana kako bi i dalje vladali. Potvrdili su i da im ništa nije sveto, da su njihovi partijski i lični interesi iznad Ustava i države, a protiv interesa građana, što ne može proći i završiti bez posledica.

Konfrontacija s građanima

Nevladine organizacije i opozicija optužili su Gruevskog i njegovu partiju da priznaju izborni kriminal, da su se uplašili da će dopasti zatvora, te da se pripremaju za kriminal i na izborima u junu. Braneći Ustav od partije na vlasti i od ustavnih sudija, koji odrađuju njene interese, organizovali su u više navrata proteste, a uoči donošenja odluke najavili su noćno bdenje pred zgradom Ustavnog suda.

Organizovanjem kontraprotesta koalicija vladajućih partija osujetila je protest nevladinih organizacija kojima se pridružila i opozicija. Kontraprotest je prepoznatljivo i često zloupotrebljavano oružje vladajuće partije kojim odgovara na svaki veći protest opozicije.

Komentatori često, ne samo zbog kontraprotesta, porede Slobodana Miloševića sa Nikolom Gruevskim. Njegova partija, koja je poluvojnički organizovana, naredbama okuplja članove, a ucenama zaposlene u administraciji na kontraproteste, kako bi pokazala da ima masovnu podršku naroda, da omalovaži i diskredituje opoziciju.

Formalni organizator kontraprotesta pred Ustavnim sudom bila je partija GROM, minorna članica vladajuće koalicije. Njen lider, Stevče Jakimovski, svojevremeno je bio visok funkcioner socijaldemokrata i ministar u njihovoj vladi. Ništa novo da se u onome što se na ovim prostorima naziva politikom menja dres. Još manje iznenađuje uvredljiva i arogantna retorika na račun i protiv bivše partije.

Presedan je i što je Ustavni sud glasao protiv sebe, tačnije protiv odluke donesene 2009, kojom je ukinut član o pomilovanju izbornog kriminala"

Partijski aktivisti, među kojima su dominirali članovi i pristalice vladajuće VMRO DPMNE koji su i autobusima dovoženi iz unutrašnjosti od ranog jutra su napravili bedem oko Ustavnog suda. Osvojili su, na prepad, prostor kako bi onemogućili nevladine organizacije i opoziciju da održe najavljeni protest i bdenje.

Nevladine organizacije i opozicija ipak su održale najavljeni skup i protestnim maršom izrazili revolt. Snažan kordon policije i barikada od vozila sa vodenim topovima sprečili su da se približe platou pred Ustavnim sudom i kontakt sa kontrademonstrantima. Učesnici nevladinog protesta nisu ni pokušali da probiju kordon i po narodnoj – pametniji popušta, mirno su se razišli.

Učesnici nevladinog protesta su mirno i dostojanstveno izrazili svoj revolt, nije bilo vidljivih tenzija i agresivnosti ni među učesnicima kontraprotesta. Ohrabruje što nije bilo konflikta, ali brine činjenica da su građani izašli na ulice i da su kontraprotestom stvoreni uslovi za konfrontaciju, koja sutra možda i neće biti tako miroljubiva i verbalna.

Tim više što su neki od učesnika kontraprotesta, branioci Ustavnog suda, verovatno ne slučajno, u izjavama za medije optužili opoziciju da izaziva i podstiče građanske sukobe. Da li će odbrana partijskih i ličnih interesi stići do posezanja i za uličnim sukobima teško je reći. Ali, kako je počelo, ovu, za Makedoniju najgoru opciju, ne treba do kraja isključiti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.