Srbijanski graničari: Dok su kolege proslijedile potjernicu, Sefić je mogao doći do Kosova
Piše: Esad Kučević
Tanki zidovi nisu izdržali policijsku zaveru ćutanja. Pripadnici pogranične policije u Priboju juče su nevoljno priznali da je Sanjin Sefić, koji je u ponedjeljak naveče automobilom kod Zemaljskog muzeja u Sarajevu usmrtio dve pešakinje, ušao u Srbiju sa još jednim pomagačem.
Sefićev ulazak registrovan je tzv. elektronskom detekcijom, pomoću kamera, zahvaljujući kojima je snimljen i njegov pomagač, za kojim je takođe raspisana poternica, o kojoj u zvaničnim policijskim izvorima imaju telegrafsko objašnjenje, u vidu tragičnog priznanja:
Zatajila je policijska komunikacija.
Valjda je sad svima jasno da mrak u bivšim jugoslovenskim republikama, ogrezlim u mržnji i negiranju, nije prirodna, nego društvena pojava.
“Kasno smo obavešteni. Dok su kolege sastavljale, napisale i prosledile poternicu, lice za kojim se traga moglo je da stigne do Kosova”, priznali su na granici u Uvcu.
Ubrzo je usledio pokušaj objašnjenja, koje zvuči bolno i beznadežno: “Znate kakav je naš sistem subordinacije. Sve ide u centralu, gde se informacije obrađuju, pa onda tek na kraju obaveštavaju neposrednji izvođači na granici.”
Naši sagovornici, koji ne žele otkrivati identitet, u uniformama srpske policije, razočarani i iznevereni tzv. sistemom bez sistema, u kome bi po svemu sudeći bolje bili obavešteni pomoću goluba pismonoše, nego elektronskih uređaja, samopriznanjem da su najčešće dovedeni pred svršen čin, ne beže od odgovornosti:
“Ubeđeni smo da će begunci, ubrzo biti uhapšeni i procesuirani. Takođe, sasvim sigurno kolega koji je u svojoj smeni dozvolio da tandem begunaca za kojim se traga pređe granicu, ako je na vreme obavešten, više nema šta da traži u policiji.”
Graničari u zatvoru
Ni to nije sve. Zatečeni sagovornici, sarajevskim povodom podsećaju da je veliki broj policijaca, baš na graničnim prelazima procesuiran, ostao bez posla ili završio u zatvoru, zbog svakojakih kriminalnih radnji.
Saradnju sa kriminalnim lobijima ne pominju. Bojažljivo, samo vrte glavom i insistiraju da svako treba da odgovara za svoj posao. Zatim, još jedno neočekivano i iskreno priznanje :
Nigde, kao na granici se ne oseća zadah prošlih ratova…
Međutim, kome prija pogranična konfuzija, teško je reći. Javna je tajna da je od juče tragičnim povodom zbog dvostrukog ubistva u Sarajevu, Sanjin Sefić preuzeo titulu najtraženijeg begunca, na bivšoj tromeđi bez međa Izetu Ajdinoviću, kriminalcu međunarodnog kalibra koji je u Sandžaku, imao podršku policije i pravosuđa. Njima blagodareći bio je stacioniran u najsigurnijem delu Novopazarske Banje (!).
Primera krvavih tragova je napretek. Oni najčešće vode do narko-dilera, iz čijih ruku najčešće sevaju pištolji i noževi, ali se sve to zaboravlja i briše, kad već u istražnom postupku pristane na status svedoka-saradnika. Za mizerne pare, ali velike privilegije, da ubijaju “unutrašnje i spoljašnje neprijatelje”.
Neefikasne policijske akcije, u pograničnom delu Srbije i Crne Gore, dovoljno ilustruje nedavno svirepo ubistvo pod okriljem mraka, u kome je na Pešterskoj visoravni, nepoznati napadač rafalom usmrtio Djerekarca Ismeta Suljovića. Iz najavljene osvete, posle sačekuše ubica je pobegao i za njim tutinska policija uzaludno traga, jer je najverovatnije sa mesta zločina mirno prešao brisani prostor, tzv. “granice bez graničara”.
Međutim, kad je u pitanju policijski interes nema odugovlačenja. Nikad nema zastajkivanja, ni trenutka kašnjenja u traganju za ubicama. Čak i bez poternice, prorade svi sistemi, kao što se pokazalo u tutinskom slučaju, kad je u Batragama ubijen policajac Željko Zečević. Već sutradan, u kosovskom ataru Zubinog Potoka uhapšen je prvooptuženi Mavrić, koji je potom ekspresno procesuiran i maksimalno kažnjen.
Kremirana istina
Naravno, među mnogim neizvesnostima, izvesno je prema svim pokazateljima, da bežanje Sanjina Sefića, ima je svoju izvidnicu i saradnike. Međutim, od njegovog prebega ne bi bilo ništa da su (pro)radile poodavno već pokidane veze između Sarajeva i Beograda.
Nije onda neobično što su juče telefoni, u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, opet i po nepisanom pravilu bili gluvi, na svaki poziv ili apel o zvaničnim informacijama u vezi termina Sefićevog prelaska graničnog prelaza Uvac, kod Priboja.
Ne kasno, nego prekasno smo obavešteni – kategorični su pribojski graničari.
U ovom, kao u većini tragičnih slučaja, zatajio je ljudski faktor. Po nečijem diktatu ili već uhodanoj vezi, pokazaće istraga.
U svakom slučaju, ne samo pod pritiskom tragičnih iskustava, između regionalne policije i kriminalaca ima neka krvava veza. U okruženju gde je suza čista kao reka suza.
Međutim, za konačan dokaz ne treba laboratorijski, već sistemski-policijski nalaz. Za istinu, koja je najčešće kremirana…
Izvor: Al Jazeera