Šta u Velikoj Britaniji znači slogan – ostani oprezan?

Planinari znaju da silaženje sa vrha može biti opasnije nego uspinjanje do njega. Pogotovo ako si  se na spuštanje uputio bez adekvatne opreme.

Upozorenja o opasnostima ishitrenog  povratka u novu normalnost stižu sa svih strana. A ovo je uputio jedan od najuglednijih britanskih epidemiologa, profesor na Oksfordu, Dejvid Hanter, kako bi objasnio vladi da još nije došlo do uslova za labavljenje mera.

Kao i u drugim zemljama tako i u Britaniji, zemlji sa najvećim smrtnim ishodom od korona virusa u Evropi,  nova mantra zamenila je preko noći, staru: Umesto “Ostani kod kuće“ na snagu je stupila krilatica “budi oprezan”.

Nasuprot preporukama vlade, Škotska, Vels i Severna Irska, tri konstitutivna entiteta Ujedinjenog Kraljevstva ostala su pri starom sloganu, tako da će se do daljnjeg jedino Engleska pridržavati novih uputstava, ma koliko ona bila nejasna.  

U Britaniji bi to moglo da se shvati kao još jedan dokaz da London više ne drži kontrolu na celoj teritoriji kraljevstva, čak ni u vanrednim zdravstvenim situacijama. 

Profesor Hanter je jedan od mnogih naučnika koji pitaju zašto vlada Velike Britanije nije ni posle dva meseca primenila jedini sistem koji se pokazao efikasnim u obuzdavanju epidemije korona virusa. “Testiraj, udji u trag zaraženog, i izoluj ga”.

“Zemlje koje kontrolišu koronavirus – Južna Koreja, Tajvan, Kina, Australija Novi Zeland – u mnogočemu se međusobno razlikuju, ali sve one su u centar svoje strategije stavile sistem testiranja, praćenje kontakta i izolacije”, što se skraćeno naziva TTI (testing, tracking, isolation).

Oksfordski epidemiolog  prognozira da će uskoro zbog  novih žarišta ponovo morati da se zakatanče pojedina mesta, gradovi, čak i regije…” ukoliko se prihvate preporuke Borisa Džonsona. 

Premijer je sa svojim saradnicima, u dokumentu od pedeset stranica pokušao da razjasni šta sve obuhvata nova faza u borbi protiv virusa. Naj(ne)jasniji je poziv da se ljudi vrate na radna mesta, i da do njih putuju biciklom, sopstvenim kolima, u krajnjem slučaju javnim prevozom ali sa maskom.

Poziv se odnosi samo na one, koji ne mogu da rade od kuće. A to su ljudi sa nižom školskom spremom, radnici u fabrikama, čistači, vozači, gradjevinski radnici, magacioneri, prodavci, dobavljači, raznosači, kuvari… u čiji opis radnog mesta spada i fizički kontakt sa drugim građanima.

Korona je klasno pitanje

Kolumnista Gardiana Oven Džons navodi da su po podacima državnog statističkog zavoda do sada u Britaniji najčešće smrtno stradali baš ljudi sa najmanje plaćenim zanimanjima gde su kontakti neizbežni. A među radno sposobnim stanovnicima najmanje su umirali najbolje plaćeni koji rade od kuće.

Korona virus je klasno pitanje, ističe Džons. “Taj bezobzirni lovac ne bira svoje žrtve nasumično… Cilja na one najsiromašnije. U velikoj meri je poštedeo one koji mogu zaraditi platu preko Zooma iz svoje radne sobe”. 

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Šta zapravo znači u Velikoj Britaniji slogan “Ostani oprezan”?

Kao i u ostalim delovima sveta to znači “Ostani kod kuće”, ali samo ako ti tvoja primanja to omogućavaju. Za sve ostale nova poruka i praktično i teorijski  glasi da krenu po starom a za svoju sudbinu sami će biti krivi.

Imućniji će biti zaštićeni, siromašniji će biti izloženi prevelikom riziku. “Klasni sistem opstaje čak i u mrtvačnici” zaključuje kolumnista.

Retko se kada Francuzi i Englezi slažu oko bilo čega, ali poslednjih meseci najjači britanski mediji često daju reč francuskom naučniku svetskog glasa Tomasu Piketiju.

Ovaj ekonomista ukazuje na opasnost od povećane nejednakosti i izbijanja klasnih tenzija u postepidemijskom vremenu a ukoliko medju siromašnima preovlada bes , to može dovesti do još jače mržnje prema strancima, ili prema povlašćenim elitama, pa i do oružanih sukoba.

Piketi se ipak nada da će prevladati razum i da će se Evropska Unija postići transnacionalni konsensus za izgradnju socijalno odgovornih država.

Mnogo veće ulaganje u univerzalni zdravstveni sistem je neophodno, da bi spremnije dočekali sledeću pandemiju, i izborili se sa aktuelnim korona virusom. “Nadam se da će se Britanija vratiti u Evropu” poručuje Piketi.

Novi referendum o nezavisnosti Škotske?

Bregzit je inače sa najezdom korone izgubio primat među najčešće pominjanim kovanicama na britanskom ostrvu. Čak i najtvrdokorniji bregzitaši retko pominju kako će izgledati veze sa ostatkom kontinenta kad na kraju ove godine isteknu rokovi za usaglašavanje stavova sa Briselom.

Boris Džonson i njegova konzervativna partija ubedljivo su pobedili na izborima prošlog decembra i dobili su više nego komotnu većinu u Parlamentu koja im je omogućila da tri i po godine posle problematičnog referenduma, izvedu ono što su želeli.

Usledio je simbolični izlazak iz EU 31 . januara, premijer je obećao da će njegova zemlja, oslobođena evropskih stega procvetati.

Ostalo je još samo da sa Briselom ispregovara komplikovane uslove ovog razvoda. U opticaju su bile mnoge verzije koje su se terminološki svodile na “tvrdi” ili “meki bregzit”.

U pitanju su naravno mnogo složeniji problemi: Nerešivim se pokazalo pitanje oko razdvajanja Republike Irske od Severne Irske koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva. Nije lako ubediti Škote, koji većinski žele da ostanu u EU, da ne mogu da idu na drugi referendum i glasaju za nezavisnu Škotsku. Virus je dodatno je osnažio kritičare Borisa Džonsona. 

Nikola Sterdžen, predsednica škotske vlade, najglasnije se usprotivila relaksiranju mera koje je predstavio Džonson, jer one zemlju “vode u katastrofu”. Od strane parlamentaraca iz Škotske nacionalne partije čuje se čak da je Boris Džonson jednostranim rizičnim potezima, prestao da bude britanski premijer. I da je on de fakto predsednik vlade “uže Britanije”, zapravo Engleske. 

U zastoju su pregovori između Londona i Brisela. Početkom marta predstavnici Ostrva i 27 zemalja EU sreli su se u Briselu. Da je korona virus počinjao svoj pir, moglo se naslutiti tek po bočicama za dezinfekciju na njihovim konferencijskim stolovima.

Dva meseca kasnije, iz svojih kuća moraju da se uloguju da bi se uopšte dogovorili o formatima konferencijskih sastanaka. Nisu odmakli dalje od početka. Vreme neumitno teče i sve je manje zajedništva među političarima.

Ponos Britanije, njihov univerzalni zdravstveni sistem (NHS)  pre korone je počeo da pati od bregzitaškog virusa i pre korone. Torijevci su se godinama trudili da ga okrenu u pravcu Amerike i da njegove delove privatizuju.

Džonsonova prethodnica, Tereza Mej, oduzela je medicinskim sestrama dotadašnje beneficije koje su im omogućavale da se nose sa visokim zakupninama stanova, i troškovima života. Svi članovi Konzervativne partije aplauzom su pozdravili “štedljivost” Tereze Mej čija je meta bio NHS.

“Ne postoji magično drvo novca, koje možemo u beskraj da istresamo”, rekla je tadašnja premijerka. Sada je valjda jasno da će za zdravstvo u budućem vremenu mora da se nađe neuporedivo veći novac.

Posle referenduma o bregzitu, oko 11.000 medicinskih radnika iz EU napustilo je NHS i vratilo se kući ili otišlo u druge zemlje. Džonsonov ministar zdravlja Mat Henkok, pozdravio je odlazak stranaca iz nacionalnog zdravstvenog sistema.

Posledice bregzitaške kratkovidosti su postale očigledne već pre tri meseca kada je korona virus prepunila bolnice. I kada su penzionisani lekari i medicinsko osoblje iz najugroženije starosne grupe pozvani da pomognu.

Po rečima premijera Borisa Džonsona, lekari i sestre bukvalno su mu spasli život i pomogli da dodje do daha.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera