Sve mora biti pod vođinom kontrolom

Piše: Rade Radovanović

Sećate li se basne o škorpiji i žabi? Primeti škorpija žabu u potoku te je najljubaznije što može zamoli da je ova na leđima prenese na drugu obalu. Žaba je ljubazno odbije, pravdajući se objektivnom opasnošću da bi je opasnica, na kraju puta, ipak mogla ubosti.  Škorpija na to navali dodatnim uveravanjima i ljubaznostima te žaba pristane i primi je na svoja leđa. Kada stigoše na drugu obalu, suvozemna saputnica izvije rep i zabije svojoj dobročiniteljki smrtonosnu bodlju pod kožu. Na žabin smrtonosni vapaj – zašto mi to učini? – škorpija joj posve racionalno odgovori – takva mi je priroda!

Medijski fenomen

Time što je objektivno predstavljala i što je značila svojim gledaocima poslednjih nekoliko godina, Radio-televizija Vojvodine je bila istinski medijski fenomen ne samo u okvirima balkanskog regiona. Od nekadašnje izrazito ratnohuškačke televizije, kojom su nekažnjeno carovale Miloševićeve i Šešeljeve patriote, a potom dosadnog lokalnog državnog servisa koji emituje vesti na srpskom i jezicima manjina te kičerantske zabavno-muzičke emisije, RTV je transformisana u istinski medijski  javni servis uporediv sa najboljim svetskim primerima te vrste.

Slobodan Arežina, vrhunski medijski autor i urednik, u saradnji sa dokazanim i talentovanim stvaraocima, od kojih je većina postala višak u privatizovanom beogradskom B92, uspeo je da poslednje četiri godine, od provincijske novosadske TV stvori nešto što je san svakog pravog TV profesionalca – da u rasponu od informativnog, preko kulturnog i dramskog, pa sve do zabavnog programa, ostvari veoma visok nivo, a da mu pritom brojne emisije budu i izuzetno gledane.

Objektivni medijski analitičari konstatovali su jednostavnu činjenicu – u svojoj višedecenijskoj istoriji Radio-televizija Vojvodine nikada nije bila ni objektivnija, ni bolja, ni gledanija. 

Ubedljivom pobedom na aprilskim vojvođanskim izborima, Vučićeva SNS osvojila je ne samo pokrajinsku vlast, nego, shodno balkanskim pravilima vlasti i vladanja, i najbolju domaću radio-televiziju.

U nekim drugim i drugačijim državama, svaki istinski izborni pobednik radovao bi se “dobitku” javnog medijskog servisa kakav je RTV. U Srbiji – već i zbog same škorpionske suštine i logike pobednika izbora – ne samo da se nisu radovali, već su, i pre nego što su zaposeli osvojene pozicije, uz pomoć svojih izvršitelja u Upravnom odboru, odmah smenili “opasnog neprijatelja” Slobodana Arežinu a potom i kompletnu uredničku garnituru RTV-a.

Da li su i zašto morali da budu tako efikasni? Pa program RTV-a, koji su Arežina i saradnici kreirali i realizovali nije bio nekakva politička opozicija bivšim radikalima preimenovanim u sadašnje naprednjake, nove vladare Vojvodine. Ili je, kako zaključuje pomni analitičar Teofil Pančić, upravo taj i takav, nadstarnački radio-televizijski program bio i nešto još gore od najopasnije naprednjačke opozicije –civilizacijski opozit Vučićevom stilu vladavine.  Zato se moralo tako promptno i radikalno reagovati? Novom starom premijeru i njegovim izvršiocima na nižim nivoima vlasti nisu potrebni bilo kakvi “javni servisi”, pogotovo ne tako kvalitetni i uticajni kakav je bio RTV, nego upravo suprotno – isprobani reality ispirači mozgova kojima se javnost uspešno anestezira da željno očekuje svaki vođin nastup – oduševljenja ili besa, već prema potrebi.

‘Početak velike čistke’

Zanimljiva su i raznovrsna reagovanja na smene u RTV-u. Pet novinarskih udruženja pozvalo je međunarodne organizacije da reaguju povodom smena na Radio-televiziji Vojvodine, ocenivši da su te smene posledica političkog pritiska vlasti i instrumentalizacije tog javnog servisa.

“Događaji u RTV-u u potpunosti podsećaju na početak devedesetih godina prošlog veka, kada je s tadašnje Radio-televizije Novi Sad otpušteno, na prinudni odmor poslato ili marginalizovano nekoliko stotina najuglednijih urednika i novinara koji nisu želeli da se stave u službu Miloševićevog režima”, kaže se saopštenju koje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres i Asocijacija onlajn medija (AOM).

Građanska Vojvodina, koalicija nevladinih organizacija, smatra da “političko nasilje i smena 14 urednika na RTV predstavlja samo početak nove velike čistke u Vojvodini, po ugledu na takozvanu jogurt-revoluciju. U ovoj koaliciji strahuju da će smene i “čistke” od strane “lažno proevropskog, a zapravo autoritarnog, nacionalističkog i centralističkog režima Aleksandra Vučića” biti nastavljene i u mnogim drugim vojvođanskim institucijama.

I Evropska unija, Savet Evrope i OEBS reaguju na talas smena urednika u Radio-televiziji Vojvodine. Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija izjavljuje da je zabrinuta zbog odluke da preko noći bude smenjen ceo uređivački kolegijum Radio-televizije Vojvodine, te da bez konkursa bude zamenjen novim urednicima. “Time se definitivno šalje pogrešan signal o nezavisnosti javnog servisa u Vojvodini”, kaže ona, ističući da će OEBS nastaviti da prati razvoj događa na RTV-u.

Još su zanimljivija reagovanja i ukupna atmosfera koja se stvara sa suprotnih, režimskih pozicija. Sam Aleksandar Vučić tvrdi da se u pomenute smene nije mešao, te da je “sve čisto i u skladu sa zakonom, bez upliva politike, jer se sve radi kroz Upravni odbor”.  Napominje i da njega zanimaju i “RTV i RTS, jer su izbori završeni i četiri godine treba da se radi”- zbog čega se sada itekako tresu i u Takovskoj 10 u Beogradu, sedištu RTS-a.

Likujući što je opet došlo njegovo vreme, Ratko Dmitrović, “proslavljeni srpski patriota”, napada frontalno proglašavajući  NUNS i njegove članove “simpatizerima ustaške Hrvatske.”

“Mnogi od vas su kroatofili, to ste danas, to ste bili devedesetih, i nemojte toga da se stidite”, govori u nacionalnom zanosu direktor i glavni i odgovorni urednik  režimskih, nacionalističkih Večernjih novosti, poznat pre svega po šovinizmu koji je neštedimice rasipao predratnim i ratnim programima Miloševićevog RTS-a.

Ljiiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica režimske Politike i predsednica UNSa, braneći slobodu govora, brani i kolegu Dmitrovića od NUNSa… “Ako volite slobodu govora dužni ste da branite Ratkovo pravo da govori i ono na šta se vama utroba okreće”, propisuje istaknuta nacionalna trudbenica opominjući ujedno da “mediji koje finansiraju tuđe države rado kritikuju svoju vlast, a samo iznimno svoje darodavce”.

U Srbiji su sve ređi domaći mediji koji nisu pod direktnom ili indirektnom kontrolom režima. Da bi mogao nesmetano da ide svojim evropskim putem i rešava zadatke koje mu postavljaju MMF i Svetska banka, Vučić, u skladu sa svojom prirodom, mora sve da kontroliše a posebno medije. Kome se to ne dopada preostaju mu dostupni strani mediji, internet portali i društvene mreže.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera