Oglasi

Srbija u trci za holivudskim budžetima

Povećanjem podsticaja za filmsku produkciju, vlasti u Srbiji nastoje biti konkurentne drugim evropskim zemljama, koje sličnim mjerama odavno privlače strane producente i filmske zvijezde.
Film The Brothers Blomm jedan je u nizu holivudskih ostvarenja snimanih u Srbiji poslednjih godinaSlobodan Pikula/arhiva Work in Progress

Holivudski filmovi Three days to Kill sa Kevinom Costnerom, Coriolanus sa Gerardom Butlerom i Ralphom Fiennesom, November Man sa Pierceom Brosnanom, kao i britanske serije The Last Panthers i McMafia, samo su neke od visokobudžetskih stranih produkcija, snimanih i na lokacijama u Srbiji.

Ipak, u odnosu na Mađarsku i Češku, gde se sve češće snimaju ostvarenja holivudske A produkcije, pa i  Hrvatsku, gde je sniman deo jedne od najpopularnijih i najskupljih serija Game of Thrones, Srbija još traži svoje mesto na mapi najpoželjnijih evropskih destinacija za snimanje filmova.

Zbog toga je Vlada Srbije ovog meseca donela odluku da poveća podsticaje za filmsku produkciju. Novim propisom, procenat povraćaja investitoru povećan je sa dosadašnjih 20 na 25 procenata, čime je, veruju u Vladi, značajno povećana konkurentnost Srbije kao lokacije za snimanje.

Pozitivna iskustva iz Hrvatske

Time se po podsticajima izjednačila sa Mađarskom, čija prestonica, zbog broja stranih filmova koji se snimaju u Budimpešti, važi za evropski Holivud, dok je ispred Hrvatske i Češke koje filmadžijama nude 20 odsto povraćaja uloženih sredstava.

Podsticaji su dostupni za igrane i animirane filmove, TV serije, postprodukciju i namenske filmove. Zaposleni u filmskoj industriji Srbije uglavnom pozitivno gledaju na ovu meru.

“Interesovanje za Srbiju kao filmsku destinaciju konstantno raste i uvećanjem podsticaja će se taj trend nastaviti. Srbija je već prepoznatljiva kao interesantna destinacija inostranim produkcijama čemu su podsticaji u velikoj meri doprineli, naravno pored sposobnog i kompetentnog kadra i zanimljivih lokacija koje mogu da 'glume' mnoge evropske pa i svetske lokacije”, kaže za Al jazeeru Sandra Đuričković iz producentske kuće Work in progress, koja je sarađivala sa najvećim svetskim filmskim zvezdama kao što su pomenuti Kevin Costner i Gerard Butler, ali i Salma Hayek, Vanessa Redgrave, John Cusack, Sir Ben Kingsley, Marc Ruffalo, Adrien Brody i drugi koji su snimali u Srbiji.

U Srbiji se ova vrsta podsticaja primenjuje poslednje dve godine, u drugim evropskim zemljama nekadašnjeg istočnog bloka već godinama. U Hrvatskoj su finansijski podsticaji uvedeni 2012. već su dali dobre rezultate, kažu u Hrvatskom audiovizuelnom centru.

“Od 2012. do početka 2018. godine mjere filmskih poticaja koristilo je 45 filmskih i televizijskih projekata, koji su ostvarili ukupnu lokalnu potrošnju od 570 milijuna kuna (oko76,5 milijuna evra), bez uključenog PDV-a, na hrvatsku robu i usluge. S obzirom da privlači prvenstveno inozemne projekte komercijalne prirode koji su već osigurali minimalno 70 posto financiranja prije početka snimanja, ove mjere privlače značajan inozemni kapital koji bi bez njihovog postojanja bio utrošen u nekoj drugoj europskoj ili vaneuropskoj zemlji koja ima program poticaja”, kaže za Al jazeeru Margarita Perić, programska koordinatorka HAVC-a.

