Šta sve može Fugaku, najbrži računar na svijetu?

Teško da je Charles Babbage, izumitelj prvog računara, koga je on nazivao “Mašina različitosti” jer je mogao da rešava različite jednačine, mogao da zamisli današnje kompjutere, smartfone i internet.

Kasnije je Babbage konstruisao i “Analitičku mašinu” – mehanički računar koji je imao memoriju i mogao da ponavlja iste računske operacije. To je bilo daleke 1830. godine.

Kompjuter za svakog

Vek kasnije, četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama, počinje brzi razvoj računskih mašina i računara baziranih na vakuumskim cevima, a kasnije i na tranzistorima. Iako izuzetno primitivni – iz današnje perspektive – ovi računari su u to vreme zapravo bili revolucija. Mogućnost da mašina sama, bez pomoći čoveka, obavlja računske operacije i manipuliše informacijama bila je zapanjujuća. Šezdesetih godina prvi kalkulatori su koštali kao šestomesečna plata, te su ih mogli priuštiti samo bogati ili naučnici na univerzitetima.

Par decenija kasnije, početkom osamdesetih, proizvodnja čipova postaje sve jeftinija, a kućni računari postaju svakodnevnica širom sveta, pa i u tadašnjoj SFRJ. Commodore 64, Sinclair Spectrum i Amiga bili su popularni računari i na ovim prostorima, a treba reći i da je Jugoslavija imala i nekoliko “domaćih” računara – doduše, baziranih na uvoznim procesorima, ali proizvedenih u domaćim fabrikama.

Aleksandar Mitić, profesor matematike, dobro se seća tih dana:

“Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, informatiku je predavao ko je stigao – matematičari, fizičari, čak i poneki profesor hemije. Imali smo čak dva 286 PC računara u školi, a većini učenika je to bio i prvi susret sa računarom. Dosta stvari se promenilo od tada – zapravo sve, evo, moja deca su imala laptop u prvom razredu osnovne, a vidim da današnji klinci već imaju i smartfone”, kaže Mitić.

Baš super superračunar

Često se pojam “superračunara” i distribuirane obrade podataka meša sa internetom i skladištima podataka. Kada vidite fotografiju iz neke od velikih IT kompanija, u 99 posto slučajeva su u pitanju skladišta podataka – veliki broj diskova za pohranjivanje podataka korisnika – slika, dokumenata, audio i video fajlova.

Da superračunar ne mora da zauzima “pola zgrade” svedoči i nekoliko projekata u kojima su računarsku snagu obezbeđivale – Play Station konzole za igrice.

Tako je Univerzitet u Massachusettsu od nekoliko stotina Play Station 3 konzola stvorio superračunar koji istražuje galaksije i svemir. Ovakav računar košta mnogo manje od “pravog” superračunara i troši neuporedivo manje električne energije. I Američko vazduhoplovstvo (US Air Force) je imalo sličan projekt – čak 1760 Play Station 3 konzola je činilo veliki superračunar nazvan Kondor. Naravno, tačna namena ovog računara je tajna, ali generalna namena mu je bila analiza fotografija sa američkih špijunskih satelita. Takođe, Kondor je bio i 33. najbrži računar na svetu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ipak, ne morate biti velika kompanija, obaveštajna agencija ili milioner da bi posedovali superračunar – niti vam treba ogroman prostor. Za par stotina eura svako može da nabavi male računare kao što je Nvidia Jetson Nano, ili Nvidia Xavier. Ovi računari nisu veći od tablet računara, a nude specijalizovane procesore i softver za razvoj veštačke inteligencije, analizu video i audio sadržaja, razne proračune, a mogu se povezati i na brojne spoljne uređaje.

Nikola Pajić, inženjer elektronike i programer, kaže da danas svi imamo neku vrstu superračunara u našem džepu:

“Svaki noviji smartfon od par stotina eura je moćniji od najboljeg računara od pre desetak godina. Na primer, Mac Pro G5 je tada koštao nekoliko hiljada eura, a danas je neupotrebljiv – ne može čak ni da pokrene YouTube i Facebook, što može svaki smartfon. Računari i smartfoni, svake dve godine uvećaju svoju brzinu za čak četiri puta”, objašnjava Pajić.

Šampion iz Japana

Fugaku je izvorno ime za planinu Fuji u Japanu, a ovaj termin takođe označava u “vrh svih vrhova”. Veoma prikladno ime za najbrži računar na svetu.

Fugaku superračunar se nalazi u Riken centru za računarska istraživanja u gradu Kobe u Japanu i trenutno je najbrži i najmoderniji na svetu. Ono što ga izdvaja od praktično svakog drugog superračunara je činjenica da ne koristiti procesore iz Intela ili AMDa – pa čak ni x86 procesore, već procesore zasnovane na ARM tehnologiji, a koji su veoma slični onima u našim smartfonima.

Fujitsu A64FX, kako glasi puno ime ovih procesora, troše mnogo manje električne energije nego dosadašnji procesori za ovu namenu. Kada imate na hiljade procesora, “računi za struju” postaju jedna od najvažnijih stavki rada ovakvog računara. A Fugaku ih ima čak 158.976 hiljada. Fugaku koristi posebnu verziju Linux operativnog sistema, specijalno razvijenog za ovu namenu.

Iako je Fugaku napravljen za proučavanje raznih pojava u fizici, kosmologiji i hemiji, te pravljenju detaljnih modela kretanja globalnog zagrevanja, trenutno radi na nečemu mnogo važnijem. Fugaku je već identifikovao preko 2.000 komponenti postojećih lekova i medikamenata koji bi mogli da čine lek protiv COVID-a 19. Direktor Riken centra Satoshi Matsuoka se nada da će Fugaku za par meseci moći da naučnicima “predloži” čak nekoliko terapija i lekova za korona virus.

Koliko smo zapravo napredovali

Mnogi stručnjaci smatraju da će dalji razvoj čipova i procesora za jednu deceniju omogućiti da superračunari kao što je Fugaku stanu u jednu manju prostoriju, a budu daleko brži.

Tu je i dolazeća tehnologija kvantnih računara, koja funkcioniše na potpuno novom principu, a za čiji opis bi nam trebalo mnogo više prostora. Kvantni računari će moći da vrše kalkulacije koje su nemoguće na današnjim računarima, zbog prirode električnih i digitalnih signala.

Mehanički kompjuter Charlesa Babbagea je imao mogućnost vršenja samo jedne računske operacije u sekundi. Fugaku superračunar može da radi brzinom od 410 kvadriliona matematičkih operacija u sekundi. Kvadrilion je hiljadu miliona miliona, ili broj 1 praćen sa petnaest nula.

Računari su prešli zaista dug put.

Izvor: Al Jazeera