Srbiji i Ani Brnabić glavne uloge na derneku u Banjoj Luci

Pod sloganom “Ponosna i vječna”, u najvećoj srpsko-bosanskoj varoši, Banjoj Luci, te u drugim gradovima bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska upriličene su svečanosti povodom, kako kažu, Dana RS-a i njenog dvadesetsedmogodišnjeg trajanja. I ovogodišnjoj centralnoj banjalučkoj svetkovini nije prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u glavni grad Bosanske krajine poslao “boraniju”, premijerku Anu Brnabić, ministra odbrane Aleksandra “Tetkinog” Vulina, predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića i Gorana Rakića iz Srpske liste. Za neupućene, to je čovek koji trenutno na Kosovu (s)provodi “genijalne” zamisli Beograda.

Svečani defile je počeo pošto je komandir počasne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a Vitormir Petričević predao raport predsednici RS-a Željki Cvijanović. U tom mimohodu bilo je više od 500 pripadnika MUP-a RS-a i više od 1.000 predstavnika civilnog sektora, a posle špancira usledila je svečana akademijia u sportskoj dvorani Borik, gde je Ani Brnabić uručen Orden RS-a sa lentom…

U najavi ovog događaja Milorad Dodik je poručio je da je 9. januar “sinonim za slobodu srpskog naroda, za koju su položeni životi”. Ta sloboda je, kazao je, izgrađena na ruševinama bivše zemlje. “Važno je da se danas okupimo oko 9. januara, jer se okupljamo oko slobode, našeg identiteta, svega što je važno za jedan narod”, rekao je Dodik novinarima u Banjoj Luci nakon liturgije, koju je u Sabornom hramu Hrista Spasitelja služio – ko bi drugi? – patrijarh srpski Irinej.

Gospođo premijerko, kome se obraćate?

Dan ranije, 8. januara, predsedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine pokazao kako gleda na granicu između Srbije i RS-a. U delu intervjua za YouTube kanal Centra za društvenu stabilnost voditelj je pitao Dodika, pokazujući na čašu vode ispred njega, šta bi uradio kada bi Drina bila večita granica, a sva njena voda sadržana u toj čaši. Puku je to izgledalo spontano, a Dodik je dohvatio čašu, nazdravio i popio vodu naiskap.

To je onaj isti Dodik koji je izborom za “dežurnog” predsedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine na startu mandata zatražio da se na mestima gdje se on pojavljuje (kao član Predsjedništva iz reda srpskog naroda i reprezent RS-a) “na vidnom mjestu nalazi i zastava RS-a”. Ono što je srpskom uhu milo, Dodik ne traži da ona bude pored zastave Bosne i Hercegovine, jer je i zakon propisao da se pored zastave Bosne i Hercegovine ne mogu isticati druge (zastave).

Nakon kićenja visokim ordenom RS-a, srpska premijerka je rekla da je to za nju potvrda “odgovorne politike” Vlade Srbije i predsednika Srbije. Ona reče da taj odnos svakako prevazilazi formalne, uobičajene oblike bilateralne saradnje… Reč je, kaže remijerka, o stvarnoj brizi za opstanak i napredak RS-a. Sledi pokušaj da se kod puka iskamči koji poen: “Uz čestitke svim građanima za Dan RS-a, želim da se i danas, nakon Božićnih praznika, kao najvećeg praznika mira, ljubavi, sreće i razumevanja, kako ulazimo u još jednu Novu godinu, ne zaboravljajući prošlost, da se ne bi ponovila, okrenemo budućnosti, saradnji, miru i stabilnosti, brizi za generacije koje dolaze iza nas i naših, pre svega, obaveza da za njih napravimo drugačiji region i bolju budućnost.” Gospođice Brnabić, o čemu Vi govorite? I kome se obraćate?

Možda govorite o budućnosti u kojoj će budući srpski osvešćeni naraštaji nastaviti da mrze sve što je bosansko/bošnjačko/muslimansko. To niste rekli, ali generacijama koje dolaze valja ponuditi nešto “opipljivije” od, kako kažete (onoga što su stabilne zemlje izgradile pre više od pola veka), izgradnje bolnica, obnove škola, obnadišta, puteva, domova kulture, indistrijkih zona, vodovoda, komunalne infrastrukture, projektima koji svi do jednog imaju “za cilj” takvu, drugačiju budućnost za sve naše građane.

