Oglasi

Upozorenje aktivista: Zločin prema prirodi ne zastarjeva

Pokret 'Odbranimo reke Stare planine' proglasio je ekološku autonomiju za Park prirode Stara planina uz poruku - 'dok se ne uspostavi pravna država, građani imaju pravo da provode zakon'.
Okupljeni su tražili da se zaštićena područja prirode sa sadašnjih šest povećaju na minimum 14 procenata teritorije državeUstupljeno Al Jazeeri

Ekološkim protestom pod nazivom "Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja", u organizaciji pokreta "Odbranimo reke Stare planine", više od 40 ekoloških udruženja iz Petrovca, Paraćina, Novog Sada, Beograda, Foče, Višegrada, Štrpca, Užica i drugih gradova iz regiona odlučili su podići svoj glas protiv gradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Cilj protesta je, kako su rekli organizatori, bio da se javnost obavesti da obećanja koja su dobijena od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da će se zabraniti gradnja mini-hidroelektrana i da će se formirati komisija koja će biti sastavljena od predstavnika ministarstava, nezavisnih eksperata i predstavnika ekoloških organizacija koje se bore protiv izgradnje MHE, nisu ispunjena.

Zbog toga je Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta "Odbranimo reke Stare planine" proglasio ekološku autonomiju za park prirode Stara planina rekavši da "dok se ne uspostavi pravna država, građani imaju pravo da sprovode zakon". Naglasio je da pokret koji zastupa od danas prekida svaku komunikaciju sa predstavnicima državnih organa jer mu je dosta toga da prepričava ko je šta obećao na sastancima i uslovio je da se budući razgovori mogu voditi isključivo na RTS-u, u direktnom prenosu.

Jovanović je najavio mogućnost organizovanja autobuskog prevoza iz Beograda do Rakite radi vađenja cevi iz reka.

Dekan šumarskog fakulteta Ratko Ristić je upravo RTS i ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom, uz reči "Sram vas bilo", optužio što se nije više ljudi okupilo danas ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj. Naime, urednici tih televizija su prećutali da se priprema protest.

"Tri godine pokušavamo da informišemo javnost o uticaju koncepta gradnje derivacionih mini-hidroelektrana, koji nanosi nesagledive štete u životnoj sredini, remeti funkcionisanje eko-sistema, proizvodi nepristojno malo energije, izaziva nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi, i sve to samo zato da bi pojedinci i interesne grupe bili još bogatiji".

A pravo na zdrav život?

Dragana Đorđević je govorila o pogubnom uticaju najzagađenijeg vazduha na svetu na naše zdravlje i upozorila da se gradnjom dve nove termoelektrane na najprljaviju vrstu uglja – lignit, čije sagorevanje produkuje u vazduh gas prepun toksičnog arsena i žive za koje ne postoje filteri, direktno krši Ustavom zagarantovano pravo na zdrav život. Još je rekla da je Srbija u svetskom vrhu po produkciji bio-mase čija je prerada idealna za ekološki način dobijanja električne energije.

Profesor Miomir Kostić je naglasio da, kada bi se i izgradilo svih planiranih 800 MHE i uništile sve reke i rečice u Srbiji, proizvodnja električne energije u elektroenergetskom sistemu države bi se povećala za svega nekoliko posto. Umesto toga je predložio da se koriste obnovljivi izvori energije, poput mini-vetrenjača koje bi se postavljale na krovove i solarnih panela. Zaključio je da se "to ne radi zato što bi to mogli da koristimo svi, a ne samo privilegovani pojedinci i interesne grupe bliske vlasti Srbije".

Pulmolog Dejan Žujović je upozorio da će zbog zagađenog vazduha u Beogradu jedna od deset osoba dobiti karcinom pluća, a da će se jedno od desetoro dece uzrasta do četiri godine razboleti. Takvo stanje je okarakterisao ne kao problem, već kao genocid.

Poziv za odbranu šuma

Dragana Arsić je, u ime pokreta "Odbranimo šume Fruške gore", pozvala okupljene da podrže njihovu borbu za odbranu šuma širom Srbije. Govorila je o gorućem problemu nekontrolisane seče šuma na Fruškoj gori u poslednjih pet godina zarad potreba drvno-prerađivačke industrije, razvoja visokog turizma i drugih investicija. Istakla je da pokret koji predstavlja nema ništa protiv drvno-prerađivačke industrije, ali ne po cenu uništavanja Fruške gore.

"Pravite plantaže tamo gde nema ničega. Ovako, osim specifičnog bio-diverziteta jer je reč o ravnici, uništavate planinarske i šetačke staze, oduzimate nam šumu – Fruška gora nestaje pred našim očima!"

Arsić je pozvala prisutne da se priključe borbi za promenu Zakona o zaštiti prirode i o nacionalnim parkovima, gde bi zaštićena područja prirode sa sadašnjih šest odsto morala da se povećaju na minimum 14 procenata teritorije.

Irena Živković, predsednica udruženja građana "Izbor postoji" iz Bora, čiji članovi poslednjih godinu i po dana raznim protestima pokušavaju da reše problem zagađenog vazduha, činjenicu da institucije Srbije ćute i aminuju što deca iz Bora udišu arsen, kadmijum, olovo i živu, naziva zločinom.

"Naše tek rođene bebe stavljamo na inhalatore - takva je situacija u Boru".

Saobraćaj u Nemanjinoj je bio prekinut tokom trajanja protesta. Skup je osiguravala policija, incidenata nije bilo.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.