Stanković veoma blizu povratka u dres Srbije

Prvotimac milanskog Intera ističe da, ako zaigra u Zagrebu, planira i ostati u reprezentaciji do kraja kvalifikacija.

Dejan Stanković, Nogomet, Fudbal, Srbija, Slovenija
Stanković je posljednju utakmicu za državni tim odigrao u oktobru 2011. godine protiv Slovenije u Mariboru [EPA]

Bivši, a po svemu sudeći i budući kapiten nogometne reprezentacije Srbije Dejan Stanković rekao je da će se vratiti u nacionalni tim i zaigrati protiv Hrvatske u Zagrebu 22. marta, u meču kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2014. godine, samo pod uslovom da bude potpuno spreman, navodi agencija Tanjug.

„Rekao sam selektoru [Siniši] Mihajloviću da prvo moram da budem zadovoljan sobom, da budem spreman i sa kondicijom i sa glavom. Do meča na Maksimiru ima još 40 dana, do tada moram da imam nekoliko utakmica u nogama, da budem 120 odsto spreman i onda ću moći da razmišljam o protivniku“, rekao je u petak Stanković, koji je, zajedno sa Savom Miloševićem, sa 102 utakmice rekorder po broju mečeva za „Orlove“.

„Ime i prezime ne igra i nikad sebi ne bih dozvolio da se vratim samo zbog imena.“

On je u razgovoru sa novinarima u Beogradu dodao da je svjestan rizika, ali da se ne plaši, jer čovjek ponekad u životu mora i da preuzme rizik.

„Razgovarao sam sa mnogim sportistima, osvajačima olimpijskih medalja i otprilike 90 posto je protiv povratka! Kažu da ne mogu ništa da dobijem time niti da mogu nešto da promenim, ali nekad u životu neki rizik mora da se preuzme“, kaže Stanković, inače član italijanskog Intera.

„Pretrpeo sam mnogo kritika dok sam igrao za reprezentaciju, opravdanih i neopravdanih. Strah me nije, iako bi mnogi rekli da sam glup, pogotovo što sam jednom rekao ćao. Realno je da sam donesem odluku, ne da li ću igrati nego da li se osećam spremnim za tu utakmicu.“

Nova pravila ponašanja

Prvotimac milanskog tima ističe da, ako zaigra u Zagrebu, planira i ostati u reprezentaciji do kraja kvalifikacija, a nada se i do Svjetskog prvenstva u Brazilu naredne godine.

„Ne dolazim da uradim nešto loše, da napravim neki problem, dolazim da igram za dres. Ne zanima me ni broj na dresu, ni kapitenska traka niti rekordi. Da sam ih jurio mogao sam odavno da imam bar 120 utakmica za reprezentaciju. Istrčao bih na Maksimir i da mi tamo slome obe noge, nema problema. Ne mogu da kažem 'ne' Srbiji i mislim da ne radim ništa loše“, ističe Stanković.

Kaže da nema osjećaj da je odlazio iz reprezentacije, a komentirao je i nova pravila ponašanja, poput pjevanja himne ili aplaudiranja protivničkoj.

„Pevanje himne nije problem, pevao sam je i ranije, ali kad je u pitanju aplaudiranje tuđoj himni, uz dužno poštovanje svima, ne znam... Igrao sam u Zagrebu 1999. godine, tada nismo ni čuli našu himnu, bilo je pakleno, kad su dali gol i mi smo se s njima radovali, jer smo posle toga mogli da počnemo da igramo fudbal“, navodi.

„Ne verujem da će sada pritisak da bude toliki, iako utakmica ima svoju takmičarsku tenziju. Samo da ostane u normalnim okvirima. Ruku na srce - oni imaju odličan tim, ali mislim da mogu da pomognem. Ne verujem da me se plaše, ali mislim da imaju respekta prema mojoj karijeri.“

Na pitanje da li postoji šansa da karijeru završi u beogradskoj Crvenoj zvezdi Stanković je bio jasan.

„Ja sam Zvezdino dete, ali ne mogu da razmišljam o nečemu što nije realno. Uvek proleti neka misao, za Zvezdu se živi, ali da igram nije realno. Voleo bih još jednu utakmicu za Zvezdu, možda mi se i ostvari želja, neka revijalna. Ali, sad su Zvezdi potrebni ratnici, momci koju oru teren, šta ja da radim sa 35, 36 godina“, izjavio je nogometaš Srbije.

„Želja mi je da karijeru završim u Interu, imam ugovor do 2014. godine, ostalo nas je još šestorica iz šampionske generacije. Videćemo, biće teško, posle 15 godina karijere, moraš ponovo da učiš da hodaš. Ali, verujem da ću, kada se to desi, naći nešto ispred sebe - trener, predsednik, ali ubeđen sam da ću nešto naći i nastaviti da se bavim strasno, kao da igram.“

"Svestan sam svega"

Stanković se vratio na teren minulog vikenda protiv Chieva, u italijanskom prvenstvu, poslije devet mjeseci pauze i dvije operacije.

„Od maja do Nove godine bar tri puta bio sam u ozbiljnom problemu, veoma blizu da stavim tačku. Imao sam stalne bolove, pokušavao da se vratim, dve operacije... Ali, uz pomoć familije, saigrača, ljudi iz kluba koji su bili fenomenalni i podrške da ne odustanem nisam hteo da se predam.“

„Želeo sam da odigram bar još jednu utakmicu, operisao bih se i treći put da je trebalo. Što kaže Rafael Nadal, najsrećniji sam kad igram tenis, tako i ja za fudbal, pa makar i trpeo neke bolove. Svestan sam svega, 34 godine, dve operacije, pa i da ih nisam imao, godine i kilometri su učinili svoje. Bio sam blizu, ali nisam hteo da se predam. Hteo sam da kraj bude kad to ja odlučim“, zaključio je Stanković.

Posljednju utakmicu za državni tim odigrao je u oktobru 2011. godine protiv Slovenije u Mariboru i tada se, poslije poraza od 0:1 i izgubljenih šansi za plasman na Evropsko prvenstvo 2012, oprostio od reprezentacije.

Izvor: Agencije

Teme: 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.