Theodora Merona na suđenju Radovanu Karadžiću mijenja Ivo Rosa

Američkog sudiju Theodora Merona u Apelacionom veću u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića zameniće portugalski sudija Ivo Roza, odlučio je međunarodni sud u Hagu.

Tom odlukom apelacionog veća suda završen je pravni spor sudija Merona i Žan-Kloda Antonetija, drugog sudije po starešinstvu, o tome ko ima pravo da imenuje novog sudiju.

Apelaciono veće dalo je za pravo Meronu, koji je predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Rosa je bio i Antonettijev izbor

Spor je nastao kada se Meron, nakon zahteva Karadžićeve odbrane za njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti, sam povukao iz apelacionog veća i na svoje mesto imenovao Rozu.

Antoneti, kao i Karadžićeva odbrana, smatrali su, međutim, da je na Antonetiju da, nakon Meronovog povlačenja iz predmeta, imenuje svog zamenika.

Apelaciono veće je presudilo da, iako se povukao iz procesa Karadžiću, Meron, kao predsednik suda, zadržava pravo da imenuje sudiju u apelaciono veće.

Time je apelaciono veće praktično učinilo bespredmetnom odluku kojom je sudija Antoneti, istovremeno, na zahtev Karadžićeve odbrane, još jednom izuzeo Merona.

I sam Antoneti je, međutim, u toj praktično nevažećoj odluci za Meronovog naslednika imenovao Rozu.

Meron se sam povukao iz postupka

Spor sudija u Karadžićevom predmetu nastao je nakon što je Antoneti na suđenju bivšem komandantu Vojske RS-a, generalu Ratku Mladiću, na zahtev odbrane, iz apelacionog veća, “zbog utiska da su pristrasni”, izuzeo vodeće sudije Merona, Karmela Agijusa i Liu Daćuna.

Antoneti je usvojio argument odbrane da trojica sudija ne mogu da budu nepristrasna zato što su u ranijim predmetima osudili oficire potčinjene Mladiću za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici.

Karadžićeva odbrana je iskoristila tu odluku i, na osnovu pravnog standarda koji je uspostavio Antoneti, zatražila da i iz tog procesa bude diskvalifikovan sudija Meron.

Meron se, da ne bi odugovlačio postupak, zatim sam povukao.

Bilo je planirano da sud u Hagu do kraja ove godine izrekne pravosnažnu presudu Karadžiću, koga je Haški tribunal prvostepeno osudio na 40 godina zatvora.

Krivi za genocid u Srebrenici i ratne zločine

Karadžić je proglašen krivim za genocid počinjen u Srebrenici; progon Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce u periodu 1992–1995.

Za ista krivična dela Haški tribunal je u odvojenom procesu osudio na doživotni zatvor Mladića.

Obojica su se žalila na presude, ali je to učinilo i tužilaštvo, koje traži da i Karadžić i Mladić budu osuđeni i za genocid u još šest bosanskih opština.

Izvor: Agencije