Topi se njemački uspjeh u borbi protiv korone

Evropa dobrim delom smatra Nemačku zemljom za uzor po pitanju suočavanja sa pandemijom korona virusa, ali minulih dana Nemci sve više sumanjaju da će im drugi talas pandemije potopiti taj uspeh. Stupci nemačke štampe minulih dana prepuni su analiza i komentara o tome kako bi trebalo da izgleda nova nemačka strategija za suzbijanje drugog talasa epidemije, kako sprečiti da nemački turisti šire infekciju, kome od političara je borba protiv korone postala kamen oko vrata, ali i šta očekivati od takozvane ruske vakcine.

Broj novoinficiranih u Nemačkoj raste, kako zbog letovanja Nemaca u inostranstvu, tako i zbog toga što u samoj Nemačkoj ljudi popuštaju u poštovanju pravila o nošenja maski, držanju odstojanja i higijenskim merama.

List Frankenpost navodi da je, prema poslednjim podacima Instituta Robert Koch, skoro trećina novih infekcija zbog ljudi koji se vraćaju sa odmora. Ovaj list ističe da su korona žurke bezobzirne prema drugima, bez obzira da li su Nemačkoj ili negde drugde.

Oštrije kazne i korona-lutrija

Prema oceni lista Heilbronner Stimme, krajnje je vreme da vlasti oštrije i doslednije deluju protiv onih koji krše pravila.

„Više kontrole u autobusima i vozovima, veće prisustvo policije u javnim prostorima, ogromne kazne – to je jedini način da se postupa sa sebičnim narodom željnim zabave. Nažalost, apelima na razum ovih ignoranata se ništa ne postiže“, ocenjuje Heilbronner Stimme.

Badische Zeitung se osvrće na to što je na nemačkom spisku rizičih područja po pitanju pandemija koronavirusa ponovo Španija, koja je „posle Nemačke najpopularnija destinacija za odmor Nemaca“.

„Ovo može biti naročito delikatno za Nemačku. Turistima, s druge strane, preti igra živaca: svako ko se vraća kuči iz visokorizičnih područja, kao što je Španija, mora da ide u kućni karantin sve dok mu ne dođu rezultati obaveznog testa. Putovanje preti da postane korona-lutrija. Ko zna kako će se brojke (o broju inficiranih) razvijati između rezervacije, odlaska na put i povratka kući“, ističe Badische Zeitung i dodaje da su se oblaci nadvili nad pretpostavkom da je bar u Evropi moguća čista relaksacija. „Ostanite kod kuće, ovaj jezivi savet dobija na draži“.

Budući da je u nekoliko od ukupno 16 nemačkih pokrajina već počela nova školska godina, nemački mediji komentarišu i nove okolnosti u kojima se pokušava organizovati da đaci redovno idu u školu. Savetnik nemačke vlade i virusolog Carsten Drosten u tekstu za nedeljnik Zeit preporučuje da se zabrani kontakt među odeljenjima tako da u slučaju pojave infekcije može samo konkretno odeljenje da se pošalje u dvonedeljnu kućnu izolaciju a ne cela škola.

Kako broj inficiranih raste, prema oceni lista Neue Osnabruecker Zeitung, nije iznenađenje da zbog straha od infekcije učitelji koji pripadaju rizičnim grupama neće da se vrate u škole.

„Jer bez obzira na sve preduzete mere, čak i u ograničenom normalnom funkcionisanju, škole će uvek biti veliki rizik za infekciju“, ističe list.

Neobaviješteno 900 osoba pozitivnih na testu

Posebno zaprepašćenje nemačke javnosti priređeno je u Bavarskoj, čiji je premijer Markus Soeder već mesecima nastojao da brzim i oštrim merama u rešavanju korona-krize se prikaže kao jak lider sposoban da bude budući nemački kancelar.

Reutlinger General Anzeiger ukazuje kako je Soeder isticao kako „Bavarska čini uslugu celoj Nemačkoj time što (putnicima povratnicima) pruža dobrovoljne testove (na koronu), najavljujući povećanje kapaciteta za testiranje sa 55.000 na 200.000 testova dnevno“.

„Ubrzo posle toga se saznalo da je čak 44.000 ljudi testiranih u Bavarskoj čekalo na rezultate dve nedelje, a da 900 ljudi čiji su testovi bili pozitivni uopšte nisu o tome obavešteni“ , navodi Reutlinger General Anzeiger, ocenjujući da je to ogroman nemar.

List Frankenpost ocenjuje da je Soeder, u svom nastojanju da bude prvi, doveo ljude u Nemačkoj u ozbiljnu opasnost, a dnevni list Rhein Neckar Zeitung ističe da, osim političkog aspekta, koji ide na ruku Soederovim konkurentima za budućeg kancelarskog kandidata demohrišćanskog bloka, mnogo dramatičniji bi mogao da bude medicinski aspekt priče.

“Devet stotina pozitivno testiranih osoba sada luta zemljom kao prenosioci virusa, zaražavajući druge. Ovo može imati mnogo gore efekte od razuzdane večeri na Balearskim ostrvima, posebno jer su sadašnji novoinficirani ljudi mnogo mlađi od prvih pacijenata sa koronom u martu i aprilu“, navodi dnevnik iz Heidelberga i ističe da ovde „nije reč o tome da li se Markus Soeder oseća posramljenim i možda manje prikladnim za kancelara, već je više reč o zaštiti ljudskih života“.

Ugledni Frankfurter Rundschau zbog svega Soedera zove „prodavcem magle“ koji je želeo dobrovoljne testove za sve putnike, uprkos upozorenjima da postoje uska grla u kapacitetima za testiranje.

Dnevnik Sueddeutsche Zeitung, pak ukazuje da se u Nemačkoj borba protiv korone vodi u dubinama lokalnih vlasti, koje su bile gotovo zaboravljene pre pandemije.

„Dok u Bavarskoj bar na nivou pokrajine postoje strukture koje mogu da kontrolišu infekciju, službe u ostalim pokrajinama su prepuštene same sebi. One su zavisni od improvizovane podrške“, ističe minhenski dnevni list.

Ruska vakcina kao gigantski eksperiment

S druge strane, Sueddeutsche Zeitung se osvrće i na takozvanu rusku vakcinu, ocenjujući da „u korona krizi ništa nije tako veliko kao nada u efikasnu vakcinu“.

„Loše je kada se ta nada zlouotrebljava u političke svrhe. Još je gore ako se dogodi bez uzimanja u obzir bezbednost i zdravlje sopstvenog stanovništva. Rusija je odobrila vakcinu bez detaljnog ispitivanja da li će vakcina uopšte delovati i koju štetu može da nanese. Uprkos pandemiji, ovo nije usluga čovečanstvu već grubi nemar“, ističe uticajni liberalni dnevnik.

Na sličnom stanovištvu je i konzervativniji Frankfurter Allgemeine Zeitung, koji ocenjuje da „ono što stoji iza Putinovog navodnog odobrenja jeste jedan gigantski eksperiment na ljudima“.

„Kremlj nije želeo ni da čeka šest meseci, koji su najavljeni početkom juna za prve dve faze: testiranja bezbednosti i efikasnosti na 38 dobrovoljaca. Stoga nema značajnih kliničkih podataka, barem oni nisu objavljeni. Za Putina mora biti dovoljno to ako može da uveri da je jedna od njegovih kćerki dobila vakcinu i da ju je dobro podnela. Na ovaj specijalan način je Putinova medicinska elita sama sebe diskreditovala“, ocenjuje Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Berlinski dnevnik Welt navodi da vakcina koja daje imunitet dve godine zvuči skroz sjajno, ali nijedan istraživač iz inostranstva to sve još ne može da oceni jer Rusi još nisu predstavili nikakve istraživačke podatke“. List Volksstimme podseća na oktobar 1957. godinu kada je Zapad bio šokiran time što su Rusi odjednom bili u vođstvu u svemirskoj trci, ističući da bi slično moglo da se dogodi i sada ali da „još nedostaju čvrsti dokazi za takav zaključak“.

„Postupci ruske vlade su u suprotnosti sa međunarodnim kriterijumima koji obično moraju da budu ispunjeni prilikom razvoj i testiranja nove vakcine. Ali, ova vakcina uništava normalnost. Na kraju, nikome neće biti pokazan niz testora ako se dokaže da vakcine stvara imunitet na korona virus“, sumnja Volksstimme.

S druge strane, Nuernberger Nachrichten ističe da „zdravlje ljudi ne sme biti rizikovano zbog prestiža“.

„Ovde nije u pitanju bespilotna mala kapsula kao što je bio Sputnik 1, koji je lansiran u svemir, već su u pitanju milioni ljudi na Zemlji. Distribuiranje nedovoljno testirane vakcine može biti duplu rizik. Ako se kasnije dokaže da je neefikasna ili čak i opasna, poverenje biće izgubljeno“, ističe bavarski dnevnik.

Izvor: Al Jazeera