Banja Luka mjesecima o opsadnom stanju

Za dva minuta i, čini mi se, dve sekunde pride, obraćanja, srpska premijerka se nije setila da pomene da je ovaj krajiški grad mesecima već u opsadnom stanju zbog jednog ubistva (Davida Dragičevća), u čemu su prste u pekmez, nema sumnje, zavukli i najviši predstavnici vlasti, policije…

Odsutni predsednik Srbije čestitao je porukom praznik predsednici RS-a: “Na dan Svetog Stefana, primite moje iskrene čestitke za Dan RS-a, uz najbolje želje za njen dalji napredak. Uz Vašu nepokolebljivu volju da odgovorite na različite izazove, kao i istrajan rad da građanima RS-a obezbedite blagostanje, uvek računajte i na nesebičnu podšrku Srbije… Srbija, u ime neraskidivih kulturnih i duhovnih veza, kao iskren prijatelj i pouzdan partner, uvek će biti snažan oslonac RS-u”, poručio je Vučić. Nije valjda!

“U isto vreme, čuvajući mir i stabilnost u RS-u i Bosni i Hercegovini, Vi nam pomažete da se posvetimo ekonomskom prosperitetu Srbije i ostvarenju zajedničkih planova. Želim svima u RS-u dobro zdravlje, sreću u ličnom životu i uspeh u radu. Živela Republika Srpska i živela Srbija”, istakao je predsednik Srbije. Izjava koja u rđavosti ne zaostaje za premijerkinom.

Iako srpski predsednik Dodika priziva na sve važnije događaje u Srbiji, u zgradi Predsedništva, Srpskoj akademiji naukai umetnosti i sličnim patriotskim institucijama, bogami i u reprezentativnoj skamiji na stadionu Crvene zvezde recimo, ima u toj počasti i rezerve o, po veliki svet problematičnom, svojatanju Dodika.

Za svakog poneki orden…

U lažnim “stabilnim uslovima, političkim, ali i ekonomskim, obilježavamo ovaj važan dan. Na ovaj način želimo da iskažemo poštovanje prema svojim građanima. Stabilne institucije garant su jake RS. Znam i verujem u čvrstinu ovog naroda. Znam da ćemo da savladamo prepreke koje su pred nama”, rekla je Cvijanović pre nego što je, na osnovu lične odluke, odlikovala 16 pojedinaca, institucija, organizacija i udruženja… Najsjajnije je otišlo u ruke srpske premijerke – Orden RS-a na lenti. Dejanu Bodirogi je uručen Orden časti sa zlatnim zracima, a usledila su priznanja široj javnosti manje poznatim laureatima.

Povodom “Sto godina od ulaska Srpske vojske u Banju Luku”, Ulicom kralja Petra Prvog Karađorđevića, u koloni na čelu sa konjanikom”, marširali su kadeti Policijske akademije RS-a. Bili su odeveni u tradicionalnu uniformu srpskog oficira i srpskog vojnika, a u ruci nosili pukovske zastave Srpske vojske sa kopljima i lentama.

Iz potonjeg rata u Bosni i Hercegovini u sećanju mi je priča arhitekte Borislava Spasojevića (nekadašnji predsedavajući sarajevske opštine Centar i poznati as jugoslovenskog rukometa) da je srpska vojska dobila ulicu u Sarajevu samo što se niz Bistrik spustila do grada u predelu Vijećnice. A kad su je preimenovali sarajevski Srbi, čineći politikansku uslugu, pre svega, onima u “matici”, osetili su se, poput mlade koja je iznenada izgubila svog životnog saputnika – ucveljenima.

Binički za kraj parade

Paradni marš, delo Stanislava Biničkog, izveo je policijski orkestar. Binički, kao što pretpostavljate, nema nikakvih dodornih tačaka sa delom Bosne i Hercegovine koji bi da se otcepi i postane država. Rođen je i skončao u Beogradu (27. jul 1872 – 15. februara 1942. godine) i poznat je po izvođenuju originalnog Marša na Drinu, pesme koja, jednako kao i Tamo daleko, raspaljuje srpski nacional-šovinizam poslednjih nekoliko decenija.

Možebit da Banjalučani nemaju formata kao pomenuti Binički, ali svejedno, mogli su da se predstave i sa slavnim Marijanom Benešom, rukometašima Borca, Antonom Josipovićem, velikim Petrom Kočićem… Za kraj parade o paradržavi odlučili su se za  pesmu Pukni zoro, koja ne smiruje, nego raspiruje godinama već podložene nacionalističko-šovinističke vatre u miltinacionalnoj Bosni i Hercegovini.

Srbi iz Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, okanite se Beograda i – gledajte svoja posla. Od Beograda ne očekujte ništa dobro.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera