Srbiji fali potpuno nova generacija političara

Nakon izbora u Crnoj Gori gde je DPS izgubio vlast nakon tridesetogodišnje suverene vladavine, te pobune građana u Belorusiji zbog izborne krađe, deo opozicije i građanstva počeo je da priželjkuje sličan scenario i u Srbiji. Već se razmatra šta će biti u Srbiji kao i „dan posle“ smene vlasti u Beogradu uprkos tome što su situacije u tri zemlje potpuno različite a izbori, kao i protesti, tek nedavno su završeni.

Istina je da su Srbija, Crna Gora i Belorusija nisko kotirane kada su u pitanju medijske i građanske slobode, a vlade u Beogradu i Podgorici su okarakterisane kao „hibridni režimi“ od strane Freedom House. Uprkos tome što vlade u Srbiji i Crnoj Gori dele pojedine karakteristike, uključujući savetnike i investitore, pristup medijima, opoziciji te ključnim pitanjima se svakako razlikuju.

Izveštaj OSCE povodom izbora u Crnoj Gori jasno naglašava da su državni resursi korišćenji u izbornoj kampanji ali da u samom procesu glasanja nije zabeležen veći broj neregularnosti za razliku od Srbije.

Tri različite autokratije

Upravo razlike u društvenim sistemima, spoljnoj politici i istorijskim okolnostima ne dozvoljavaju opoziciji da uspešno „precrta“ rešenja kada je u pitanju borba sa vlastima u Beogradu.

„Iako su Srbija, Crna Gora i Belorusija okarakterisane pod širokim pojom ‘autokratija’, način vladavine i međunarodne okolnosti se razlikuju u sve tri zemlje. Nemoguće je izvlačiti direktne paralele i preslikavati scenarije što opozicija u Srbiji uporno radi“, kaže za Al Jazeera Balkans direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović.

Prema njegovim rečima, upravo preslikavanje rešenja u borbi sa režimom Aleksandra Vučića oslikava dubinu problema u kome se nalazi opozicija u Srbiji.

„U pitanju je neozbiljnost opozicije koja nije u stanju da smisli adekvatni odgovor za vladavinu Aleksandra Vučića i to traje izuzetno dugo. To će prestati kada opozicija postane odgovornija i počne da radi na sebi. Aleksandar Vučić nije ni (Milo) Đukanović ni (Aleksandar) Lukašenko, on je negde između. A Srbija nije ni Crna Gora ni Belorusija ni po jednom kriterijumu“, tvrdi Popović.

On dalje navodi da je potrebno da opozicija čuje svoje birače i koje su njihove potrebe umesto da se oslanja na istraživanja ili kopiranje rešenja u borbi sa autokratijom.

„Površnost kopiranja svakako neće dati nikakve rezultate. Mi možemo da učimo od drugih zemalja kako se boriti protiv autokratije ali nikako preslikavati rešenja“, kaže Popović.

Postoje li mlade snage u Srbiji

Na političkom nebu Crne Gore pojavili su se nove i mlade ličnosti, poput Dritana Abazovića (URA) i Alekse Bečića (Demokrate) koji će svakako uticati na sastav buduće vlade Crne Gore i pravac u kome će se društvo kretati. Od njih već mnogi u regionu imaju visoka očekivanja a građanska opcija koju zastupaju, vidi se kao potencijalna brana nacionalizmu koji je prisutan na političkoj sceni Crne Gore.

Međutim, političkih lidera sličnih godina u Srbiji jednostavno nema uprkos tome što se priželjkuje jaka građanska opcija koja bi mogla da mobiliše snage protiv u Beogradu vladajućeg SNS-a.

„Nama nedostaje cela ta generacija mladih političara poput Abazovića i Bečića. Mi uopšte nemamo tu generaciju što je sa jedne strane razumljivo zbog sveopšteg uništavanja političkog života u Srbiji kome su manje više svi doprineli ali je tačku stavio Aleksandar Vučić“, navodi Popović i dodaje da je neophodno prvo stvoriti mlade lidere u Srbiji.

„Mi smo izgubili generacije ljudi koji su digli ruke od politike, koji su izgubili nadu da nešto uopšte može da se promeni. Ja verujem da to mora da se promeni, da se ubedi nekoliko generacija da su promene moguće i da je vredno za to se boriti.“

Bez nove generacije političara, smatra Popović, u Srbiji će ostati samo stariji i potrošeni političari sa malo uporišta u biračkom telu te da će Aleksandar Vučić moći nesmetano da nastavi sa svojom vladavinom.

Da su mladi politički lideri neophodni Srbiji smatra i dugogodišnja aktivistkinja i nekadašnja poslanica u Parlamentu Srbije, Aida Ćorović.

„Nisam sigurna da u Srbiji imamo snage da stvorimo čistu građansku opciju. Ostaje da se vidi kako će se i građanska opcija u CG ponašati. Ja zaista ne bih žurila, naučila sam da se čuvam građanskih opcija u regionu“, rekla je Ćorović za Al Jazeera Balkans.

Uloga žena u bjeloruskim protestima

Putem društvenih mreža pojavili su se snimci gde žene brane građane od napada tajne policije u Belorusiji, bilo pasivnim ili aktivnim otporom. Uloga žena u protestu protiv Aleksandra Lukašenka ima nemerljiv značaj.

Pitanje je da li bi slično moglo biti ponovljeno, imajući u vidu da je društvo u Srbiji konzervativnije, a žene su i dalje (većinom) na marginama političkog života.

Ona navodi da su upravo građanske stranke omiljena meta službi bezbednosti koje putem infiltracije u te stranke, obesmišljavaju političku borbu koja ne vodi ekstremizmu.

„Tu su najeklakantniji primeri u Srbiji LDP i PSG. Okupe se ljudi, koji zaista imaju potencijal, postoji realna snaga građana ali posle par meseci ili godina vi vidite da je već od samog osnivanja bila služba umešana. I onda se to razbuca iz samog centra kad zatreba te zato imam gard“, navodi Ćorović.

Kosovo kao krucijalna razlika

Prema njenim rečima, ne treba ni očekivati „Beloruski scenario“ jer pomoć opoziciji kao i pritisci na Aleksandra Vučića neće doći izvan Srbije.

„Mi imamo pitanje Kosova, koje ima težinu poput tega ali je i štit za ovu vladu. Mislim da bi vlada u Srbiji već pala da međunarodna zajednica ne stopira opoziciju i nvo. Mi se sećamo devedesetih kada je postojala pomoć spolja koja je dolazila od vrlo važnih spoljnih partnera. Danas, postoji očita i jasna opstrukcija upravo od tih aktera da se nešto promeni. Svi čekaju Vučićev potez povodom Kosova“, navodi Ćorović. Ona je dodala da je to jedan od ključnih razloga zašto je borba u Beogradu drugačija od one u Podgorici ili Minsku.

Ona dalje kaže da su postojali protesti u Beogradu ali da je upravo međunarodna zajednica pozivala na smirivanje strasti umesto da je izvršila pritisak kao što se to radi sa Belorusijom.

„Što se pak tiče crnogorskog ‘scenarija’, videli smo tokom izbora, da koliko god je Milo Đukanović zaista potpuno privatizovao i kriminalizovao Crnu Goru, da je ceo sistem vezan za službe bezbednosti i sve je u njegovim rukama, on je ipak bio dovoljno arogantan misleći da će ponovo da pobedi bez nameštanja ili se negde zaista ponašao tako kao da ga stranci posmatraju. To je bitno uticalo na ishod izbora.“

Ćorović je ponovila da sloboda govora neuporedivo veća u Crnoj Gori nego u Srbiji gde su praktično svi mediji „zarobljeni od strane režima“.

„Opozicija u Crnoj Gori već duže vreme slobodno nastupa u medijima što nije slučaj u Srbiji. Opet, i opozicija se u Srbiji organizuje akcije koje podsećaju na ono: hajde da uradimo nešto samo da se vidi da smo živi, bez neke veće snage i odlučnosti“, zaključuje Ćorović.

Tanka ponuda u političkom izlogu Srbije

Saradnik Biroa za društvena istraživanja, Zoran Gavrilović, kaže za Al Jazeera Balkans da su građani nezadovoljni vlastima ali i ponudom opozicije.

„Ljudi koji su dolazili na proteste, kojih nije bilo malo, nezadovoljni su celokupnom političkom ponudom u Srbiji. Mi polako dolazimo do toga što se dešava u Belorusiji a to je bunt bez političke infrstrukture“, navodi Gavrilović i dodaje da drugih većih sličnosti nema.

„Setite se u krajnjoj liniji devedesetih, imali smo buntove ali tek kada se izgradila politička infrastruktura došlo je do promene vlasti. Opet, u Crnoj Gori su bile tri kolone.“

Prema njegovim rečima, biračko telo u Srbiji je fragmentisano i nije za očekivati da će levica i desnica zajedno glasati za jednu „objedinjenu kolonu“.

„Treba da se stvore jasni politički prioriteti. Takođe treba da se vidi ko je za političku penziju jer mislim da je najveći problem u Srbiji što ima ljudi koji su zaista predugo u politici. Oni nisu neko ko može da mobiliše glasače.“

Prema istraživanju BIRODI-ja, više od milion i po glasača u Srbiji ne žele da glasaju za Vučića, ali ni za predstavnike opozicije. Potrebno je pronaći nekoga ko će umeti da se obrati tom delu građana koji bi po broju glasova mogli da uzdrmaju neprikosnovenu vlast Aleksandra Vučića.

Izvor: Agencije