Trumpova digitalna zamka za duše birača na Balkanu

Trumpovo najjače medijsko oružje stiglo je u Srbiju, odjeknulo je prošle sedmice u mnogim medijima na Balkanu. Taj zaključak je izveden samo zato što je Facebook stranica pod nazivom „Srbija naša zemlja“ povezana sa novouspostavljenom internet adresom Breitbart.rs, premda još nema potvrda da ta stranica, koja redovno targetira javne ličnosti koje smatra „srbomrscima“, ima bilo kakve veze sa sada već planetarno poznatim američkim portalom Breitbart News. Štaviše, zasad se čini gotovo izvesnim da ovaj američki desničarski portal zapravo ne otvara srpsku ekspozituru. Zasad. Ali, cela priča zapravo najslikovitije ukazuje koliko građani, čak i oni koji važe za dobro informisane, zaista i dalje ne znaju kako njihova aktivnost na društvenim mrežama može biti zloupotrebljena i u kakve digitalne zamke mogu da upadnu bez da su toga uopšte svesni.

Kada prosečni čitalac pročita sve ono što se pisalo ovih dana na ovu temu, verovatno bi sve moglo da se sažme u nekoliko rečenica: Facebook stranica „Srbija naša zemlja“ se proglasila za srpsku ispostavu Breitbart Newsa, na čijem čelu je nekad bio Steve Bannon, bivši strateg aktuelnog predsednika SAD. Kampanja, koja je započeta Facebook oglasima u Srbiji i okolnim zemljama, izuzetno liči na kampanju kojoj su bili izloženi američki birači pred izbore za predsednika SAD i britanski pred referendum o Brexitu. Srpski domen Breitbarta je zasad prazan, ali se za uređivanje stranicu „Srbija naša zemlja“ i Breitbart.rs vezuje izvesni Bogoljub Pješčić, koji je osumnjičen za pretnje novinarima i urednicima lista „Danas“ i televizije N1.

Suština priče

Međutim, suština priče je nešto komplikovanija i mogla bi počne od naizgled potpuno efemerne stvari – kvizova na Facebooku. Kakve imaju veze imaju ovi često budalasti kvizovi, pitate se. Kako veze ima „koja sam holivudska zvezda“, „šta sam bio u prethodnom životu“ ili „koja bih vrsta psa bio“ sa Trumpom ili Brexitom? Zapravo, vrlo mnogo. I to toliko mnogo da uobičajeno ljudi ne mogu ni da veruju. Niti o tome mnogo znaju.

A još manje znaju o Poljaku Michalu Kosinskom, koji je posle studija psihologije u Varšavi uspeo da dobije master i doktorske studije na eminentnom univerzitetu u Cambridgu, gde je razvijao metode takozvanog merenja osobina ličnosti, naročito u digitalnom svetu.

Polazeći od naučne teorije da se procena ličnosti može izvršiti na osnovu analize pet osobina – otvorenosti, savesnosti, ekstrovertnosti, ljubaznosti i neurotičnosti – Kosinski je uspeo da sa kolegom Davidom Stillwellom razvije jednostavan upitnik i to u formi Facebook aplikacije MyPersonality (Moja ličnost) koja je prerasla u kviz. Korisnici aplikacije su autorima davali pravo da koriste njihove podatke, a dva naučnika su počeli da upoređuju rezultate kvizova sa onim što te osobe čitaju, dele sa prijateljima ili označavaju pozitivno na Facebooku.

Posle četiri godine analize aktivnosti na Facebooku miliona korisnika, Kosinski je došao do naučnog otkrića kako na osnovu samo 68 „lajkova“ određene osobe aktivne na ovoj društvenoj mreži, može da predvidi koje je ona boje kože (i to sa 95 odsto tačnosti), seksualnu orijentaciju (sa 88 odsto tačnosti) i političku sklonost (sa 85 odsto tačnosti) svakoga.

Digitalni otisak

Njegov naučni rad ukazao je da ljudi na društvenim mrežama ostavljaju takav digitalni „otisak prstiju“ da je samo na osnovu njihovih „lajkova“ moguće skoro sve saznati o njima. Čak i ako nemate profile na društvenim mrežama, najverovatnije koristite kompjuter i pametne telefone koji imaju internet vezu i prikupljaju brojne podatke o vama kao pojedincu pa ste samim tim podjednako podložni ovom psihološkom skeniranju.

Kosinski je odmah shvatio opasnost od političke i korporativne zloupotrebe ovih digitalnih otisaka prstiju pa je u svakom svom naučnom radu isticao da oni mogu da predstavljaju pretnju dobrobiti građana. I dok je on uporno odbijao da analizu podataka miliona ljudi ustupi zainteresovanim firmama, njegov mlađi kolega sa instituta Moldavac sa američkim pasošem, Aleksandr Kogan, prema svemu sudeći, video je šansu za zaradu u ovoj naučnom otkriću.

Kako je kasnije utvrđeno u zvaničnoj istrazi britanskih vlasti „Kogan i njegova kompanija GSR pokupili su Facebook podatke 87 miliona ljudi širom sveta, bez njihovog znanja“ a potom su deo tih podataka podelili sa nekoliko organizacija, među kojima je i SCL Group u čijem sastavu je radila Cambridge Analytica, čiji timovi su pomagali izbornim kampanjama Donalda Trumpa i zagovornika Brexita.

I dok Kosinski i danas u svojim zvaničnim biografijama ističe da nema nikakve veze sa Cambridge Analytica, Kogan je otišao u Singapur, promenio ime u Dr Aleksandr Spectre i očigledno krcka novac dobijen za digitalni „sveti gral“ koji je prodao.

Sveti gral

Cambridge Analytica je, pak, od ovog „svetog grala“ zaradila milione, usavršivši ga na taj način što je za svaku kampanju biračko telo podelila na određene tipove ličnosti pa je za svaki tip ličnosti imao ciljanu marketinšku kampanju. Ta ciljana kampanja najčešće je sproveđena kroz sponzorisane objave koji su se pojavljivali određenim korisnicama Facebook-a i drugih društvenih mreža, dok su poruke kandidata za kojeg rade hiruški određivane pa često namerno kontradiktorne kako bi „pokrile“ nekoliko tipova ličnosti.

Primera radi, dok su za Trumpa radili kampanju u 17 američkih državana na koje su se fokusirali, tamošnje biračko telo podelili su u 32 tipa ličnosti pa su tako napravili 32 različite kampanje tako da poruke njihovog kandidata ili propaganda na različitim nivoima „gađa“ očekivanja tih tipova ličnosti. Štaviše, kako je isticao prvi čovek Cambridge Analytica, Alexander Nix, praktično svaka Trumpova poruka bila je osmišljena na osnovu analize podataka.

„Što više o nekome znate, to bolje svoju kampanju možete da sinhronizujete sa njegovim potrebama. Osnovno je to da ukrštamo ogromnu bazu podataka o demografiji, potrošnji i načinu života sa psihografskim podacima, dakle modeliranjem ličnosti“, hvalio se on, dodajući da ciljano komuniciraju sa ljudima o stvarima do kojih im je stalo i na način koji je prilagođen njihovoj ličnosti.

Ovo usmereno oglašavanje izgledalo je, ne samo tako što su Trumpove poruke prilagođavane potencijalnim biračima i oni zasipani ciljanim sponzorisanim Facebook objavama, već je i negativna kampanja prilagođana tako da odvrati određene potencijalne birače Hillary Clinton. Tako su neopredeljenim Afroamerikankama levičarskog opredeljenja na njihovim Facebook nalozima iskakale sponzorisane objave sa snimcima Clinton kako kaže za afroameričke tinejdžere da su predatori.

Ukršteni podaci

Štaviše, na terenu Trumpova kampanja je koristila sve ove ukrštene podatke da tačno zna u kojim kućama žive neopredeljeni birači, koji su skloni republikancima, pa su volonteri kucali samo na vrata tih domaćinstava. Pri čemu su imali tačna uputstva za razgovore kakve treba voditi sa određenim tipovima ličnosti kako bi rezultat njihove kampanje bio što uspešniji. Istini za volju, slična uputstva u kampanji su koristile i demokrate, ali nisu imali na ovaj način izgrađene profile birača.

Cambridge Analytica sprovodila je sličnu metodologiju i za kampanju zagovornika Brexita i očigledno uspela da ima veći uticaj neko uobičajena kampanja. Kada su evropski mediji otkrili ovo celo zamešeteljstvo, Cambridge Analytica se najpre branila, a posle su je vlasnici ugasili zbog „nesolventnosti“. Međutim, „sveti gral“ sa digitalnim zamkama za duše birača i dalje postoji i neko ga verovatno koristi.

Ali, otkud strah da se ovo digitalno oružje, koje je koristio Trump, sada pojavljuje u Srbiji? I u čiju korist će raditi? Ko stoji iza toga politički i finansijski?

Strah se stvorio kada su marketinški stručnjaci primetili da Facebook korisnicima u Srbiji izlaze ciljane sponzorisane objave i da je strana „Srbija naša zemlja“ aktivirala bezmalo 50 različitih reklama, koje izuzetno liče na poruke koje su u propagandnoj kampanji korišćene u SAD i Velikoj Britaniji. Iako je većina reklama namenjena za Srbiju, ima i onih koji su za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Mađarsku i Rumuniju, pri čemu su sve na srpskom jeziku.

Pokušaj kopiranja

Kako sada stvari stoje, prema svemu sudeći, u pitanju je pokušaj kopiranja Breitbarta i digitalne kampanje koju je osmislila i koristila Cambridge Analytica, a sve u cilju podizanja popularnosti stranice „Srbija naša zemlja“ a ne neke konkretne političke kampanje. Međutim, sama činjenica da je neko na teritoriji nekadašnje Jugoslavije krenuo makar i u jeftinu kopiju ove vrste digitalne zamke za duše korisnika društvenih mreža a samim tim i birača, alarmantna je. Naročito, što je u pitanju ksenofobna i nacionalistička kampanja, koja označava „srbomrsce“, „izdajnike“ i „strane plaćenika“.

Zasad se čini da ova kampanja nije zasnovana na ozbiljnom ukrštanju svih podataka o biračima, već da je zasnovana samo na uobičajenoj Facebook kampanji, koju je moguće platiti i usmeriti ka određenim grupacijama. Ali, kao da na Balkanu nema dovoljno preteča Trumpa koji u svojim govorima izriču kontradiktorne rečenice i time „kupuju“ duše birača različitih opredeljenje. Kao da nema dovoljno stranaka koje pokušavaju da dobiju naklonost birača tako što imaju kampanje koje na jednom mestu ujedinjuju ideološki protivrešne programe. Kao da nema dovoljno političkih vođa koji svoju politiku zasnivaju na metodu „zavadi pa vladaj“.

Očigledno nije dovoljno. I zato bi svaka osoba morala da se zapita zašto neka reklama na društvenim mrežama ili običnim sajtovima izlazi baš njoj. Zašto to baš njoj nude i ko bi mogao da ima interes od toga. Nekada je to bio posao novinara, koji su razotkrivali pozadinu vesti i kampanja. U digitalnoj eri, to je svakodnevni posao svih nas. U suprotnom, upadamo u digitalne zamke, bez da smo toga i svesni.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera