Oglasi

U zamci turizma: Od porodičnih putovanja do masovnog i neodrživog turizma

Veliku ulogu u transformaciji turizma imaju low-cost letovi i digitalizacija usluga, kao i dostupnost google mapa, te preporuke ljudi koji su već posetili određenu lokaciju, njihove ocjene i kritike.
U Veneciji se zahtjeva da se utvrdi nepremostivi prag dozvoljenog broja turista na dnevnom nivouEPA

Nedeljno junsko jutro osvanulo je sa vešću u italijanskim medijima o nemilom incidentu u Veneciji, kada se kruzer kompanije MSC Cruises od 270 metara i 65.000 tona sudario sa manjim brodom u venecijanskom kanalu Giudecca, nadomak katedrale San Marco, a u kojem na svu sreću nije bilo veće štete, niti žrtava. Mesec dana kasnije, još jedan kruzer, opet u Veneciji, zbog lošeg vremena umalo nije završio na glavnom gradskom trgu. No, kapetan broda sa uspaničenim putnicima, njih oko 4000, ipak je uspeo da u takvim “teškim” uslovima, održi rutu ogromnog broda. Nesrećni putnici, zbog izbegnute tragedije, te nevremena koje ih je zadesilo, nisu imali baš najlepše uspomene iz jednog od najlepših gradova na svetu, ali su svakako mogli da se pohvale, kako su ipak Veneciju posetili.

A zar to nije i ono najvažnije? Reći nekome, kako smo posetili jedan od najlepših gradova, jednu od najpopularnijih destinacija, ručali u ekskluzivnom restoranu i slikali najdivnije panorame. A šta smo na tom putovanju zaista videli ili naučili o samom gradu, njegovim stanovnicima, njegovoj umetnosti i zanatlijama, vrlo je diskutabilno pitanje, u eri instant turista i jurnjavom za lajkovima na društvenim mrežama?

Venecija, magični grad, sa svojih 118 ostrva povezanih sa više od 400 mostova, svojih 55.000 stanovnika i više od 30 miliona turista godišnje, najposećeniji je grad na svetu. Posetiti ovaj italijanski grad, barem jednom u životu, možda je san svakog čoveka na ovoj planeti, ali razlozi zbog kojih se isti posećuje znatno su se promenili u poslednje dve decenije.

Overtourism i uloga masovnog turizma u globalnoj ekonomiji

Veliku ulogu u transformaciji turizma imaju low-cost letovi i digitalizacija usluga, poput online rezervacija hotela, automobila ili restorana, bukiranja organizovanih ekskurzija. Zatim, dostupnost google mapa, te preporuke ljudi koji su već posetili određenu lokaciju, njihove ocene i kritike, znatno su olakšali način putovanja, ali i doveli do masovnog turizma čija se održivost sve više dovodi u pitanje.

Dok u pojedinim zemljama, poput Hrvatske postoje naznake da bi ova sezona mogla da zabeleži osetan pad stranih turista, u drugim zemljama, kao što je recimo Tunis, a u kojoj je turizam proteklih godina bio u stagnaciji, ove godine već prvih meseci, broj turista je porastao za 20 odsto.  Svakako, možda ne proporcionalno, ali turizam na globalnom nivou je iz godine u godinu u porastu. 

Posle Drugog svetskog rata, ljudi su ne baš često ili isključivo radi potrebe putovali. Retki su bili oni privilegovani, koji su to radili iz zadovoljstva. Kada su se početkom ‘60-ih godina pojavili prekookeanski letovi, broj turista je naglo porastao na 25 miliona putnika godišnje. Ta brojka, sa tendencijom konstantnog rasta, u 2018. godini, prema podacima Svetske turističke agencije (UNWTO) dostigla je svoj vrhunac od 1,4 milijardu turista. To ne znači da su svi ovi ljudi po definiciji turisti koji su putovali na odmor, ali jesu putnici koji su promenili mesto boravka u toku godine, jednom ili više puta.

Ovi podaci, takođe govore da masovni turizam ima i značajnu ulogu u globalnoj ekonomiji. U 2018. godini, od turizma zarađeno je 17 milijardi dolara, a što je oko 2 odsto od ukupnog BDP-a.

Zahvaljujući upravo low-cost avio kompanijama i platformama za bukiranje, kao što su Booking i Airbnb, ljudi su postali samostalniji u organizaciji sopstvenih putovanja, kao i što se lakše i masovnije kreću i putuju.

Profesor ekonomije i finansija pri Londonskom koledžu UCL, Nickodem Szumilo, smatra da su upravo digitalni servisi i dot.com ekonomija omogućili ogroman rast u turističkom sektoru.

“Digitalna revolucija koja je omogućila online rezervacije i recenzije, umanjjila je cene putovanja, ali povećala broj zadovoljnih turista, koji se rado vraćaju na određenu destinaciju, kao i što podstiču potencijalno novog turistu, da poseti isto mesto”, kaže profesor Szumilo.

To znači da sve više ljudi sve češće putuje, dodaje ovaj profesor. Time se otvara pitanje, koje su to lokacije i destinacije najpoluranije, i gde je masovni turizam postao kritičan.

Najpopularnije turističke mete i kritična masa turista

Prema statistikama Svetske turističke organizacije, Evropa je kontinent kojeg poseti najviše stranih turista, a 2018. godine evropske gradove i druge top destinacije ovog kontinenta posetilo je 713 miliona turista iz celog sveta.

Globalne statistike

Zemlja koja je ubedljivo najpopularnija na svetu jeste Francuska sa 87 miliona turista u 2018. godini. Zatim sledi Španija sa 82 miliona, praćena Sjedinjenim Američkim Državama (77 miliona), Kinom (61 milion) i Italijom sa 58 miliona turista koju su prošle godine posetili ovu zemlju. Tajland, kao omiljena meta mnogih hedonista nalazi na devetom mestu sa 36 miliona turista godišnje.

Broj turista porastao je i u zemljama Bliskog istoka koje nisu zahvaćene ratom, a porast od 10 procenata u odnosu na 2017. godinu zabeležen je u zemljama Severne Afrike.

A kada je reč o najposećenijim kulturnim ili istorijskim atrakcijama, multinacionalna kompanija za transport Uber, je na osnovu zahteva svojih kiljenata širom sveta, napravila klasifiku najatraktivnijih lokacija u 2018. godini. Pa tako, njujorški neboder Empire State Building je ubedljivo na prvoj poziciji, praćen posetama četvrtog najvećeg nebodera na svetu koji se nalazi u istom gradu tj. Freedom towera. Dok su Trijumfalna kapija i Ajfelova kula u Parizu najposećenije atrakcije u Evropi. Bakingamska palata nalazi se tek na 15 poziciji, kao i jedina atrakcija u Engleskoj, ali ispred Berlinskog zida, Vatikana, Diznilenda i egipatskih paramida.

S obzirom da je turizam usko povezan sa ekonomskim statusom onoga koji putuje, postavlja se pitanje, iz kojih zemalja dolazi najveći broj turista. Kina je zemlja koja je proteklih godina imala najveći ekonomski rast i samim tim doprinela da kineski turisti postanu najmasovniji turisti širom sveta. A za njima odmah se nalaze Nemci, Amerikanci i Britanci.

Iako turizam svakako doprinosi ekonomiji svake zemlje, poslednjih godina sve više se govori o kritičnom broju turista koji prete da ugroze ambijent, kao i da devastiraju kulturno i istorijsko nasleđe najposećenijh gradova i destinacija na svetu, 

U borbi protiv rasta broja nepoželjnih turista

U svom reportu, Jonathan Tourtellot, CEO National Geographic centra za održive destinacije, piše da turizam kojim se loše upravlja doprinosi prerazvijenosti, kulturnoj degradaciji, ugrožavanju sredine, socijalnom stresu i komercijalnoj propasti. A da bi se ovakva tendencija zaustavila, potrebno je preduzeti određene mere, što su već određeni gradovi počeli da primenjuju.

Kada je reč o Veneciji, turizam je za ovaj italijanski grad veoma važan, ali upravo su građani Venecije, ti koji se žale da je život u ovom gradu postao nemoguć, kao i da ako se nastavi ovim tempom, masovni turizam će vrlo brzo uništiti ovaj italijanski grad, koji važi za jednu od najznačajnijih UNESCO-ovih kulturnih baština.

Gorući problem u Veneciji su kruzeri, čiji putnici čine oko 20 odsto ukupnih poseta ovome gradu. Komitet “NoGrandiNavi” (Ne veliki brodovi), aktivan poslednjih godina, podneo je zahtev lokalnim vlastima da brodovi teži od 40 000 tona ne mogu da imaju pristup laguni. Krstarenje ovih brodova venecijanskim kanalom problematično je iz dva razoga; zbog istiskivanja velike količine vode tokom tranzita, kao i zbog ogromnog zagađenja usled emisije štetnih goriva.

Ekološka katastrofa

Prema, podacima  američke Agencije za zaštitu okoline, jedno-nedeljnim putovanjem kruzerom proizvede se više od 50 tona smeća, 3785 miliona litara otpadnih voda, 800.000 litara kanalizacijskog otpada, kao ii 568 litara opasnog otpada.

Ovaj komitet takođe zahteva da se utvrdi nepremostivi prag dozvoljenog broja turista na dnevnom nivou, a koji bi se takođe odnosio i na putnike sa kruzera.

Barbara Warburton Giliberti, član komiteta NoGrandiNavi i profesorka engleskog jezika na Univerzitetu Ca’ Foscari, kaže da problem nisu samo brojke, već i vrsta turista koja posećuje Veneciju.

“Nekada su u Veneciju dolazili studenti i ljudi koji su posećivali muzeje, informisali se o istoriji grada i njenim građanima. Danas, nažalost, postoji samo potreba da se kaže: Video sam Veneciju”, objašnjava Warburton Giliberti.

A pošto još uvek ne postoji konkretna politička strategija u preduzimanju određenih mera u borbi protiv masovnog turiazma, pokret “Generacija 90”, aktivan poslednje 3 godine, svojim akcijama, skrenuo je pažnju lokalnih vlasti u Veneciji, da ako se pod hitno nešto ne preduzme, možda će upravo njihova generacija, tj. ona rođena ‘90-ih godina, biti poslednja koja će ostati da živi u ovom gradu.

Pozitivni primeri i mere za odgovorniji turizam

Kako Venecija, nije i jedini grad koji se bori sa problemom masovnog turizma, određeni gradovi širom sveta, počeli su sa uvođenjem određenih mera, koje bi mogle učiniti turizam i turiste odgovornijim.

Italijanski grad Matera, ovogodišnja evropska prestonica kulture, svojim projektom “privremeni građani”, omogućuje  svim posetiocima privremeni pasoš po ceni od 19 evra, a koji im omogućuje da osim posete starom gradu, posete i druge zanimljive lokalitete u samom gradu, kao i u blizini ovog srednjovekovnog grada. Takođe, pasoš omogućava i posete svih izložbi i ostalih kulturnih dešavanja.

Direktor Fondacije Matera 2019, Poalo Veri, ističe da ovakva strategijia može biti od koristi i drugim evropskim gradovima koji pate od masovnog turizma.

U najugroženijim gradovima, poznatim još i kao  “gradovi za izbegavanje”, kao što su Venecija, Firenza, Rim, Barselona, Pariz ili Dubrovnik, još uvek ne postoji jasna strategija o merama u borbi protiv masovnog turizma, ali postoji politička volja da se stvari promene.

Gradonačelnica Rima, Virginia Raggi uvela je kazne od 40 do 250 evra za turiste koji na bilo koji način ugrožavaju rimske fontane, bacanjem hrane, ili kupanjem u istima. A za najpopularniju fontanu di Trevi, postoji ideja da se uvede ograničeno vreme zadržavanja turista ispred iste, vreme koje je potrebno za slikanje i bacanje novčića u najlepšu fontanu na svetu. Dok u Dubrovniku se govori o tome da će ovaj grad u naredne dve godine potpuno zabranti sidrenje kruzera, kao što je najavio aktuelni gradonačelnik Mato Franković,takođe u najlepšem gradu hrvatskog primorja,  odavno je ograničen broj stolova u restoranima na otvorenom.

Međutim, pitanje je da li su ove i slične mere dovoljne, i da li će u bližoj budućnosti zaista da doprinesu značajnijim promenama. Takođe, postavlja se i pitanja, koji su to indikatori, i da li su oni dovoljni, a na osnovu kojih je definisan masovni turizam danas.

Davide Papotti, profesor kulturne geografije na Univerzitetu u Parmi, kaže da kada je reč o Italiji, potrebna je pre svega veća transparentnost u odnosu na zaradu koja dolazi iz turističkog sektora, kao i jasan plan ulaganja u održivi turizam. 

“Takva strategija, mogla bi da poboljša odnose građana i turista u budućnosti, naglašava Papotti”, smatrajući da je turizam ipak bogatsvo koje je potrebno čuvati i negovati, a ne boriti se protiv njega.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.