Studenti na koje se obrušila vlast: Ne boje se nikoga!

Epilog 12-odnevne blokade Rektorata Univerziteta u Beogradu je da je rektorka Ivanka Popović stala uz svoje studente. Nakon što je dala izjavu da osuđuje upad članova Srpske napredne stranke u Rektorat, koji se odigrao 13. septembra – prvog dana blokade, studenti i rektorka su seli da razgovaraju.

Rezultati tog razgovora su sledeći: Senat, Savet i Studentski parlament beogradskog univerziteta traže od Odbora za profesionalnu etiku da do 4. novembra 2019. donese konačnu odluku o tome da li u izradi doktorske disertacije Siniše Malog postoje elementi neakademskog ponašanja plagiranja.

Zatim, rektorka se obavezala da će Univerzitet rešiti smeštaj studentima koji će zbog Univerzijade 2020. biti izmešteni iz studentskih domova, čime će se obezbediti da se nastavna godina odvija normalno, uz dodatak još jednog ispitnog roka.

Prvobitna odluka je bila da se cela nastavna godina, sa svim ispitnim rokovima, završi do 20. juna 2020. Takođe, rektorka je obećala da će problem dostupnosti obavezne literature za sve predmete biti rešen.

Vučićev manir

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ovakav razvoj situacije reagovao je u svom prepoznatljivom maniru, kao i uvek kada govori o neistomišljenicima – bezobrazno, vređajući i nipodaštavajući ljude, nezaobilazno se sprdajući sa vrednostima građanskog društva.

Rečnikom pijačnog preprodavca koji naglas zajedljivo komentariše realno bolju robu sa tezge preko puta, pritom narcisoidno uveren da je duhovit, Vučić je iz Njujorka poručio da podržava ljubav rektorke i studenata:

Biografija Ivanke Popović

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović potiče iz ugledne novosadske porodice. Deda joj je bio senator Daka Popović, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popović, jugoslovenski diplomata.

Završila je Tehnološko-metalurški fakultet, gde je magistrirala i doktorirala. Bila je prodekanka na matičnom fakultetu, a potom i dekanka od 2006. do 2012.

Bavi se istraživanjima o degradaciji i stabilizaciji polimera, kinetici polimerizacije, reciklaži polimera i održivim razvojem. Bila je mentorka više od 50 diplomskih, završnih i master radova, osam magistarskih radova i šest doktorskih disertacija. Autorka ili koautorka je više od 85 naučnih radova, objavljenih u međunarodnim ili nacionalnim časopisima. Dobitnica je medalje Srpskog hemijskog društva za uspeh i pregalaštvo u nauci.

(Izvor: istinomer.rs)

“Za rektorku je super što 15 dana nije ušla u svoju kancelariju… Ja podržavam to, ne damo rektorku ni za šta na svetu! Ako može još 15 dana da ne radi ništa, to bi bilo idealno, a onda da se pojave zajedno sa bakljama u oslobođenom rektoratu i da kažu ‘Oslobodili smo rektorat’.”

Glumeći nezainteresovanost, na kraju je prokomentarisao: “Koga je, uostalom, i briga za sve to?”, a studentske zahteve je okarakterisao kao idiotske.

Odakle su studenti?

Sa raznih su fakulteta: elektrotehničkog, organizacionih i političkih nauka, sa arheologije, etnologije, filozofije, filološkog, fizičkog, matematičkog, šumarskog i biološkog fakulteta. Ključna tema koja ih povezuje su lažne diplome.

U poslednjih deset meseci su pokušavali na razne načine da rešavanje problema posedovanja lažnih diploma pomere sa mrtve tačke: studentskim protestnim šetnjama, performansima, sastancima sa rektorkom, aktivizmom na društvenim mrežama.

Blokada je bila poslednji korak na koji su morali da se odluče kako bi se rešilo, prvo po značaju, pitanje spornog doktorata Siniše Malog jer je procedura ispitivanja autentičnosti njegovog doktorata “upala” u neke rupe u zakonu, pa su se Odbor za profesionalnu etiku i komisija na Fakultetu organizacionih nauka, a sad i Nastavno-naučno veće, dogovorili da prebacuju odgovornost sa jednog tela na drugo.

Rokovi od 60 i 120 dana su čista kupovina vremena jer nisu određeni pravilnikom nego su usmeno dogovoreni. Studenti su svoj poslednji korak – blokadu Rektorata – preduzeli jer ne mogu da se pomire sa činjenicom da je osoba koja je ukrala akademsku svojinu ministar u Vladi.

Položila posljednji ispit

Prošle subote sam u dvorištu tada još blokiranog Rektorata razgovarala sa Valentinom Reković. Ona ima 21 godinu i studira na Fakultetu političkih nauka. U petak, 13. septembra, u danu kada je započeta blokada, ona je u 12:15 završila poslednji ispit i samo 45 minuta kasnije pridružila se kolegama u Rektoratu.

Ove jeseni upisuje četvrtu godinu. Dobar je student, od prvog dana je na budžetu – dakle, sve svoje obaveze završava na vreme:

“Ja mislim da ovu vlast najviše boli to što smo mi mladi, pošteni, požrtvovani, dobri studenti i što zapravo jesmo sve ono što oni koji njih podržavaju nisu. I upravo zato što ih to najviše boli oni pokušavaju da spinuju, da okrenu priču. Ali mi odlično znamo sa kime radimo proteklih deset meseci tako da nama ništa ne znači kada čujemo da neko iz Srpske napredne stranke kaže nešto ružno o nama. Mi smo samo studenti koji žele da sačuvaju svoj univerzitet; mi predstavljamo požrtvovanost i sticanje diploma i zvanja posvećenim radom, a ne prevarama. Mi predstavljamo vrline studenata, bez obzira na našu brojnost, koju nam vlast takođe spočitava. Većina studenata nas podržava, ali iz nekih svojih razloga su uplašeni. Mi ih razumemo i uradićemo sav posao i za njih – borićemo se do kraja za sve one koji u ovom trenutku sede kod svojih kuća i uče da bi pošteno stekli diplomu.”

Najizloženija u javnosti, zbog davanja izjava medijima koji prate blokadu, jest Mila Jovanović, studentkinja molekularne biologije. Đak generacije u osnovnoj i srednjoj školi, završila je drugu godinu fakulteta sa prosekom 9,65.

Jedan od njenih saboraca je na drugoj godini Elektrotehničkog fakulteta. U toku trajanja blokade je položio dva ispita, učeći u Rektoratu. Tu je i koleginica koja studira fiziku i jedna je od najboljih na svom smeru; uz to, izvanredno svira violinu.

U Rektoratu ima i studenata koji nisu na vreme završili fakultete jer su se ozbiljno bavili aktivizmom. Mlađe kolege su ponosne na njih jer su posvetili mnogo svog vremena, znanja i energije da bi ukazivali na društvene probleme i podsticali njihovo rešavanje.

Podrška profesora

Mnogo je univerzitetskih profesora koji su podržali studente u blokadi. Dolazili su u Rektorat da razgovaraju sa njima, ponosni što njihovi đaci pišu istoriju. Svesni toga, studenti su odmeravali svaku svoju reč i svaki svoj potez.

Veoma su istrajni u svom cilju da ova blokada iznedri suštinsku promenu jer Srbija ne bi imala ministra finansija koji je plagijator da je sistem na Univerzitetu dobar. Ipak, uz svu dobru volju, jedna blokada teško da može da ispravi sve greške koje postoje na Univerzitetu; ona može da bude tek prvi korak koji će pokrenuti mehanizam kojim će se rešavati jedan po jedan problem.

Želja i cilj Valentine Reković je da za 10 ili 20 godina ni ona ni neko od njenih kolega – saboraca ne bude primoran da dolazi u posetu nekim drugim studentima koji su blokirali Rektorat iz istih razloga.

Izgleda da Srbija ipak ima budućnost – slobodnomisleću, obrazovanu i sa integritetom. Nije ni čudo što se vlast obrušila na njih.

Takva budućnost je pretnja marifetlucima i organizovanom lopovluku.

Izvor: Al Jazeera