Oglasi

Šta SAD i Francuska spremaju za Zapadni Balkan?

Al Jazeerini sagovornici tvrde da se Macronov poziv ambasadorima i SAD-ov potez trebaju odvojeno posmatrati.
Adis Merdžanović smatra da Macron ima velik problem kredibiliteta kad govori o angažmanu Francuske na Zapadnom BalkanuEPA - Arhiva

Ubrzo nakon što je francuski predsjednik Emmanuel Macron pozvao njegove diplomate u regiji Zapadnog Balkana da se više uključe u političke tokove u tim zemljama, iz američkog State Departmenta je došla vijest da je dosadašnji zamjenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Matthew Palmer imenovan za specijalnog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan.

Koliko su ova dva događaja povezana, da li se sprema novi zamah Zapada kada je u pitanju regija, jer se, pogotovo u američkom slučaju, radi o konkretnim koracima? Al Jazeerini sagovornici tvrde da se Macronov poziv ambasadorima i SAD-ov potez trebaju odvojeno posmatrati.

Politički analitičar s fokusom na jugoistočnu Evropu Adis Merdžanović smatra da se ne radi o nekoj novoj, koordiniranoj strategiji zapadnih aktera za regiju.

“Prioriteti zapadnih aktera su isti već dugo, a pravog angažmana pogotovo evropskih država nema već godinama. Najnovija 'inicijativa', ukoliko želimo koristiti taj termin, se pogotovo koncentrira na mogući dogovor između Beograda i Prištine koji bi mogao da uključuje ideju razmjene teritorija. Ta ideja je veoma opasna za region i ne vidim kako se može sprovesti uz poštovanje demokratskih procesa i ljudski prava, ali, nažalos,t postoje ljudi u Evropskoj uniji koji još uvijek misle da je to put u budućnost. Što se tiče drugih ciljeva Zapada u regionu – euroatlantska integracija, demokratizacija, uvođenje vladavine prava, sigurnosna saradnja itd. – ne vidim nikakvu novu strategiju niti ikakvu novu volju da se ulože ljudski ili financijski resursi u sprovođenje te strategije“, kaže Merdžanović.

Nema konkretne linije

Teško je, ističe, objasniti politiku SAD-a u ovom momentu, jer se ne vidi nikakva konkretna linija.

“SAD je uvijek imao posebne izaslanike za region. Historijska anomalija je da je ta pozicija bila upražnjena u zadnje vrijeme. Palmer je sigurno dobar izbor za tog izaslanika, no puno ovisi o tome, koliko je administracija spremna da podrži State Department u bilo kakvim aktivnostima. Do sada su ambasade u regionu imale veoma jasne stavove i neke akcije su bili izraz njihove pozicije, ali velikog angažmana nije bilo“.

Važno je, kaže, sada da politika SAD-a uzme u obzir probleme u regiji i usvoji svoje napore na teme demokratizacije, vladavine prava i ekonomskog prosperiteta.

U dugoročnoj perspektivi, smatra, samo to može dovesti do demokratskog, stabilnog i ekonomsko- prosperitetnog Zapadnog Balkana.

Srđan Cvijić, viši istraživač u Fondu za otvoreno društvo u Briselu, kaže da se, kada govorimo o američkom slučaju i imenovanju specijalnog izaslanika, radi prije svega o želji SAD-a da se Srbija i Kosovo vrate za pregovarački sto i da se osigura pravno obavezujući sporazum između dvije strane kao i međusobno priznanje.

“Kao što je gospodin Palmer i sam objasnio, pitanje Kosova je visoko na njegovoj agendi i razrešenje spora između Srbije i Kosova transformisalo bi ceo region Zapadnog Balkana i 'otvorilo' put Srbije i Kosova ka članstvu u EU“, navodi.

To je, kaže, prvenstveno rekacija na ozbiljan zastoj u pregovorima, ali u određenoj mjeri i na činjenicu da je EU za visokog predstavnika predložio španskog ministra vanjskih poslova Josepa Borrella.

“Španija je jedna od pet država članica EU-a koja Kosovo ne priznaje, te bi ova činjenica, bez obzira na eventualnu objektivnost visokog predstavnika koji je po fukciji barem do sada bio zadužen za medijaciju pregovora između Beograda i Prištine, mogla da oteža konačno rešenje spora“.

Francuska strategija

Kada je u pitanju Macronova najava, Cvijić smatra da se radi o sprovođenju dijela francuske Strategije za Zapadni Balkan iz aprila ove godine (https://mk.ambafrance.org/Strategie-francaise-pour-les-Balkans-occidentaux).

Jako je bitno, kaže, da Evropa i SAD zajedno rade na evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.

“Američko učešće i zajednička medijacija pregovora između Beograda i Prištine mogla bi da dovede do konačnog rešenja ali isto tako bez Evrope nema ni evropske budućnosti Balkana. Naime, kao što smo videli na primeru Severne Makedonije i Grčke nije dovoljno da zemlje Zapadnog Balkana urade njihov deo posla kada je reč o rešavanju sukoba sa susedima. Severna Makedonija je prihvatila do tada nezamislivo i promenila ime svoje države, a još uvek (zbog unutrašnje politike u EU) čeka na otvaranje pregovora za članstvo. Zamislite situaciju u kojoj Srbija i Kosovo postignu dogovor prihvatljiv za obe strane, čak se međusobno priznaju, a iz npr. Pariza, Haga ili drugih prestolnica čuju 'prvo reforma Unije pa tek onda proširenje'“.

Kako bi se zaista otvorio evropski put Balkana, naglašava Cvijić, Amerika može pomoći, ali je ključ prvenstveno u rukama EU-a i, kako kaže, u rukama Macrona.

“Kada bi, sledeći primer kancelarke Merkel, iz usta predsednika Francuske Republike čuli 'uistinu ujedinjena Evropa uključuje Zapadni Balkan', posao bi bio skoro gotov i teret odgovornosti bio bi na zemljama Zapadnog Balkana koje bi trebale da urade njihov deo posla i sprovedu neophodne reforme“, mišljenja je Cvijić.

'Macron je izdao evropsku ideju'

Adis Merdžanović smatra da Macron ima velik problem kredibiliteta kad govori o angažmanu Francuske na Zapadnom Balkanu.

“Mnogi su imali nadu da on može postati predstavnik jedne nove, otvorene i progresivne evropske vizije. Međutim, uprkos njegovim riječima i idejama za reformu Unije, sto se tiče integracije Zapadnog Balkana, on je bio veoma destruktivan. Mislim pogotovo na njegovu odluku da blokira otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom, uprkos činjenice da je ta država ispunila sve uslove Komisije i čak kroz dogovor sa Grčkom riješila jedan veoma dugotrajni problem u regionu“.

Radi unutrašnjih političkih razloga, ističe, Marcron je izdao evropsku ideju i unazadio proces integracije.

“Iz tog razloga mislim da se ne treba dati puno važnosti Macronovim riječima, nego njegovim djelima“.

 Tu Merdžanović ne vidi velike promjene.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.