Srbija u vrijeme korone: Na njivu s ‘ausvajsom’

Mladi poljoprivrednik, Ivan iz vojvođanskog sela Silbaš, vraćao se traktorom sa oranice nakon napornog, celodnevnog rada na porodičnom imanju. Tog aprilskog popodneva bilo je više posla pa je kući krenuo nešto kasnije što, verovatno, ne bi ni primetio da ga baš nadomak kućnog praga nije presrela policija i odvezla pravo u Prekršajni sud Bačke Palanke.

Potom mu je ekspresno određena kazna – da plati 50.000 dinara, što je oko 410 eura, jer je prekršio zabranu kretanja u vreme policijskog časa, uvedenog zbog širenja zaraze korona virusa. Ivan, naravno, nije jedini ratar koji nema vremena da (po)gleda sat na njivi, jer kad počnu setveni radovi posla je na polju preko glave. Proleće je, pa rukave treba zasukati i u voćnjacima, pčelinjacima, a ni stočari ne mogu da ohanu.

Vojvođanski potencijal

Zna se posvuda da je poljoprivreda, jedna od najznačajnih grana privrede, nadasve važna u vremenima krize, poput ratova ili epidemija, jer domaća proizvodnja žitarica, voća i povrća kao i stočni fond, znače sigurnost i spas stanovništvu. Srbija, a posebno njena pokrajina, Vojvodina, imaju (ili su imale ) potencijala da se prehrani stanovništvo u državi, i da još ostane za izvoz.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ruku na srce, srpska sela odavno su u vanrednom stanju, kuće i okućnice godinama su napuštene, a hiljade hektara plodne zemlje i oranica neobrađene su, puste, zaparložene. Sad, kad je vanredno stanje, zvanično proglašeno zbog pandemije virusa korone, domaći poljoprivrednici lutaju u magli nejasnih uredbi i nedorečenih privremenih popisa, obeshrabreni su i demotivisan i nedostaje im oszbiljna i suštinska podrška države.

Prolećna setva je u jeku i ne može čekati, ali većini poljoprivrednika nisu ni jasne ni logične mere niti načini i principi na koje ih država sprovodi, jer se iz časa u čas menjaju i drukčije tumače, neujednačene su, često nelogične i u neskladu sa prirodom i meteorologijom, nejednake za sve. Birokratska rešenja, predlozi i preporuke lokalnih, ali i centralnih vlasti, najčešće nemaju veze sa životom na terenu, a za srbijanske seljake, nerazumljivi su i nerazumni.

“Mi radimo na njivama, živimo od toga, imamo poljoprivredno gazdinstvo, bavimo se ratarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, svi u kući. Sada je vreme setve, počinjemo da sejemo. Nas ne zanima n jedna politika, već naši poslovi. Nemamo vremena da slušamo sve vesti, od ujutru u šest do 20 časova, dok je dan, a menjaju se svakodnevno”, požalila se ogorčeno majka ratara Ivana iz Silbaša. I kaže još “nije moj sin kriminalac”, podećajući kako je prethodno upravo ministar poljoprivrede Branislav Nedimović “lepo rekao da se ljudi u traktorima koji rade ne diraju do 20 časova i da za njih policijski čas ne važi”.

Logično, ne može se orati ni kopati, ni sejati ni saditi, niti stoka ili živina hraniti – iz kućne izolacije.

Sjetva neizvjesne žetve

Prema važećoj agrarnoj statistici, u Srbiji treba obaviti prolećnu setvu na oko dva miliona hektara – milion hetkara pod kukuruzom, a ostalo pod suncokretom, sojom, šećernom repom…. Zbog činjenice da mladi sve više napuštaju sela, oni koji obrađuju zemljište uglavnom su stariji od 65 ili 70 godina, a upravo je njima, zbog epidemiološkog rizika, ograničen izlazak iz kuća u poslepodnevnim i večernjim satima. Oni apeluju da im se dozvoli rad na njivama makar do 20 sati, stočari treba da organizuju večernju mužu… Normalan, prirodni tok poljoprivrednih i stočarskih prolećnih poslova – ne pita i ne razume vanredno stanje.

“Seljaci su uvek pomagali državi kada joj je bilo teško, pa i ovog puta. Država im to nikada nije vratila. Kako uz ovakve zabrane seljaci da poseju i zasade kad ne mogu izlaziti na njive i u povrtnjake, a veliki broj je u poznim godinama. Imaju oko 450.000 traktora, starih u proseku tri decenije, pa uglavnom od tri sklapaju jedan da uđu u njive i zaseju ih. I sve to da bi obezbedeili dovoljno hrane”, kaže za Al Jazeeru agroanalitičar i savetnik- kooordinator u nacionalnom timu za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

On upozorava da ograničenja najviše pogađaju sitne proizvođače, koji su mahom i najstariji poljoprivrednici, a njih je u Srbiji 120.000.

“Oko 217.000 seljaka imaju po dva hektara zemlje, to je veliki broj, a svaka njiva i nama i njima život znači. Potrebna im je trenutna pomoć i akcija, ukoliko ih ne bude, prodavnice će se

napuniti uvozom, a poljoprivrednici će ostati sa neporodatom robom na selima. Seljaci ne smeju biti potcenjeni i ucenjeni, kao što već godinama jesu”, upozorava naš sagovornik.

Gulan podseća na upozorenje poljoprivrednika da će, ako se kasni sa setvenim radovima, prinosi biti smanjeni. To će, posledično, uticati na poskupljenja proizvoda koje će “po džepu” osetiti većina, ionako osiromašenog stanovništva.

Dodatnu zbrku, međutim, unosi nejednaka praksa i nepostojanje jasnih pravila na celom području Srbije ko, kada, kako može biti na svom “radnom mestu” pod otvorenim nebom?

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, jednog od tri grada u kom Srpska napredna stranka nije na vlasti, nedavno je ukazao kako su se u drugim opštinama dogovorili sa svojim načelnicima policije o slobodnom kretanju poljoprivrednik za vreme vanrednog stanja. On je sugerisao da bi valjalo doneti sistemske mere jer se na ovaj način unosi nesigurnost i konfuzija.

Ovce bi napolje, hoće da provale

“Ovce hoće da provale, da izađu napolјe. One ne znaju šta je policijski čas, niti da li je subota ili nedelјa”, kaže polјoprivrednik Svetozar Mugaški iz Čeneja, komentarišući probleme polјoprivrednika nastale zbog virusa korona.

“Ja sam još 31. marta podneo zahtev za ispašu ovaca u toru, imam ih oko 700. I nije prihvaćena. Ovca je trebala da se jagnji, bila je nešto bolešljiva i ja sam 3. aprila popodne pozvao vetrerinara. On je odbio da dođe jer je bio policijski čas. Došao je u ponedeljak, a tada je već uginula. Trebalo je da ojagnji dva jagnjeta. I pored zabrane ponekad ih pustim na pašnjak, blizu je kuće, živa bića su to”, priča Svetozar iz Čeneja.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je krajem marta da je “svaki poljoprivredni proizvođač, koji mora da obavlja poljske radove u vreme zabrane kretanja, dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja”.

Kabinetska podrška (ne) hrani stoku

Odobrenje za kretanje je, kako se navodi, “potrebno u slučaju primene neophodnih agrotehničkih mera, a posebno radi zaštite zasada od mraza, koje obavlja u vreme zabrane kretanja, od 20:00 do 5:00 časova.” Dozvola kretanja, inače, važi samo za taj dan, a rok za odgovor je 48 sati. Za “utehu” poljoprivrednicima – dozvole se mogu dobiti elektronski.

“Otkud meni sine, kompjuter? I da ga imam samo bih ga mogao onako gledati, jer s njim ionako ništa ne umem, niti imam vremena da jurim papire ne bi li došao do njive. Pa šta će mi dozvola za kretanje, mi se na poljim i ne vidimo, komšijska njiva daleko je od moje tri kilometara”, kaže Blagoje Jovićević sedmdesetogodišnji ratar iz okoline Valjeva.

I zaista, dilema logična, a mera – nelogična, nerezonska, birokratska, neznalačka. Tražiš dozvolu, država ti je izda, ali meteorologija uradi po svom, pljusne kiša i – tog dana ništa od posla. Pa opet piši državi i traži novu dozvolu!

Dok zvaničnici tvrde da “poljoprivreda dobro funkcioniše i tokom vanrednog stanja”, povrtari i voćari nemaju gde da prodaju plodove svog rada jer je – država zatvorila sve pijace širom Srbije, pravdajući to potrebom uvedenog vanrednog stanja. Salate, luk, blitva, spanać, dugo sezonsko i ostalo povrće i voće ne može se prodavati na tezgama, pa ratari tim zelenišom hrane stoku, a gradsko stanovništvo kupuje skupo, uglavnom uvozno, povrće u samoposlugama i marketima.

Obostrana šteta – i za prodavce i kupce, nastala je i za proizvođaće domaćih mlečnih proizvoda, sira i kajmaka, jaja, kora za pitu, suhomesnatih namirnica.

“Lokalne samouprave, mesne zajednice, morale bi se sada organizvati po selima i otkupljivati od seljaka, a kupci treba da budu veliki trgovački lanci, koji imaju logistiku i način transportovanja. Suština je da proizvođači ne čekaju, već da se ide do njih. Ali, o boljitku poljoprivrednih proizvođača samo se govori u kabinetima, a na delu se nije videlo”, kaže Branislav Gulan.

E-pijaca

U međuvremenu, u Srbiji je organizovana i počela sa radom tzv. E-pijaca, elektronska varijanta trgovine koja kupcima omogućava da se, uz internet registraciju, snabdeju proizvodima sa pijačnih tezgi, voćem, povrćem, sirevima… Na virtuelnim tezgama je, navodno, već je registrovano više od 500 proizvođača, ali i onih koji će proizvode dopremati.

“Sve to nije jednostavno za nas vremešnije, a takvi smo u velikom broju, pa nam ostaje parola ‘snađi se’, da tražimo pomoć od nekih drugih, u tom kompjuterskom snalaženju i traženju raznih dozvola”, kaže Svetozar Mugaški, jedan od starih ratara koji obrađuje oko devet hektara zemlje. Još je vitalan, neumoran i vredan, za dva meseca napuniće 70 godina, pa se do tada još ne mora brinuti za zabranu kretanja, životnu granicu koju je državana vanrednim stanjem nacrtala ratarima na selu.

“Ima slučajeva da lјudi žive u kući, a da 150 metara od nje drže ovce i imaju zabranu kretanja. I ko će ovce da hrani? Ostavite selјake na miru, mi na selu smo kažnjeni, ovo je za nas smrt“,

veli on u jednoj od priča o kojima piše agroanalitičar Branislav Gulan.

Zemljoradnici u Srbiji, inače, imaju penziju oko 11.000 dinara odnosno manje od 100 evra. Nije njima teška zemlja, nego ljudi koji ne znaju šta zemlja znači i koliko vredi…I za njih koji je decenijama neguju žuljevitim rukama, ali za sve one koji na pijacama i u prodavnicma rezultate njnihovog rada vide samo kako robu koje ima ili nema, skupa je ili nije.

A kad otežate seljaku da je proizvede i kad je nema – e, onda je najskuplja.

Izvor: Al Jazeera