Sudski rašomon u Srbiji

Piše: Jelena Milić

Narodna skupština Srbije će uskoro raspravljati o predlogu Vrhovnog saveta sudstva o prestanku funkcije Nati Mesarović, predsednici Vrhovnog kasacionog suda i VSS-a. Ovo izjašnjavanje inicirano je na osnovu zahteva ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, upućenog Vrhovnom kasacionom sudu da se izjasni o predlogu odluke VSS-a o prestanku funkcije Nati Mesarović, nakon što je Ustavni sud, navodno, utvrdio da odredba zakona po kojoj je izbrana na tu funkciju nije u skladu sa Ustavom. Ustavni sud je proglasio protivustavnom odredbu zakona koji je regulisao način predlaganja prvog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a Skupština Srbije je Natu Mesarović izabrala na osnovu direktne ustavne odredbe, a ne na osnovu tog zakona.

Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, podneo je ostavku na mesto člana Odbora za ustavna pitanja, osuđujući otvorene ucene i pretnje jednoj nezavisnoj instituciji, predsednici i njenoj porodici.

Da se stolica Nati Mesarović drma javno je i direktno najavio Vladimir Cvijan, poslanik Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, optuživši je da je najodgovornija za korupciju u pravosuđu. Potom je Snežana Malović, bivša ministarka pravosuđa iz redova Demokratske stranke, iznela teške optužbe na račun Cvijana i njegovih pretnji upućenih Vladimiru Mesaroviću, sinu Nate Mesarović, koji je i sam sudija. DS je protiv Cvijana potom podnela krivičnu prijavu.

Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, povodom istog slučaja, podneo je ostavku na mesto člana Odbora za ustavna pitanja, osuđujući otvorene ucene i pretnje jednoj nezavisnoj instituciji, predsednici i njenoj porodici. Jovanović je tim povodom izjavio: “Ideja da je tako nešto uopšte moguće mora biti sankcionisana smenom i jasnom osudom partije koja je Cvijana predložila na tu funkciju.” Osuda SNS-a nije usledila.

Elegantno izbjegavanje

U međuvremenu, predstavnici strukovnih udruženja i nezavisni eksperti ukazuju na proceduralne propuste u naimenovanjima za sudske funkcije, ali i da ti propusti ne mogu za posledicu imati opoziv odluka onih koji su ih doneli, iako su izabrani u proceduralno spornom postupku. Očita je uzdržanost u osudi samog načina najave smene Nate Mesarović od strane Cvijana, za koji je teško naći poređenje u stabilnim demokratskim društvima.

Međunarodna zajedinca je spremna da sadašnjim vlastima u Srbiji progleda kroz prste nedopustive stvari, sve dok su oni spremni da čine ustupke u pregovorima sa Prištinom.

Objašnjenje za činjenicu da će Cvijan, vrlo verovatno, proći nekažnjeno za javnu i dokazima na pravom mestu za sada nepotkrepljenu defamaciju Nate Mesarović treba tražiti u vrlo rizičnoj spremnosti zapadne međunarodne zajedince, a pre svega Evropske unije, da sadašnjim vlastima u Srbiji progleda kroz prste nedopustive stvari za jednu demokratsku zemlju u kojoj je na snazi vladavina prava i zaštita ljudskih prva, sve dok su oni spremni da čine ustupke u pregovorima sa Prištinom.

Zato ne iznenađuje da je, naprimer, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji William Infante pozdravio ovih dana nastojanje Vlade Srbije da suzbije korupciju, uz birane reči hvale, iako je nemoguće da nije upoznat sa svim propustima u reformi pravosuđa i dnevnim dešavanjima oko spora Cvijan-Mesarović. Skoro istovremeno, direktor u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Pierre Mirel izjavio je da je impresioniran velikim brojem reformi koje se sprovode u Srbiji i otvorenošću vlasti za razgovore, elegantno izbegavajući osvrt na veliki broj gorućih tema, od smene Nate Mesarović do divljanja desničarskih ekstremističkih organizacija uz saglasnost vlasti.

Promena ružnog lica

Ovako optimistične ocene međunarodni zvaničnici iznose uprkos potpuno suprotnim nalazima o procenama reformi domaćih eksperata, čije se mišljenje donedavno uvažavalo. Ugledna pravnica Vesna Rakić Vodinelić ovako je, ovih dana, dakle u jeku afere Cvijan-Mesarović, ocenila dosadašnji rad ministra prvosuđa Nikole Selakovića i stanje u pravosuđu: “U okviru sopstvenog resora, Selaković je, posle gotovo sedam meseci, na nuli, kako je i započeo. Pravosuđe je i dalje u haotičnom stanju, dostojnom glavnih ‘reformatora’ iz proteklog mandata – Malović, Mesarović, Ristić – plus Ustavni sud. Selaković, ni kao ministar, ni kao član VSS-a, još nije učinio ništa da taj haos smanji.”

Pravosuđe je i dalje u haotičnom stanju, dostojnom glavnih ‘reformatora’ iz proteklog mandata – Malović, Mesarović, Ristić – plus Ustavni sud.

Ako se uzmu u obzir i ocene samog državnog vrha o stanju u sektoru bezbednosti – da je u pitanju zmijsko gnezdo nekontrolisanih obaveštajnih službi, a pritom se ništa ne čini da se to popravi, osim nastavka otimačine partijskog plena i naimenovanja vlastitih ljudi u sektoru bezbednosti, zaista je teško poverovati u iskrenost borbe protiv korupcije, u navodnu želju za uvođenjem reda u pravosuđe i u mogućnost da se i obećanja data Briselu oko Kosova, a pod iznudom veza vrha vlasti sa Darkom Šarićem, realizuju. EU ima opravdanje za ovakve rizične poteze – njoj je preče da reši pitanje statusa Kosova i time ojača svoju poziciju relevantnog međunarodnog aktera, nego da nastavi sa iskrenom podrškom suštinskim reformama u Srbiji, ako mora da bira. Ova vlast je očito primorava na to.

I pored ovako katastrofalnog stanja u sudstvu i odsustva podele na sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast, da spomenemo samo to, sociološkinja Vesna Pešić je nedavno ocenila: “Dačićeva i Vučićeva vlada je prva posle Đinđićeve koja iskreno vodi Srbiju u EU i koja na realnim osnovama pokušava da reši kosovsko pitanje. Ova vlada je shvatila da postoji samo jedna evropska politika, koja je nezavisna i od leve i od desne ideologije, i od nacionalizma i od građanstva. Srbiji je isporučen spisak obaveza koji se tiče EU-a i Kosova i Ivica Dačić i Aleksandar Vučić rade po tom spisku. Podržavam ovu vladu, zato što neko hoće konačno da reši pitanje Kosova, jer je Kosovo uslov svih uslova za izvlačenje Srbije sa evropskog dna i promene njenog ružnog lica.”

Ostaje pitanje šta su tačno njeni motivi da učestvuje u ovom rašomonu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera