Oglasi

Tabaković: Nema potrebe za prelazak na euro

Guvernerka Narodne banke Srbije za Al Jazeeru kaže kako svi, od građana do države, moraju uravnotežiti svoje bilanse.

_Leko-cfQAk

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u razgovoru za Al Jazeeru kazala je kako ne vidi razlog zašto bi ta država zamijenila svoj dinar za euro te da svi, od svakog građanina pa do države, trebaju uravnotežiti svoje bilanse.

„Pad vrednosti dinara, koji iznosi 5,5 procenata, svakako otežava situaciju i na to niko nije imun. No, sa merama politike koje su nam bile na raspolaganju, učinili smo sve da ta kolebljivost bude što manja“, kazala je te dodala kako je NBS „investirala oko 1,5 milijardi evra“ kako bi se amortizirala inflacija.

Istakla je kako očekuje da Vlada Srbije ima plan reguliranih cijena, ukoliko se za njim ukaže potreba.

„Moramo da uravnotežimo trgovinski bilans, ali i sve druge bilanse. Građani moraju da uravnoteže vlastite, kućne bilanse, firme također. Mi moramo trošiti onoliko koliko zarađujemo, a jednim rebalansom budžeta ne možemo sve srediti“, istakla je.

Građani na udaru

Euro nakon 12 godina od uvođenja u zemljama regije koriste Slovenija kao članica Evropske unije, ali i Crna Gora i Kosovo.

Snaga srbijanskog dinara mjeri se eurom. Ova valuta je za godinu oslabila za čak 5,5 posto u odnosu na euro.

Za 100 eura i u 2015. godini dobija se oko 12.000 dinara. To znači da je vrijednost dinara na najnižem nivou još od 1990-ih godina i hiperinflacije. Pad vrijednosti dinara najviše pogađa građane.

„Zato što sve poskupljuje, zato što se stanarina plaća u evrima, zato što je nemoguće živeti ovako“, govori Beograđanka Anka Brkić.

Njen sugrađanin Miroslav Viškanović kaže: „Ne zna čovek šta da radi, da li da ih čuva, ako ih ima, mada ih sve manje ima, ili u dinarima ili u evrima, jer to je sve gore i gore, polako klizi. Kada se okrenete, a ono pao.“

Pad dinara ne odgovara ni bankarima.

Fiksni kurs

U Erste banci kažu da bi fiksni kurs dinara bio bolji za privredu i građane, jer bi se tako lakše planirala stopa inflacije. Dinar je u prošloj godini oslabio, jer nije imao deviznu potporu države.

„Mi mnogo trošimo deviza, više nego što ih proizvodimo i to može samo sistemski da se reši. To može samo da se reši na način da Srbija počne više da proizvodi, to je jedan dugoročan proces od poboljšavanja privredne klime, na čemu naša Vlada danas radi, do privlačenja domaćih i stranih investitora i pokretanje novog investiocionog ciklusa“, navodi Slavko Carić, predsjednik Izvršnog odbora Erste banke.

Kako bi spriječila prevelike oscilacije kursa dinara, Narodna banka Srbije svakog dana na tržištu proda desetke miliona eura.

Tako je u 2014. za tu namjenu NBS intervenirala sa 1,65 milijardi eura. To znači da je utrošeno 21 posto deviznih rezervi u odbranu dinara - Srbija ima 7,7 milijardi eura raspoloživih rezervi.

Ekonomisti kažu da je to luksuz koji Srbija ne može da priušti. Zato neki od njih, poput Miroljuba Labusa, zagovaraju prelazak na euro.

Prema njegovim riječima, to se može uraditi po modelu Crne Gore, bez dozvole EU-a. Taj sistem bi monetarnu politiku Srbije, kako kaže, stavio u realne okvire, a privreda i građani bi bili oprezniji.

„Srbija neće to da uvede jer postoje mnogi interesi protiv toga, pre svega Narodna banka je protiv toga, jer gubi značajnu polugu svoje monetarne funkcije. Ne treba da gubimo iz vida da ni banke to ne žele, jer, pošto vi stalno menjate devize za dinare i dinare za devize značajan izvor prihoda je na tim maržama koje postoje“, objašnjava ovaj profesor političke ekonomije.

Monetarna politika

Međutim, neki ekonomisti smatraju da sa dinarom NBS može amortizirati efekte krize upravo preko kursa - sa eurom to ne bi mogla.

„Kada bi smo imali evro, ne bismo mogli monetarnom politikom izdavanja novca, ubacivanjem novca u opticaj ili povlačenjem novca iz opticaja da upravljamo ekonomijom, odnosno tim delom ekonomije koji je pod kontrolom Narodne banke Srbije“, smatra Dušan Uzelac, urednik finansijskog portala Kamatica.com.

U posljednjih 12 godina euro je ojačao u odnosu na dinar za čak 100 posto, javlja iz Beograda reporter Al Jazeere Đorđe Kostić.

„To znači da je za ovogodišnju prosečnu platu u Srbiji od 45.000 dinara moguće dobiti oko 370 eura, dvostruko manje nego što bi to bio slučaj 2002. godine“, dodaje.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.