Oglasi

Srbija se kocka novcem svojih građana

Naziv igre 'Uzmi račun i pobedi' ostavlja malo gorak ukus, i indirektno govori da je onaj ko ima više sreće, pobjednik.
Milioni ljudi su učestvovali u nagradnoj igriAl Jazeera

U Srbiji je završena nagradna igra simboličnog naziva „Uzmi račun i pobedi“. U nagradnoj igri je učestvovala većina građana Srbije, s obzirom da je stiglo preko 5,5 miliona koverata. Građani su slali svoje fiskalne račune i tako postajali učesnici u nagradnoj igri.

Ova nagradna igra je pokazala najmanje dve stvari oko kojih bi trebalo da se zapitamo, ali i začudimo. Prvo koliko su ljudi koji se bave fiskalnom politikom stručni, pa ih ovo rešenje dovodi do smanjenja sive ekonomije. Javna je tajna da se u Srbiji  preko 90 odsto sive ekonomije događa na pijacama, kako na zelenim, tako i na tzv. buvljacima. Samo jednim vizuelnim pregledom stanja na tim pijacama se mogu videti nepregledne količine nove robe, koja je u Srbiju ušla bez prateće dokumentacije.

U Srbiji su se privrednici i državni organi odavno složili, da su nameti u privredi preveliki i nepredvidivi. Zbog toga je veliki broj privrednika primoran da ode u sivu ekonomiju. Tako da ova lutrija sa fiskalnim računima izgleda kao gašenje požara, sa čašom vode u ruci. Zatim, kako je kocka, doduše „javna i državna“, dobila takvo moralno opravdanje, dok su sportske kladionice na manje od 200 metara od škola zabranjene, kao zlo, koje će automatski pokvariti decu, i odvući ih u porok.

Možda ova nagradna igra sa fiskalnim računima na prvi mah ne liči na kocku, jer igrači nisu odmah izdvojili novac za tikete, ali to je ipak kocka, i to novcem tih istih građana koji su to platili kroz budžet, ali i onih koji nisu učestvovali u ovoj igri. Nagradni fond je isplaćen iz budžeta Srbije.

Odavno je poznato da su krizna vremena najplodnije tlo, za svakojake vrste nagradnih igara, koje će osiromašenim građanima doneti bilo kakav novac, nadu i spas u teškim vremenima. Ljudi se ponašaju gotovo isto na svim meridijanima i u svim državama u takvim kriznim vremenima.

U Srbiji vlada siromaštvo

Ovo je slikovito prikazano u drami Sidnija Polaka, iz 1969. U filmu I konje ubijaju zar ne su opisani parovi koji učestvuju u plesnom maratonu, u kojem pobednički par dobija 1500 $, a maraton traje mesecima. Radnja filma se odvija u Americi, u periodu ekomske krize ( „Velike depresije“ koja traje od 1928. do 1939). Film je prikazao koliko su ljudi spremni da se „spuste nisko“ kada ih na to natera nedostatak novca.  Može se reći da je ovaj film preteča današnjih TV formata, koji se nazivaju „reality show“. Čak su učešće uzimala i lica sa domaće estrade. Do pre dvadesetak godina je bilo nezamislivo videti ta lica, u ovakvom izdanju.

Sada se u Srbiji evidentno oseća da je jedan broj građana u velikoj ekonomskoj krizi. Pripadnici vladajućih stranaka su nekako našli svoje uhlebljenje i oni trenutno „pristojno“ žive, što srdačno obećavaju i ostatku Srbije, samo ako oni budu na vlasti. Međutim, drugi deo Srbije ne živi toliko pristojno.

Igre na sreću i konzumiranje alkoholnih pića su prisutni čak i u najbolje razvijenim ekonomskim sistemima. Ali, u kriznim vremenima ove stvari doživljavaju progresiju.

Zato su srpski političari, pritisnuti ponašanjem stanovništva, pristupili najrazličitijim moralnim akrobacijama, ali i dvostrukim aršinima, kako bi narod navodno sačuvali od poroka. Pored zabrane kladionica u blizini škola, u Beogradu je jedno vreme bila aktuelna zabrana prodaja alkoholnih pića u prodavnicama posle 22h. Za ugostiteljske objekte to nije važilo.

Koliko su ovakve mere zbunjujuće i za one koji treba da ih sprovode, pokazuje i primer jednog beogradskog bazena. Naime, na tom bazenu postoji trafika koja ne sme da prodaje cigarete i alkoholna pića, jer je to suprotno zdravom stilu života, dok u sklopu istog bazena postoji ugostiteljski objekat, gde je to sve dozvoljeno.

Niko ne može osporiti da su alkohol i duvan štetni po zdravlje ljudi, ali ovakva pravila su u najmanju ruku licemerna.

Zatim, državna lutrija je sama po sebi kontradiktorna. Pretpostavlja se da ova igra, gde se pogađanje brojeva svodi na puku sreću, neće pokvariti decu, već kladionice, gde se uz faktor sreće dodaje i poznavanje sporta.

Državnih lutrija ima svuda po svijetu

Ne ulazeći u dalju polemiku, mora se primetiti da je državna lutrija praksa u skoro celom svetu. Čak su i SAD organizovale lutriju, na kojima je mali broj srećnika dobijao američku vizu. Međutim ono što je Srbiju malo izdvojilo od ostatka sveta, je što su u jednom periodu rukovodioci ovog državnog preduzeća, uspeli da, od ovakvog sigurnog prihoda, naprave preduzeće koje posluje sa gubitkom.

To se dogodilo 2012. kada su velike sume novca bile trošene kod pojedinih marketinških agencija, pa je državna lutrija završila godinu sa minusom. Sve to, je u javnosti odbacilo prethodno rukovodstvo, sa svojim podacima. U svakom slučaju, eto dokaza da kocka može biti od koristi, samo zavisi za koga.

Završetak nagradne igre sa fiskalnim računima je doneo podatak o neverovatno velikom broju učesnika. Ovoliki broj građana koji su  pokušali da u ovoj igri nešto dobiju, pokazuje da je mnogo porodica u kojima jedan član pokušava da nešto učini za sebe i svoje najbliže, pa makar i na ovaj malo verovatan način.

Moram da primetim da sam u poštama gde su se delile koverte za nagradnu igru, primetio veliki broj penzionera, koji su verovatno želeli da pomognu svojim mlađim generacijama, jer ne verujem da su oni mnogo željni da imaju još jedan stan, novi auto ili da putuju u Pariz na odmor. Sigurno je da su neki igrači poslali i po nekoliko koverata, ali svejedno, mislim da je broj prevelik, i da pokazuje da građani ne vide mnogo drugih opcija u životu.

Takođe i naziv igre „Uzmi račun i pobedi“ ostavlja malo gorak ukus, i indirektno govori da je onaj ko ima više sreće, pobednik. To dosta podseća na situaciju u Srbiji, jer su se neki zaposleni u državnom sektoru pukom srećom našli na boljem mestu, pa sada dobro žive. Sa druge strane, veliki broj zaposlenih, muku muče da dobiju plate na vreme, koje inače znaju da kasne i po više od godinu dana.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.