Posao za domaće filmske radnike

I u Vladi Srbije imaju računicu koja ih je vodila odluci o povećanju podsticaja. Kako navode, za prve dve godine postojanja programa, podržana je proizvodnja 37 domaćih i međunarodnih projekata, što je Srbiji donelo više od 30 miliona evra investicija, a u toku je realizacija još oko 20 projekata.

Korist od privlačenja stranih produkcija je višestruka.

“Srbija ima dosta kvalitetnih filmskih radnika koje treba uposliti, a naša kinematografija nije dovoljno potentna da svi ti ti ljudi budu angažovani. Zato je ovo dobra prilika za njih”, kaže Marko Čkonjević iz produkcijske kuće Fame Solutions.

Uz državljanstvo i poticaji

Iako mere povraćaja dela sredstava, koje strane produkcije potroše, uglavnom dobijaju pozitivne komentare, prošlogodišnja odluka Ministarstva kulture Srbije da finansijski podrži film Bela vrana, koji režira Ralph Fiennes sa 62 miliona dinara (oko 520.000 evra), naišla je na oštre kritike dela javnosti.

Kao razlog navedeno je to što če se deo filma o čuvenom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu snimati u Srbiji, te višemilionske investicije koje je Fiennes doneo u Srbiju.

Kritičari su, međutim, odluku dovodili u vezu s činjenicom da je nepunih mesec dana ranije Fiennes prihvatio srpsko državljanstvo i pasoš, koji mu je uručio predsednik države Aleksandar Vučić. Odluka je osporavana kako zbog sume, koju, kako se tvrdilo, nije dobilo ni jedno domaće ostvarenje, tako i zbog toga što je novac dodeljen bez konkursa.

I Sandra Đuričković se slaže da su domaći filmski radnici veoma cenjeni u svetu, ali i upozorava na opasnost nedostatka domaćeg kadra, imajući u vidu da je sve više i domaćih i inostranih projekata.

“Kroz naše projekte, konstantno obučavamo nove kadrove, ali ih uvek treba više. Trebalo bi organizovati edukaciju u formi seminara i radionica za one profile filmskih zanimanja za koje ne postoje škole, kao i seminare za studente produkcije koji bi bili zainteresovani da se specijalizuju za određena filmska zanimanja kojima je osnova poznavanje filmske produkcije”, kaže Đuričkovićeva.

Bilo je ipak i zamerki da bi ovakve mere mogle negativno da utiču na kvalitet domaće produkcije, koja finansijski ne može da parira strancima, pa bi najbolji kadrovi retko bili dostupni za domaća ostvarenja.

Međutim, Sandra Đuričković, čija firma radi uglavnom sa mlađim kadrovima, smatra da je korist mnogo veća.

Podršku novom filmu Ralpha Fiennesa mnogi su povezivali s njegovim uzimanjem srpskog državljanstva.

AFP/Getty/Oliver Bunić

“Mnogi kadrovi su iskustvo stekli i postali najbolji u svom poslu upravo radeći sa stranim produkcijama. Angažmanom na inostranim projektima, domaći filmski radnici imaju priliku da se susretnu i upoznaju sa najsavremenijom filmskom tehnikom, neretko da rade rame uz rame sa oskarovcima, i da potom svoje umeće pokažu na domaćim projektima. Njihovo iskustvo se moze videti i u novim domacim projektima koje u par godina zaista predstavljaju pomak u srpskoj filmskoj i TV produkciji”, ističe Đuričković.

Filmske zvijezde dobre i za turizam

A kolika je uposlenost u ovom sektoru kada se privuku stranci, govori primer Hrvatske, gde je, kako navode u HAVC-u, na međunarodnim produkcijama od 2012. do 2015. godine bilo je angažovano 14.500 hrvatskih filmskih radnika (profesionalaca, pripravnika i statista).

U Srbiji je kroz program podsticaja, za prvih 14 meseci stvoreno 2254 projektno baziranih poslova. Ne treba zanemariti ni turistički potencijal, koji saradnja sa stranim produkcijama ima.

“Mjere filmskih poticaja osim direktnog poticanja razvoja audiovizualne industrije, potiču i profitabilnost svih ostalih povezanih industrijskih grana - turizma, ugostiteljstva, transporta… Osim direktnih učinaka, mjere poticaja generirale su sve veće zanimanje međunarodnih producenata za Republiku Hrvatsku kao "filmsku destinaciju", te privukle projekte koji su se svojom medijskom izloženošću pokazali kao neprocjenjiv partner u globalnoj i turističkoj promociji Hrvatske. Visokobudžetni projekti kao Igra prijestolja, Ratovi zvijezda: Posljednji Jedi, Mamma Mia: here we go again, The Terror, Robin Hood, Winnetou trilogija i sl. osigurali su besplatnu promociju Hrvatske u brojnim svjetskim medijima, te su posljedično generirali povećani interes turista za tematske posjete RH - obilazak lokacija snimanja, tematskih izložbi, merchandising”, objašnjava Margarita Perić iz HAVC-a.

Višestruka zarada

“Kad je reč o podsticajima, treba gledati koliko novca stranci potroše kod nas na različite načine. Dakle, nije samo reč o budžetu filma, već i o novcu koji se potroši na smeštaj za filmsku ekipu, ishranu i druge usluge koje su im potrebne tokom boravka u našoj zemlji”, objašnjava Marko Čkonjević iz producentske kuće Fame Solutions. 

To potvrđuju i podaci Vlade Srbije prema kojima od ukupne investicije samo “61 odsto troškova su direktni produkcijski troškovi, dok 39 odsto predstavljaju indirektni troškovi koji su se slili u druge industrije – turizam, saobraćaj, trgovina, infrastruktura, uslužna delatnost i ostale poslovne usluge”.

Analiza vlade pokazuje i da je za svaki evro uložen iz budžeta kroz podsticaje, 6,1 evro vraćen u privredu Srbije, a oko 2 evra u budžet države kroz poreze, doprinose, plaćanje tarifa za korišćenje javnih lokacija i usluga javnih preduzeća.

A kolike su mogućnosti rasta zarade pokazuje primer Mađarske. U ovoj zemlji inostrane i mađarske produkcije 2011. godine donele su 105 miliona evra, a 2016. ta suma je narasla na 271 milion evra. 

I u Srbiji su svesni kakav je reklamni potencijal vesti da je neka holivudska zvezda posetila ili neko vreme boravila na nekoj destinaciji u Srbiji, kao što je to bio slučaj sa Juliom Roberts prošle godine ili Lady Gagom, koje su došle u Beograd, jer su im partneri tu snimali film.

“Naši najveći promoteri jesu filmske zvezde i producenti koji su iz Srbije otišli zadovoljni i koji na pozitivan način opisuju svoje iskustvo u Srbiji. Treba pogledati koliko se puta Srbija u pozitivnom kontekstu pomenula u inostranim medijima kao što su Variety, Hollywood Reporter itd... Ti neekonomski efekti su zaista nemerljivi, jer to nisu plaćene reklame, već iskustva za koja je zaslužan trud i zalaganje domaćih filmskih radnika”, naglašava Sandra Đuričković.  

Iako se po podsticajima izjednačila sa Mađarskom, a pretekla Češku, koja nudi 10 odsto povraćaja, postoje još neki uslovi koji utiču na odluku producenata gde će snimati. Ove dve zemlje imaju i vrhunske filmske studije, koji mogu da zadovolje potrebe najzahtevnijih produkcija. Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je da će vlada tražiti investitore za dodatna TV i filmska studija.

Marko Čkonjević tvrdi da i Srbija ima dobre tehničke uslove, ali i da oni nisu presudni za odluku neke produkcije gde će da snima. Presudni su ti finansijski podsticaji, kaže.

Kakvi će biti prvi efekti novih mera, videće se možda već krajem godine. Do tada, Filmski centar Srbije i Srpska filmska asocijacija imaće zadatak da ih promovišu na svim najvažnijim svetskim filmskim festivalima.

Izvor: Al jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.